Šta ako je to tek nekakvo nečudo ljudsko-žandarske prirode koje se u nauci o poznavanju društva ponekad determiniše i kao građanski fašistoid, elementarnih životnih funkcija tipa: mržnja i sadizam prema „glupim i tupim masama“, sirotinji, prinudnim oportunistima i proleterima sklonim korupciji. Takve su funkcije, kako bi to rekli/e neki/e kolege/nice iz uglednijih žandarmerijskih postaja iz Beograda, prosto prirodne, nužne, prouzrokovane su hijerarhijskim odnosima to jest pozicijama u „lancima ishrane“. Ovdašnje kolege/nice (po mentalnoj uniformi) autora članka „Čuda prirode: šupci, a pičke”, objašnjavaju ponašanje bića koje autor, nakon službeničkim-entuzijazmom-nadahnutog dijagnostičkog opisa, klasifikuje kao „govna“, njihovom najnižom pozicijom u lancu ishrane. Pa jeste, umesto da kao svi srednjeklasni intelektualci (to jest kapitalistički popovi) parazitiraju na nekom bullshit job-u (ok, tu su onda reči-fekalije normalna stvar, nuždna poslovna etika), dakle, umesto da se tako nekako snađu, moraju vertebrati koji su niže pozicionirani u lancima ishrane da se ponižavaju pred gazdama i političarima!
Read Time : 5 Minutes
Milo Petrović (1944–2025)
Dragi Milo, putuj hrabro! Neka te prate reči tvog i našeg Če Gevare, večitog mladića,
revolucionara i borca za slobodu, a nas neka bodre u ovim uzbudljivim vremenima u kojima, na žalost, nisi sa nama: “Hasta la victoria siempre!”