DS je danas nakon toliko razjedinjavanja na kraju drugog kruga razdora. Poslednji čin ovog kraja događa se upravo ovih dana. I opet je u taj kraj (ili novi početak?) umešan niko drugi do Boris Tadić. Na unutarstranačkim izborima pobedu je proglasio Branislav Lečić, kandidat za predsednika koji bi Tadiću bio daleko više po volji od sadašnjeg predsednika Zorana Lutovca, jer Tadić ima u planu novo reujedinjenje Demokratske stranke, a za taj čin Lečić mu deluje kao povoljniji lider. Videćemo da li će to biti konačni kraj Demokratske stranke i ujedno kraj drugog kruga razaranja, ili će to biti novo ujedinjenje, jedan mirniji period, pa opet razjedinjavanje. Kako bilo, ovo što se dešava danas u okviru duboko posrnulog DSa, nije ništa novo, već praksa njenog delovanja od samih početaka.
Palo je – a da l’ će osvežiti?
Ovih dana smo kod Milovih protivnika mogli čuti jedan zanimljiv slogan: „Neka padne da osvježi“. Za prvi deo slogana je jasno šta znači. Pad Đukanovića i DPSa. Ali šta sa drugim delom? Šta bi bilo i kakvo nas osveženje očekuje?
Sav besmisao izbora u Srbiji
Tako zapravo dolazimo do jedne surove činjenice. Osim kršenja izbornih procedura koje su započele snižavanjem izbornog cenzusa sa 5% na 3%, iako je po Zakonu o izboru zabranjeno menjati izborne uslove u izbornoj godini, sam izborni proces je potpuno obesmišljen. Iako se na izborima bira, oni koji biraju da glasaju za SNS i partnere im, to zapravo ne rade slobodnom voljom. S druge strane, oni koji traže alternativu u opoziciji su duboko svesni da njihov glas neće doneti pobedu i smenu vlasti, a poneki bi se dali i zapitati da li oni zaista jesu opozicija i alternativa Vučićevom režimu? Upravo je ovo i shvatio najveći deo onih koji imaju pravo glasa, a već godinama na izbore ne izlaze. Onih skoro 50%, a prema nekim istraživanjima i preko 50% građana Srbije.
Bauk kruži svetom – bauk koronizma
Političke posledice mogle bi biti vrlo teške. Tu se pre svega misli na tendencije gušenja demokratskih sloboda i institucija, koje u pojedinim delovima sveta i pre korone nisu sasvim dobro stajale. Vlade i predsednici, pre svega mnogih evropskih država poluperiferije i periferije, ali i SAD direktno su iskoristile krizu kako bi još jače učvrstile svoju vlast. Tako su zapravo mnogi političari i političarke najednom postali stručnjaci za zdravstvena pitanja, kako bi u očima sopstvenih naroda izgledali kao spasioci svojih nacija koncentrišući svu moć u svoje ruke.
Milena Repajić i Ivan Velisavljević: “Levica je u Srbiji učinila veliku stvar u jasnoj artikulaciji konkretnih društvenih borbi”
Već duže vreme u javnosti se spekuliše o novoj političkoj partiji u povoju, nastaloj udruživanjem više levo orijentisanih organizacija koje se već duži vremenski period aktivno bore protiv neoliberalne represije podržane od strane interesa političke elite i ekonomskog kapitala. O motivima nastanka, osnovnim načelima i strategijama daljih aktivnosti pročitajte u […]
Srbija – trajno društvo simulakruma
Simulakrum postaje i sam vođa. Vučić predstavlja personifikaciju vlasti. Suspenzijom pravne države i državnih institucija, sve grane vlasti bivaju personifikovane u vođi.
Varljivo leto 2019: Vraća li se Kosovo u fokus velikih sila?
Iz perspektive velikih sila cilj nije da jedni i/ili drugi manji akteri budu zadovoljni. Cilj je region pacifikovati i dovesti ga na stadijum neupitnosti o nametnutim političkim odlukama i rešenjima, koje će sprovoditi lokalne vladajuće strukture.
Građanska neposlušnost i „1 od 5 miliona“
Da li je dozvoljeno i moguće misliti i delati u pravcu da je moguće izaći iz okvira u kojem nam se nameće da je jedino na miran način, šetajući svake subote, moguće značajno ugroziti položaj vlasti.
Kuda dalje sa protestom „1 od 5 miliona”?
Ukoliko želimo istinske društveno-političke promene, neophodno je pronaći alternativnu politiku i svu snagu usmeriti na zajednički rad na građanskom pokretu.
Sporazum sa narodom – zašto ga ne treba prihvatiti?
Očigledno je da su suštinska pitanja promašena i da je ovaj nekonzistentni skup tačaka na jednom mestu, daleko od bilo kakvog sporazuma sa narodom.
Neke implikacije razbijanja SFRJ
Faktori za razbijanje Jugoslavije su izuzetno raznovrsni i brojni, a Srbi i Slovenci, kao i drugi koji su sudelovali u SFRJ, snose svoj deo odgovornosti.
Dimitar Apasiev: “Bojkot lažnog referenduma! Makedonija ne u NATO!”
Iste korumpirane elite vladaju Makedonijom poslednje tri decenije i sada, konačno, postoji treća opcija, postoji partija Levica.
Biljana Vankovska: “Pojava Levice je unela svežinu u Makedoniji”
Kada pogledam situaciju u regionu shvatam da Makedonija nije nikakav unikatni primjer protektoratne demokratije.
Katalonija, tri moguća scenarija
Nakon šest dana od održavanja referenduma o nezavisnosti Katalonije, objavljeni su konačni rezultati ovog referenduma koji je u mnogočemu uzburkao i podelio evropsku javnost.
Dobar zamah srpom!
Referendum u Kataloniji odraz je unutrašnjih i globalnih ekonomskih, političkih i nacionalnih protivrečnosti.
Todor Kuljić: “Pojam levica je višeznačan i neoperativan”
Treba biti borac protiv duha vremena, a ne «legionar trenutka». Lako je bilo biti levičar 1968, danas je teže, jer je duh vremena kapitalistički
Zašto je važna Deklaracija o zajedničkom jeziku?
Retki su oni lingvisti/lingvistkinje koji su i tokom devedesetih godina ukazivali na besmisao stvaranja zasebnih standardnih jezika od zajedničkih varijanti jednog jezika.
Predsednički izbori – a gde je tu levica?
Početkom aprila ove godine građane Republike Srbije očekuju redovni predsednički izbori koji su već na početku kampanje po mnogočemu veoma interesantni. Kao prvo, ovo će biti izbori na kojima se po prvi put nakon prvih predsedničkih izbora i uvođenja višestranačja, može dogoditi da jedan kandidat pobedi već u prvom krugu. […]
Vladimir Unkovski-Korica: “Levica treba novu strategiju“
Izgradnja političkih partija na elektoralističkoj bazi nedovoljna je i pogrešna strateška orijentacija
Jovo Bakić: “Pozdravljam stvaranje Građanskog fronta”
Novi plamen razgovara sa sociologom i komentatorom društvenih i političkih zbivanja, Jovom Bakićem
Ciljevi i posledice revizije prošlosti
Najopštije rečeno, uzroci revizije prošlosti leže u želji pojedinih društvenih teoretičara, da kroz jedan pokušaj (ne)naučnog pristupa izvrše opravdanje novog društvenog sistema nastalog na pepelu prethodnog.
O srpskoj političkoj kulturi
Ovde se društveno – politička situacija može menjati samo sistemski, pre svega promenom dominantne političke kulture, nastale početkom 19. veka, koja je od samih svojih temelja krivo postavljena.
Problem odnosa globalnog i nacionalnog identiteta
Čini se da još uvek nije došlo vreme u kojem je moguće da nacionalni identitet bude potisnut u korist globalnog. Identiteti kod pojedinca često jesu fluktuirajući, ali ipak određeni identiteti prevladavaju.
Društveni pokreti kao alternativa u Srbiji?
Postojanje pokreta poput „Ne davimo Beograd“, ali i Udruženja predsednika skupštine stanara Niša predstavljaju jako dobru osnovicu. I to iz nekoliko razloga. Kao prvo, radi se o dva velika grada, Beogradu i Nišu, u kojima je moguće mobilisati znato više ljudi nego u manjim mestima.