Šta je to rđavo u univerzalnom osnovnom dohotku?

Međutim, u čemu je suština? Suština je u tome šta ove ideje sa sobom nose. Dok univerzalne osnove usluge svode ekstremno siromaštvo na nivo statističke greške, jačaju mrežu podrške i socijalni kapital među ljudima, univerzalni dohodak nam daje izbor. Izbor da raspolažemo svojim novcem na tržištu, održavamo u životu kapitalizam koji truli iznutra i budemo kovači sopstvene sudbine.

Mali Pikaso, desna demagogija i kapitalizam

Iako na prvi pogled ova tvrdnja nema nikakve veze sa migrantima, spajanjem ove tvrdnje sa činjenicom da je Srbija dala državljanstvo porodici Nuri, a sve u kontekstu male, male, male grupe… „STOP naseljavanju migranata“, dolazi se do racionalizacije unutrašnje mržnje i do ispoljavanja besa, ne prema onima koji su odgovorni, nego prema onima koji, kao i mi, pate.

Manifest Balkansko-podunavske komunističke federacije

Bez obzira na strašno razaranje narodne privrede za vreme rata, sa druge strane, došlo je do vrtoglavo brzog nagomilavanja ogromnog bogatstva u rukama balkanske buržoazije. Kao da su ispod zemlje nikli mnoštvo banaka, akcionarskih društava i krupnih firmi sa višemilionskim kapitalom, koji su počeli razuzdanu i besnu špekulaciju i faktički monopolizovali svu trgovinu. Kapital, stečen na račun narodnih masa, nije namenjen za podizanje i poboljšanje proizvodnih snaga zemlje, nego se koristi za ciljeve besnih špekulacija, sa svakodnevnim porastom skupoće, i na taj način predstavlja sredstvo za uzimanje poslednjih mrvica od širokih radnih narodnih masa. Socijalne posledice svega toga već su bile vidljive, Balkansko-podunavski narodi već su podeljeni na dve neprijateljske društvene klase. Na jednoj strani – grupica bankara, špekulanata, trgovaca, fabrikanata i veleposednika, koji raspolažu velikim bogatstvom, velikim posedima, koji žive u raskoši i provode vreme u neprestanim bogatim gozbama, a sa druge strane – ogromne mase gradskih i seoskih radnika i službenika, siromašnih i slabo materijalno obezbeđenih gradskih i seoskih žitelja, koji su iznemogli pod teretom prekomernog rada i nezaposlenosti, koji hronično gladuju, postaju žrtve epidemija, društvenih poroka, rađaju se, žive u bedi i ginu kao muve.

Šta hoće Pelagićevci?

“Dole najamni rad! – to je lozinka današnjeg vremena. Najamni rad i klasna vladavina moraju ustupiti mesto radu na komunističkoj osnovi. Sredstva za proizvodnju ne smeju biti monopol jedne klase, ona moraju postati opšta svojina. Ne može biti više ni istrebljivača ni istrebljenih. I proizvodnja i podela produkata mora biti u interesu celine. Uništenje današnjeg načina proizvodnje, koji nije ništa drugo nego istrebljivanje i grabež: uništenje i trgovine, koja se javlja samo kao obmana – to je zadatak dana.”