Često se čuje da svijet poslije korone neće biti isti. Ipak, teško je povjerovati da će ekonomski dominantna klasa i političke elite naučiti nešto iz ove katastrofe. Oni su racionalni samo u granicama svog klasnog interesa.
Šta je to rđavo u univerzalnom osnovnom dohotku?
Međutim, u čemu je suština? Suština je u tome šta ove ideje sa sobom nose. Dok univerzalne osnove usluge svode ekstremno siromaštvo na nivo statističke greške, jačaju mrežu podrške i socijalni kapital među ljudima, univerzalni dohodak nam daje izbor. Izbor da raspolažemo svojim novcem na tržištu, održavamo u životu kapitalizam koji truli iznutra i budemo kovači sopstvene sudbine.
Mali Pikaso, desna demagogija i kapitalizam
Iako na prvi pogled ova tvrdnja nema nikakve veze sa migrantima, spajanjem ove tvrdnje sa činjenicom da je Srbija dala državljanstvo porodici Nuri, a sve u kontekstu male, male, male grupe… „STOP naseljavanju migranata“, dolazi se do racionalizacije unutrašnje mržnje i do ispoljavanja besa, ne prema onima koji su odgovorni, nego prema onima koji, kao i mi, pate.
Manifest Balkansko-podunavske komunističke federacije
Bez obzira na strašno razaranje narodne privrede za vreme rata, sa druge strane, došlo je do vrtoglavo brzog nagomilavanja ogromnog bogatstva u rukama balkanske buržoazije. Kao da su ispod zemlje nikli mnoštvo banaka, akcionarskih društava i krupnih firmi sa višemilionskim kapitalom, koji su počeli razuzdanu i besnu špekulaciju i faktički monopolizovali svu trgovinu. Kapital, stečen na račun narodnih masa, nije namenjen za podizanje i poboljšanje proizvodnih snaga zemlje, nego se koristi za ciljeve besnih špekulacija, sa svakodnevnim porastom skupoće, i na taj način predstavlja sredstvo za uzimanje poslednjih mrvica od širokih radnih narodnih masa. Socijalne posledice svega toga već su bile vidljive, Balkansko-podunavski narodi već su podeljeni na dve neprijateljske društvene klase. Na jednoj strani – grupica bankara, špekulanata, trgovaca, fabrikanata i veleposednika, koji raspolažu velikim bogatstvom, velikim posedima, koji žive u raskoši i provode vreme u neprestanim bogatim gozbama, a sa druge strane – ogromne mase gradskih i seoskih radnika i službenika, siromašnih i slabo materijalno obezbeđenih gradskih i seoskih žitelja, koji su iznemogli pod teretom prekomernog rada i nezaposlenosti, koji hronično gladuju, postaju žrtve epidemija, društvenih poroka, rađaju se, žive u bedi i ginu kao muve.
Pledoaje za egzistencijalističku sociologiju
Egzistencijalistička sociologija se, dakle, utemeljuje u Sartrovom egzistencijalizmu, ali uz određene korektive i dopune koje su, u skladu sa vremenom u kojem se ova sociologija zasniva, bile neophodne za konstituisanje novog pravca u okviru same sociologije.
Šta hoće Pelagićevci?
Ko reskira, profitira? Mere Vlade Srbije i mit o riziku u kapitalizmu
Ekonomska kriza izazvana, kako se sada čini, višemesečnim, a potencijalno i dužim stagniranjem globalne ekonomije pokazuje ono na šta brojni društveni i ekonomski teoretičari ukazuju odavno – „slobodno tržište“ ne poseduje mehanizme regulacije koji bi mu omogućili da preživi makar i jedan mesec recesije.
Položaj građevinskog radnika u toku vanrednog stanja
Društvo u kom živimo oslanja se, uglavnom, na proverene sisteme zarade – banke, tržne centre… Ono što je njima presudno jeste čist kapital i njegova ekspresna akumulacija bez obzira na to kakve će takav način poslovanja ostaviti posledice na zaboravljeni deo tog društva. Pored brojnih kolektivnih poslova gde radnici trpe […]