Prijavite se na newsletter


Home O nama About US Doniraj Autori Tekstovi Intervjui Prevodi Recenzije Vesti/Komentari



U Makedoniji, sve već viđeno




Foto: Mariusz Kluzniak/Flickr CC 2.0

16/04/2019

Ovog meseca u Republici Severna Makedonija, po novoutvrđenom imenu, organizovaće se regularni predsednički izbori. Ovim izborima završiće se deset godina predsedništva Đorđe Ivanova, predsednika poznatog kao najbleđe slike predsednika u novoj makedonskoj istoriji. Aktuelni, a uskoro i bivši, predsednik Ivanov bio je u narodu poznat kao izvršilac naređenja stranke VMRO-DPMNE, verni pratilac i izvršitelj svih naređenja Nikole Gruevskog i nekadašnji profesor Pravnog fakulteta koji je bukvalno bio bezglasno slovo tokom dva mandata. Još je i nepopularno bio prozvan fikusom u svom kabinetu, podsećajući na sobno cveće koje samo stoji i ne služi ničemu, čovek prepun gafova, čudnih fantazmagorija i priča da Makedonci imaju direktne antičke korene.

Sa druge strane, šta se nudi na izbornom listiću 21. aprila i 5. maja 2019. godine? Kandidat koalicije Socijaldemokratskog saveza (SDSM) i albanske stranke Demokratske unije za intergraciju (DUI) je profesor Stevo Pendarovski, profesor međunarodne bezbednosti i spoljne politike na Američkom koledžu u Skoplju. Njemu trka za predsednika države nije nepoznata, jer je već na izborima u 2014. bio kandidat socijaldemokrata. U svom kandidatskom profilu još može da se pohvali činjenicom da je bio savetnik dva bivša predsednika države – Borisu Trajkovskom, koji je poginuo u avionskoj nesreći, i Branku Crvenkovskom, i da je nacionalni koordinator zemlje za ulazak u NATO. Svoju kampanju, diskusije i stavove u debatama najviše bazira na realpolitičkim kretanjima na globalnom nivou. Time i opravdava potpisivanje Prespanskog dogovora sa Grčkom, čime je završen dvadesetsedmogodišnji spor koji je iscrpeo zemlju na svim nivoima.

Mora se dodati i da je prošlogodišnji referendum o promeni imena, koji je bio neuspešan zbog velike apstinencije, bio raspisan na osnovu tvrdnje socijaldemokrata da Makedonija potpisuje ovaj dogovor da bi ušla u EU i NATO. Kampanja koju vodi SDSM uključuje i učešće cele socijaldemokratske vlade na čelu sa premijerom Zoranom Zaevim. Iako je ovu taktiku koristio i VMRO DPMNE na izborima 2014. godine i zbog toga bio kritikovan jer odnos snaga na terenu nije fer, ne izgleda da ta činjenica brine socijaldemokrate. Oni su u celini uključeni u kampanju, čak i premijer Zaev drži govore na binama, reklamirajući svog kandidata, usput obećavajući da će prosečna plata 2020. godine biti 500 evra. Veliko pitanje je da li imamo predsedničke izbore ili i prevremene parlamentarne izbore.

Taktiku za izbor svog kandidata VMRO DPMNE je postavio putem konkursa. Među kandidatima i na stranačkom kongresu izabrana je profesorka (opet) Gordana Siljanovska Davkova, profesor sa Pravnog fakuteta u Skoplju koja predaje ustavno pravo. Ona je žena u poznim godinama, krhka, iskusan profesor, ali kako teče kampanja, sve više se postavlja pitanje da li je VMRO DPMNE napravio grešku. Da li zbog svojih godina i naporne kampanje ili zbog nekih drugih razloga, profesorka Davkova je počela da pravi gafove. Građane Negotina pozdravila je kao da su građani Kavadaraca, grada na 20 kilometara daljine. Navodno zbog zdravstvenih razloga nije se pojavila u Kruševu, i selima Bosilevo i Novo Selo, pogrešila je datum izbora i narod je pozvala da izađu da glasaju 21. septembra. Ovo nije samo znak za nju, već i znak da neko ozbiljno greši u vođenju kampanje. Ona pokušava svojim izjavama da iskoristi talas javne podrške ženama koji se javio osnivanjem Specijalnog javnog tužilaštva u kome su glavni istražitelji bile žene.

U svojim govorima dosta primetno meša međunarodnog pravo i politiku, neuspešno pokušavajući da svoj profesorski vokabular spusti na nivo glasačkog tela. Isto tako, kampanja se bazira na traženje pravde za Makedoniju zbog Prespanskog dogovora tvrdeći da je Makedoniji učinjena velika nepravda. Na pitanje novinara da li će poštovati obaveze koje proističu iz dogovora ako postane predsednica, rekla je da hoće, ali da će ipak tražiti pravdu u svetskim sudovima. Ovde moramo da podsetimo javnost da je Makedonija još 2009. godine tužila Grčku u Međunarodnom sudu u Hagu da je prekršila privremeni dogovor da neće blokirati Makedoniju u integraciji u svetskim organizacijama. Ovaj spor je Makedonija dobila, ali do sada se pokazalo da Grčka nije mnogo marila za presudu, ali i ta presuda nije ju ometala da blokira Makedoniju gde god stigne. Profesorka Davkova se tvrdo drži međunarodnog prava, bez sagledavanja realnosti da traženje pravde vraća Makedoniju 25 godna unazad. A za čekanje i novu pravdu država nema vremena, jer zbog sve lošije ekonomije i stanja u zemlji, Makedoniju je za poslednjih 15 godina napustilo 620 hiljada ljudi, i taj talas iseljavanja još uvek ne staje.

Treći kandidat kog su kandidovali albanska stranka Alijansa Albanaca, pod vođstvom Zijadina Sele, poznatog po tome što zamalo nije izgubio život u upadu u Sobranje 27. aprila 2017. godine i albanskog pokreta Besa. Opet imamo profesora na izbornom listiću, ovog puta profesor sa univerziteta Jugoistočne Evrope, popularno poznatog kao Štulov univerzitet u Tetovu. Blerim Reka je u svoju biografiju svrstao akademsku aktivnost, ambasadorski mandat u makedonskoj misiji u Briselu u okviru Evropske unije i autorstvo nekoliko amandmana koji proizlaze iz Ohridskog dogovora od 2001. godine. Njegov koncept kampanje je da predlaže jedno društvo za sve, u kome će svi biti jednaki i kritikuje Makedonce da zbog prevelike ljubavi prema svojoj naciji mogu da izgube državu. Podržava Prespanski dogovor, svoju zamisao države bazira na pravnim postulatima i svom međunarodnom iskustvu. Na žalost, do sada svojom retorikom i kampanjom nije ponudio ništa što bi moglo da privuče makedonske glasače, a negativan poen na njegovom kontu dolazi zbog njegovih izjava da makedonsko društvo još uvek diskriminira Albance i da je on Albanac. Na pitanje novinara zašto nije posetio makedonske gradove tokom svoje kampanje, odgovorio je da glasači to nisu tražili. Očigledno je da su njegov cilj samo albanski glasovi, što bi njega od samog starta zadržalo samo u prvom izbornom krugu.

Iako ovogodišnji predsednički izbori nude tri profesora, na žalost nisu ponudili kandidata za svakog građanina. Poslednje ankete što se tiče izlaznosti pokazuju veliku apatiju i nezainteresovanost naroda za ove izbore. Nadamo se da ćemo dobiti bar nekog boljeg od aktuelnog predsednika Ivanova jer Makedonija je spala na taj nivo.




Kontaktiraj nas