Đuro Cvijić, „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji“

Izlaganje Cvijića na Trećem raširenom plenumu fascinantno je jer pokazuje kako malo se čak i gledište buduće partijske levice razlikovalo od desnice pre nego što su jugoslovenski komunisti počeli da ozbiljnije izučavaju lenjinizam. Iako su svi hegemonizam srpske buržoazije smatrali za glavni izvor nestabilnosti u Kraljevini, niko još uvek nije razmatrao nacionalizam kao potencijalno revolucionarni faktor u rušenju vlasti i sprovođenju komunističke revolucije.

Šta je nama danas 7. jul?

Malo koji narod u pokorenoj Evropi 1941. je imao hrabrosti da se usprotivi stravičnoj vojnoj mašineriji kakva je bila Hitlerova, ali i njegovim pomagačima u vidu kvislinških formacija koje su svoju lojalnost morale dokazivati tako što su prema nelojalnima bile nemilosrdne.