Prijavite se na newsletter


Home O nama About US Doniraj Autori Tekstovi Intervjui Prevodi Recenzije Vesti/Komentari



Dimitar Apasiev: “Bojkot lažnog referenduma! Makedonija ne u NATO!”




Foto: Facebook

27/09/2018

Tridesetog septembra ove godine u Makedoniji će biti održan referendum na kojem će građani glasati za ili protiv ulaska zemlje u EU i NATO i što je mnogo važnije za Makedonce, za ili protiv grčko-makedonskog sporazuma oko promene imena Republike Makedonije u Severna Makedonija. U javnosti, kako makedonskoj tako i šire, preovlađuje stav da bi odbijanje, odnosno negativan odgovor na referendumsko pitanje, samo dodatno produbio ionako krhku političku situaciju u ovoj zemlji. Ipak, ima i onih glasova koji govore drugačije i koji su mišljenja da bi odluka o bojkotu ovog referenduma usled njegove nelegitimnosti bio pravi odgovor, pre svega političkim elitama koje decenijama vladaju Makedonijom i koje po svaku cenu, pa i cenu koja bi podrazumevala modifikaciju  nacionalnog identiteta, želele da referendum uspe. Jedan takav glas, izuzetno britak i aktuelan poslednjih meseci je i glas Dimitra Apasieva. Dimitar Apasiev (rođen 1983. u Velesu) je doktor pravnih nauka.  Dugogodišnji je politički aktivista Pokreta za socijalnu pravdu “Lenka”. Radi kao docent na Pravnom fakultetu, Državnog univerziteta “Goce Delčev” u Štipu na katedri za građansko pravo. Predaje Rimsko pravo, Sudsku retoriku i Filozofiju prava.

NEMANJA DROBNJAK: Prošlo je 15 meseci od formiranja nove makedonske Vlade. Posle decenijske vlasti konzervativaca, socijaldemokrate su se napokon vratile na čelo države. Da li je ta Vlada donela nešto novo na socijalnom i ekonomskom planu? Da li su bar ispunili predizborna obećanja?

DIMITAR APASIEV: Jedino što su socijaldemokrati ispunili od svojih predizbornih obećanja jeste ukidanje radiodifuzne takse i povećanje minimalne zarade na “neverovatnih” 12000 denara (nešto više od 200 evra). Ali treba znati da u Makedoniji postoji nakazna praksa gde vlasnici uzimaju deo zarade nazad na ruke, dok je povećanje objektivno samo na papiru. Socijalni status radnika uopšte nije dobar što i nije iznenađujuće imajući u vidu istorijat korumpiranosti SDSM-a. Po preuzimanju vlasti počeli su da se bave samo spoljnom politikom,  i to krajnje amaterski i servilno, a ne društvenim pitanjima kao što su ekonomija, korupcija i pravosuđe – što su obećanja koja su ih dovela na vlast.

Kakva je situacija na međunacionalnom planu? Da li je bar tu došlo do nekih pozitivnih pomaka u odnosima između Makedonaca i Albanaca i na koji način socijaldemokratska politika utiče na opštu atmosferu u društvu?

Sa zajedničkim “anti-Gruevski” protestima protiv bivšeg premijera došlo je do velikih iskoraka u međuetničkim odnosima. Međutim, sve je to pogaženo, tako da je situacija danas i gora, jer ne postoje zakonski postupci protiv najviših struktura DUI (vladajuća partija makedonskih Albanaca). Otvaranjem pitanja iz Okvirnog sporazuma kao na primer tzv. “Zakon o dvojezičnosti”, kao i pitanja nacionalnog identiteta kroz tzv. Prespa sporazum sa Grčkom, ponovo je raspaljen nacionalizam i šovinizam u zemlji, koji je već dugi niz godina bio u pozadini. Ipak, mi kao levičarska partija verujemo da je ekonomska situacija glavni problem i za Makedonce i za Albance i za druge etničke grupe. Nekažnjena korupcija u političkim elitama je veoma plodno tlo za potpaljivanje međuetničke mržnje među stanovništvom.

Koji je stav partije Levice, čiji si ti jedan od pokretača, po pitanju međunacionalnih odnosa u Makedoniji? Levicu su u suštini, zajedničkim snagama, osnovali Makedonci i Albanci koji dele iste vrednosi, što je zaista nešto neviđeno u Makedonskoj novijoj istoriji. Po čemu se vaše rešenje razlikuje od onoga što predlažu etablirane makedonske i albanske partije?

Mi smo jedina nadetnička politička partija u Makedoniji i u samom najvišem rukovodstvu. U Predsedništvu, od ukupno sedam članova, čak trojica nisu etnički Makedonci. Biznis-partije koriste etno-šovinizam kao sredstvo za podelu radničke klase i na taj način vladaju nama stalno nas siromašeći. Levica će u praksi okončati takvu tendenciju i neprincipijelnu politiku!

Ovog meseca, tačnije 30. septembra, Makedoniju očekuje referendum koji se zvanično predstavlja kao referendum o priključenju EU i NATO, a zapravo se iza njega kriju daleko krupnije stvari, poput uspešnosti ili neuspešnosti grčko-makedonskog sporazuma. Najpre, kakav je tvoj stav o referendumu kao obliku političke participacije?

Referendum kao način za praktikovanje direktne demokratije, u principu je pozitivna stvar, jer to znači da građani direktno ostvaruju vlast a ne preko korumpiranih elita. Međutim, to nije slučaj sa ovim neustavnim i nezakonitim referendumom koji je formalno-pravno nevažeći i može da izazove pravne posledice – jer je samo savetodavan, ali ne i obavezujuć. Naš stav je jasan -BOJKOT ovakvog ilegalnog  referenduma! Mislimo da je to jedina razumna politička opcija kako bi se sprečio kvislinški sporazum između Grčke i “druge strane” (Severna Makedonija), a i samo članstvo u imperijalistički NATO pakt.

Referendumsko pitanje će glasiti: “Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke?” Zar se ne čini da iz ovog pitanja sledi da se primarno nameće odgovor na prvi deo pitanja a da je ovo “uz” nešto sekundarno, iako bi stvari možda trebale biti obrnute? Šta je ovim pitanjem vlast želela da postigne?

Ovaj referendum ni u kom slučaju ne može da bude i članstvo u EU jer nemamo ni odluku ni poziv da se priključimo EU! Ovaj manipulativni Referendum ima za cilj trajnu i konačnu promenu ustavnog imena zemlje i Ustav “Republike Makedonija” u “Republike Severne Makedonije”, uprkos činjenici da nas je više od 140 zemalja sveta priznalo pod ustavnim imenom. Vlada vodi ilegalnu i brutalnu kampanju ZA “evropsku Makedoniju” jer ako bi rekli istinu, to bi bilo fatalno za njihove zle namere i političke rejtinge.

Referendum bi pre svega trebalo sprovesti onda kada građani bivaju upoznati sa onim šta biraju. Kakav je Vaš utisak, da li su građani Makedonije svesni za šta glasaju? Da li postoji prostor za demokratsku debatu i u kojoj meri postoji pritisak vlasti da referendum uspe? Ako ga ima kako se taj pritisak očituje?

Veći deo javnosti je žrtva dvadesetsedmogodišnje propagande kako su samo EU i NATO spas za katastrofalnu situaciju u zemlji i na taj način su fundamentalno neobavešteni šta donosi to članstvo. Ali ja i dalje mislim da većina građana shvata da je ova politika Vlade odraz nesposobnosti i da ne vodi nikuda! Debata ne postoji, barem nije istinita – ali postoji potpuna medijska propaganda koja se plaća novcem iz državnog budžeta. Evo, pre samo nekoliko dana, novinarki koja vodi jednu debatnu emisiju 43 sagovornika koja podržavaju ZA na Referendumu odbilo je da debatuje sa mnom!? To dovoljno govori o njihovim “demokratskim kapacitetima”, ali i “snazi njihovih argumenata”. Pritisak Vlade je uglavnom finansijski, ali i putem represivnih metoda koje su inherentne autokratskim režimima. Imamo pouzdane informacije od tzv. istraživačkih novinara, urednika, kolumnista, nevladinih aktivista, itd. “Opinionmakeri” primaju od 3000-5000 evra mesečno kako bi učestvovali u provladinoj propagandnoj mašineriji pranja mozgova.

Partija Levica, koja je nastala udruživanjem Lenke, nekih članova Solidarnosti, kao i manjih levičarkih grupa i aktivista u Makedoniji, vodi kampanju za bojkot referenduma. Šta je vama kao Levici sporno po pitanju referenduma? Da li to što bi njegova uspešnost dodatno ugrozila ionako krhki makedonski identitet, ili činjenica da će se on odigrati pod pritiskom EU i NATO, a ne slobodnom voljom makedonskog naroda?

Naši razlozi za bojkot su višestruki: Prvi je levičarski princip koji se odnosi na samoopredeljenje – pravo naroda da sam kroji sopstvenu sudbinu i identitet, koji je pogažen ovim tzv. Dogovorom. Zatim, mi kao levičari smo antiimperijalisti i smeta nam što NATO pakt donosi samo bedu, smrt, siromaštvo i ugnjetavanje, a ne prosperitet i demokratiju, onako kako lažno izjavljuje Vlada. Sam tzv. „Prespanski dogovor“ je zaključen od strane nenadležnog ministra, a nije od strane predsednika republike – što se protivi Ustavu Republike Makedonije iz 1991. godine. „Dogovor“ stavlja Makedoniju u potčinjenu poziciju prema stranoj državi i uveličava ionako ogroman uticaj grčkog kapitala u Makedoniji, time zacemetirajući i hegemoniju kapitalista iz regiona. Sa otvaranjem nacionalnih pitanja, samo se podgreva nacionalšovinizam u državi i stvaraju se nepotrebne i štetne podele i optužbe između različitih segmenata radništva, što samim tim unazađuje zajedničku klasnu borbu – a to je jedan od najvažnijih elemenata za bilo kog iskrenog levičara. Uz to, kao profesor prava, frapiran sam kršenjem Ustava, zakona i procedura, svesno stvorenim sa ciljem da se provuče ovo tuđe delo zapadnih imperijalista.

Koliko je realna opasnost izolacije Makedonije s jedne strane i gubitka identiteta s druge, ukoliko referendum uspe ili ne uspe? Da li to pre spada u političku propagandu ili realne scenarije?

Makedonija i da želi, ne može da bude izolovana, budući da se nalazi na bitnom geostrateškom području Balkana. A ona, momentalno, i nije izolovana – iako nije članica NATO-a, ni Evropske unije. Po pitanju identiteta, dovoljno je samo da se napomene da sa implementacijom ovog štetnog i izdajničkog “Dogovora”, u ličnim kartama u delu za državljanstvo će umesto “Makedonac/ka” stajati fraza “građanin Republike Severne Makedonije”!? Ukoliko ovo nije promena identiteta, onda ja ne znam šta je u stvari istina.

Pre 4 godine u Makedoniji se dogodila takozvana Šarena revolucija čiji si aktivan učesnik bio. Postoje velike kontroverze oko njenog opšteg karaktera, pa i ocena da ste vi bili “korisni idioti“ SDSM-a u toj priči. Kakva je tvoja ocena Šarene revolucije i vašeg učešća u njoj?

Pokret #Протестирам, slično kao i sada pokret #Бојкотирам, počeo je kao nepartijski opšti pokret u koji smo bili uljučeni od samog starta, čak i pre formiranja Levice. Ne mislim da smo bili “korisni idioti”, budući da je revolt naroda ka Starom režimu VMRO-DPMNE bio iskren i postojao bi i sa nama i bez nas. To što smo dozvolili da SDSM postane gori Novi režim i da iskoristi protestni pokret je delimično naša greška, no istorijska lekcija je već naučena. To svakako nije bila istinska Revolucija. Iste korumpirane elite vladaju Makedonijom poslednje tri decenije i sada, konačno, postoji treća opcija, odnosno alternativa – postoji partija Levica, koja po mnogo čemu odskače od uobičajene slike o političarima u Makedoniji.

Da li će po Vama 1. oktobar doneti nove masovne proteste širom zemlje bez obzira na ishod referenduma? I na koji način će se odraziti bilo pozitivan, bilo negativni ishod referenduma, na makedonsko društvo i međunacionalne odnose u njemu?

Ja sam siguran da će referendum biti neuspešan, odnosno da neće postojati potrebna izlaznost. U tom slučaju, ostaje na snazi odluka donesena na Referendumu o nezavisnosti iz 1991. godine. No, u slučaju da vlastodršci žele da nasilno i siledžijski sprovedu ustavne izmene bez postojanja referendumske odluke – onda su protesti u tom slučaju neminovni! Pokušaj takavog manevra za kvazilegitimizaciju jedne nenarodne politike, ubeđen sam da će dovesti do širokog narodnog revolta i radikalizacije političke akcije. Kvinsliški dogovor sa Grčkom, već ima negativne posledice. I po Makedoniju i po Grčku. Naši drugovi levičari iz Grčke sa kojima sarađujemo, a koji priznaju pravo na samoopredeljenje, već održavaju proteste protiv ovog nametnutog dogovora, na kome učestvuju i naši članovi i mašu našim obeležjima u Solunu i Atini. Ovaj tzv. „Dogovor“ i njegove posledice moraju da budu sprečeni do Nove godine, i zato jasno i glasno kažemo naš stav: Bojkot lažnog referenduma! Makedonija ne treba da ulazi u NATO ni pod ustavnim imenom.


 




Kontaktiraj nas