Velike preskočene teme u Palestini

Deo intervjua koji je Keti Halper za svoj podkast uradila sa Miko Peledom, autorom knjige „Generalov sin“ nekoliko dana nakon 7. oktobra. Intervju je važan između ostalog i zato što mapira strukturno slepilo većeg dela zapadne medijske (i političke) sfere za obim i složenost izraelsko-palestinskog sukoba a kroz koji se ne mnogo načina prelamaju i strukturna slepilaiste sfere za ključne globalne odnose i konflikte XX i XXI veka.

Veliki mit o SloBOdnOm TRžiŠtU

Crvena podršla prepričava vam prezentaciju i diskusiju knjige The Big Myth (Veliki mit), profesorke i autorke Naomi Oreskes (Naomi Oreskes). Događaj je priredio profesor Džon Horgan, direktor centra za naučni rad na Stivens institutu za tehnologiju. Knjiga The Big Myth otkriva kako su ideolozi slobodnog tržišta prodali javnosti laž da […]

Kako su nam devedesetih lagali o komunistima

Dominirajuća karakteristika rada Koste Nikolića je unapred postavljeni cilj da po mogućnosti satre i u prah i pepeo pretvori sve komunističko u periodu 1919—1929. godine. Istu sudbinu je namenio i prethodnoj istoriografskoj literaturi, koja se tom problematikom bavila. Rečeno nikako ne treba shvatiti kao integralnu odbranu svega napisanog iz te oblasti — kao da prethodna istoriografija nije imala sitnih i krupnih nedostataka, pa i promašaja i da se na sve to ne sme ukazivati. Da ne bismo ostali samo na goloj i ničim argumentovanoj kvalifikaciji, u svojoj kritici ćemo se zađržati uglavnom na njegovim krupnijim faktografskim greškama i netačnim ocenama, nastojeći da svoje primedbe argumentujemo.

PanAfrički pokret u Americi protivi se vojnim intervencijama ali ne meša uzroke i posledice

Zanimlivo je da su lideri svih 11 pučeva koji su se desili poslednjih godina u Africi obučavani od strane SADa. I to od novca koji je trebao da se troši u ratu protiv terora. I zato nam je potrebna istraga o delovanju SAD u Nigeru, Burkini Faso, Maliju i Gvineji, potrebno je zatvoriti Afrički komandni centar SAD a razvijati odnose civilnog društva Afrike i SAD. Komandni centar treba da se ukloni jer je odgovoran za neke od sekvenci militarizacije u rici.

Najbolji učenik Srbije

Pored toga što je bio najbolji student prava, predsednik Vučić je i odličan učenik istorije. Jedan od omiljenih poklona koji daje svojim saradnicima su biografije istorijskih ličnosti, kako bi njegovi saradnici mogli nešto da nauče od njih. Sasvim je očigledno da je i on naučio nešto iz biografije Milana Obrenovića.

Bijeda revizionizma

To što je sud dao povjerenje iskazu svjedoka Dimitrijevića, ali ne i svjedoka Radanovića i Bešlina, po našem mišljenju predstavlja čist voluntarizam, koga nije smjelo biti. Po čemu je Dimitrijevićevo svjedočenje vjerodostojnije, teško je reći

SUPERHIK ekonomija nasleđivanja – najveći prenos bogatstva u istoriji SAD

Crvena podrška preporučuje prevod/preprič vrlo simptomatičnog razgovora/dvoboja Briane (Briahna Joy Gray) i Liz (Liz Wolfe) na The Hill TV kroz koji se prepliće cela (na ivici apsurda) drama zaoštravanja klasne borbe u SAD. Crvena podrška ne može da se uzdrži i dodatno rasčivija i raskrinka neke posebno problematične ili cinične teze i pozicije.

Četnička kaznena ekspedicija u Drugovcu 

Dragoslav Dimitrijević, publicista iz Beograda, redovno u listu Politika objavljuje argumentovane odgovore na revizionistička prepravljanja istorije, kojima se na stranicama Politike daje sav raspoloživi prostor. Međutim, nemaju svi njegovi odgovori prođu kroz uredničke i ideološke kriterijume Politike. Objavićemo nekoliko Dragosavljevih tekstova koji u skorije vreme nisu smatrani za podobne za […]

Mogućnosti uozbiljenog postnajEživanja

U danima studentskih demonstracija 1968. godine, u lift stambene zgrade u Beogradu ulazi mladić sa bedžom na kom piše: CRVENI UNIVERZITET KARL MARKS. Starija komšinica posmatra ga i oprezno i radoznalo, i sa respektom i sa zabrinutošću. Pri izlasku iz lifta, ne izdrži i daje mu savet: „Deco, sakrijte to da ne vide komunisti“. Ova anegdota kao da je, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, prepisana iz humorističkog lista za zbilju i šalu JEŽ. U stvari, ovo „kao da je“ – kao da je nepotrebno, primera je na pretek.

Policija protiv Pazolinija, Pazolini protiv policije

Uz sve mane srpske „levice“ (termin korišćen u najširem smislu) barem ne možemo reći kako nije sklona raznoraznim proslavama, obeležavanjima datuma i pokušajima pronalaženja istorijskih paralela. Ironično, takav robovski odnos prema prošlosti neretko podsećaju na tradicionalizam kome levica ne bi trebala da bude sklona. Pa tako svake godine oko petog marta i/ili drugog novembra, ali i kada dođe do bilo kakvog sitnijeg protesta, određeni broj ljudi se seti P. P. Pazolinija i njegove pesme „KPI mladima!“ koja kritikuje (sitno)buržoasku prirodu studentskih pokreta i protesta. Namerno kažem „kritikuje studentske pokrete“, a ne „hvali policiju“ iako se često pojedini delovi levice koncentrišu na ovo drugo. Ali, uprkos takvom životu u prošlosti ili „istorijskom igrokazu“ (mada bi najprostije bilo reći- larpovanju) ova tema retko kada podstiče ozbiljnu raspravu o Pazolinijevom odnosu prema policiji i Policiji (pojedincu-policajcu i instituciji Policije), kao i o ulozi policije u društvu. Da li je policajac deo radničke klase jednostavnom vrlinom svog siromaštva (ili siromašnog porekla), ili mu je ipak potrebna klasna svest? Da li studenti žive u svojoj kuli od slonovače neobazirući se na probleme izvan, ili im ipak, kako Flober piše Turgenjevu, neprekidno lupanje govana o zidove te kule ne da mira? Na kraju, možda je Lenjin u pravu kad kaže da su „oba gora“, te da su u oba slučaja sukobi partikularnih interesa bez većeg interesovanja za duboke strukturne promene. Članak pred nama, iako luta između razumevanja odnosa policajca pojedinca-Policije institucije, može dati dobar uvod za promišljanje pomenutih dilema. A ako od toga ništa ne bude, onda barem predstavlja dobar pregled italijanske političke scene u periodu poznatom kao „olovne godine“.

Dr Dragiša Mišović, „Kompromitovano blagostanje“

Neposredni prouzrokovač autarhije u privredi—koja nema nikakve sličnosti sa onom doktrinom o ekonomskoj neproduktivnosti trgovine—leži u činjenici neokončanih imperijalističkih računa u prošlom ratu. Zbog toga, i zbog stalnog predubeđenja, da mora doći do novih i sličnih obračunavanja, uvek se teži više izvoziti nego uvoziti, i, hoće se ostvarenje jedne što veće ekonomske „nezavisnosti“ od ostalog sveta.

Značenje „takozvane primitivne akumulacije”

U osmom odeljku Kapitala, koji nosi naziv „So-Called Primitive Accumulation” („Takozvana primitivna akumulacija”), Marks opisuje brutalne procese putem kojih su radni ljudi odvojeni od životnih sredstava, a bogatstvo koncentrisano u rukama zemljoposednika i kapitalista. To je jedan od najdramatičnijih i najčitljivijih delova knjige.

Lumpenburžoazija i lumpenrazvoj, ili kritika moralističkih kritika Vučićevog režima

Kritikama Vučićevog režima koje su moralistički i estetički intonirane, međutim, nedostaje strukturalna komponenta. Reč je o tome da kritike ove vrste problem ne prepoznaju u samom sistemu na osnovu kojeg srpska država i društvo funkcionišu i položaju koji taj sistem zauzima u sistemu međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa.

Srpska pravoslavna crkva u socijalističkoj Jugoslaviji: žrtva socijalizma i/ili saučesnik raspada?

Iako crkvene strukture i javnost bliska njima, danas tvrde kako je tokom celog perioda socijalističke Jugoslavije, Crkva kao institucija bila gušena, marginalizovana i udaljavana od vernika, takva tvrdnja ne stoji u potpunosti. O potpunom gušenju i marginalizaciji Crkve, poricanju prava na slobodno delovanje od strane novih vlasti, može se govoriti samo u jednom periodu stabilizacije socijalističkog sistema: od 1945. do 1953. godine.