Prijavite se na newsletter

Home O nama About US Doniraj Autori Tekstovi Intervjui Prevodi Recenzije Vesti/Komentari



Bata Gašić – Vučićev lokalni šerif



Foto: Milan Gašić u majici/Alo

29/04/2017

Prošlo je skoro mesec dana od održavanja izbora za predsednika republike, a u Kruševcu i dalje nema bilborda na kom se ne nalazi propaganda Srpske napredne stranke i/ili Aleksandar Vučić – što je slučaj i u mnogim drugim gradovima širom zemlje. No, novitet sa lokala u celoj priči jeste velik displej na jasičkom putu (ulaz u industrijsku zonu grada, tj ono što je usled tranzicije ostalo od nje) na kome se naizmenično smenjuju tri poruke. Prva, koja želi dobrodošlicu u Kruševac; druga, koja pokazuje datum i tačno vreme; treća, koja glasi ’’Za Kruševac ništa nije dovoljno dobro ako nije najbolje’’. Poslednje citirano izgovorio je nekad, negde, Bratislav Gašić, i od tada ponavlja kad god mu se ukaže prilika.

Ova svojevrsna mudrost u krugu viđenijeg lokalnog partijskog članstva poseduje manje-više konfučijevsku težinu. Sa ponosom se izgovara, ponekad obeleži početak i završetak medijske konferencije, a botovi je gotovo obavezno koriste kao prateći komentar uz stranačke objave na svojim profilima. Upotrebljava ga u poltronskom maniru i direktor Radio televizije Kruševac Đorđe Kovačević, kada igra ulogu voditelja u nekoj od debatnih emisija u kojoj gostuje Gašić. No, kada se Bata samocitira to treba da ostavi utisak njegove odlučnosti u nameri da ovaj grad učini još boljim, uz napomenu o prisutnosti nekakvog kontinuiranog prosperiteta koji neprekidno ide uzlaznom putanjom.

Nešto slično radi i Vučić, samo je on pored medijske sveprisutnosti dosegao i nivo kreiranja spina u direktnom programu. Za razliku od njega, čiji model ponašanja marljivo pokušava da kopira, Gašić se poslušno drži postojeće hijerarhije, i u delanju ne dobacuje (niti može, niti sme) dalje od dodeljene mu autonomije. Pošto se Vučić poistovećuje sa državom, svođenje priče sa republičkog na lokalni nivo, potvrđuje da je Gašić za Rasinski okrug isto što i premijer-predsednik za državu – gazda.

Iako je pomenuta izjava dostojna replike sporednih likova iz neke od idiotskih serija Radoša Bajića, a mogla bi i da na nekoj lokalnoj manifestaciji konkuriše za neko od prva tri mesta za najbolji aforizam o Kruševcu, ona na najbolji mogući način odslikava vladajuću ideološku paradigmu. Nije li dominantno sistemsko indoktrinišuće geslo ’’najjači samo opstaju’’, ’’budi najbolji’’, itd., što je reprodukovanje socijal-darvinizma kao univerzalnog vrednosnog načela? Ako uzmemo u obzir da on predstavlja Kruševac, fokus te rečenice je usmeren direktno na komunikaciju sa pojedincem, pa čak uz prisustvo i narcisoidnog karaktera. Uspeh je rezervisan samo za pobednike, ostalima pripadaju društvene margine. Uspešnima pripadaju privilegije, a marginalcima pognuto držanje glava.

Užasno netalentovani političar, i vešt manipulatorski mešetar ser Gašić toga verovatno nije ni svestan, ali, fakat, pripada vlasničkoj klasi. Njegovi kapaciteti u javnim obraćanjima ne dosežu dalje od opštemestaške frazeologije, a inflaciju ispraznih obećanja dopunjuje hiperinflacija floskula, pa se otud iznedrila i ova naizgled prožimajuće dubokoumna, te radikalno optimistična, koja zapovednim tonom obećava dugo očekivani boljitak. A taj boljitak kad su niže klase društva u pitanju uporno izmiče.

Gašić neretko ume da se pohvali svojim uspešnim privatnim poslovanjem uz isticanje da je na imovinskoj karti posedovao skup automobil (malograđanski statusni simbol) pre ulaska u politiku. Tako poput svakog preduzetnika ne želi dobre, već samo najbolje radnike – nešto u duhu High-skilled, low-cost workers – od čije eksploatacije luksuzno živi. Za one dobre, i manje dobre, nema mesta jer nisu dovoljno konkurentni, a pored toga ova vlast njih je od 2014. stavila u još teži položaj kada su bile poslednje izmene i dopune Zakona o radu. Pod pritiskom i lobiranjem Saveta stranih investitora Zakon o radu se donosi upravo u njihovu korist – na štetu radnika. Kako je Vučić pre nekoliko meseci najavio formiranje radne grupe sa ciljem sprovođenja preporuka iz ’’Bele knjige’’ Stranih investitora,[1] nesumnjivo možemo očekivati dodatno urušavanje prava zaposlenih u predstojećim pripremama novog Zakona o radu. A kad smo kod stranih investitora, kruševački gradski sajt krusevac.rs već nekoliko godina unazad nudi mogućnost informisanja potencijalnim inostranim ulagačima informacije na engleskoj latinici i srpskoj ćirilici. To samo potvrđuje ogoljenu činjenicu da vlast više ne ulaže ni trunku napora kako bi bar našminkala lažna obećanja.

Međutim, kruševački vlastodržac želi da građani slepo veruju njegovoj demagogiji, dok s druge strane bahato demonstrira moć iz svoje pozicije koju je učvrstilo poklapanje njegovih političkih i privatnih interesa. Tako je ove, kao i prethodnih godina,[2][3] najveći deo novca iz gradskog budžeta za projekte od javnog interesa u oblasti javnog informisanja dobila firma njegove porodice i bliskog prijatelja. Kontrolisani mediji ni na koji način ne mogu da budu u službi građana, a Gašić ih pored sopstvenog promovisanja besramno koristi za napade na političke neistomišljenike, ali i njihovo zastrašivanje. Nemogućnost pojavljivanja u medijima onih kritički nastrojenih prema vlastima; izgradnja sergregacijskog zida oko romskog naselja i manje od 3.500 zaposlenih u relanom sektoru je valjda isto najbolje za građane Kruševca.

No, kampanja je završena – kampanja može da počne, a zapravo je već pet godina u permanentnoj fazi. U situaciji gde na političkoj mejnstrim sceni nemamo izgrađenu alternativnu opciju, a kompletna etablirana opoziciona ponuda se bazira na raznovrsnosti političkog istog, sve izraženiji novokonzervativni populistički narativ je bitan instrument njenog održavanja. Jer, kako bi se drugačije zamaskiralo produbljivanje ekonomsko-socijalnih razlika i sistematsko uništavanje nasleđenih istinski progresivnih tekovina nekadašnje socijalne države. Iz tih razloga dominantna reformska politika koju diktira Vučić, a Gašić zdušno podržava, ne može za Kruševac da bude ni dovoljno dobra, a kamoli najbolja. U datom kontekstu najbolje bi bilo da nezadovoljstvo svih obespravljenih artikuliše politiku u nastajanju u neki novi samoorganizovani jedinstveni front, i kroz zajedničku borbu pokuša da ostvari dovoljno dobrog za sve. Takođe, isto treba učiniti i na makro nivou.


[1] Odlične poente sumira Mario Reljanović u svom tekstu na http://pescanik.net/bela-knjiga-protiv-dostojanstva/

[2] http://pescanik.net/gasicev-grad/

[3] http://javno.rs/istrazivanja/gasic-iz-budzeta-placao-firme-svoje-porodice

  •  
  •  
  •  
  •  
  •   
  •  



Kontaktiraj nas