Marksova apstraktna teorija vrednosti u prvoj glavi Kapitala: Kritika Hajnrihove Wertform interpretacije

„Mi polazimo od pojedine robe kao samostalnog artikla u kome se opredmećuje određena količina radnog vremena, te stoga ima razmensku vrednost date veličine” (Marks, 1977: 94). „Iz ovoga izlazi prvo: važeće razmenske vrednosti jedne iste robe izražavaju nešto jednako. A drugo: razmenska vrednost može uopšte biti samo način izražavanja, „pojavni […]

ZMIJE NA LJESTVAMA: O ZAMKAMA MERITOKRACIJE

U tekstu koji slijedi nastoji se protumačiti i kritički sagledati koncept meritokracije koji je već nekoliko desetljeća prisutan u javnom diskursu kao nezaobilazno uporište onih koji vjeruju da živimo u najboljem od svih svjetova. Shvaćena kao vladavina zasluga, meritokracija svladavanje pojedinačnih prečki na metaforičkim društvenim ljestvama promatra isključivo kroz prizmu individualne odgovornosti, sposobnosti i talenta, pritom zanemarujući ključnu ulogu faktora koje pojedinci ne mogu kontrolirati, a koje možemo smatrati produktima sretnih i nesretnih slučajnosti, te povoljnih i nepovoljnih okolnosti.

Vojislav Vujović, „Izjava pred Centralnom kontrolnom komisijom SKP(b)“

Moja je dužnost da ostanem u Izvršnom komitetu, da branim liniju Petog kongresa, da prema svojim snagama ispravim sadašnju pogrešnu liniju i da se borim protiv cepačke politike i za uspostavljanja jedinstva Kominterne. Isto tako me stanje u SKP(b) primorava da odbijem da putujem u provinciju. Kako vi reagujete ovde na naš neosporni rast? Vi ovde počinjete pravu staljinsku pripremu 15. partijskog kongresa, pri čemu bacate GPU u igru. Vi šaljete GPU ka komunistima, k starim članovima Partije da kod njih vrše kućne premetačine. Vi onemogućavate diskusiju. Vi se trudite da nas sprečite da radnike, članove Partije upoznamo sa našim gledištima koji se temelje na lenjinističkoj platformi opozicije. Vi uvodite u igru GPU za rešavanje jednog unutrašnjeg partijskog pitanja i trudite se da pomoću državnog aparata obezbedite za sebe većinu u Partiji. Vi ste pogazili Statut i tradicije Partije. Moja je dužnost kao člana Izvršnog komiteta Kominterne da ostanem ovde i da se u Izvršnom komitetu i u celoj Kominterni borim protiv vaše cepačke politike.

Superliga, UEFA i logika kapitala

Samo po sebi je, međutim, jasno da je fudbal deo kapitalističke ekonomije i totaliteta društvenih odnosa koji iz nje proizlaze i da utoliko suštinskih promena strukture fudbalskog sporta ne može da bude bez rušenja kapitalističkog sistema koji probleme u aktuelnom fudbalskom trenutku generiše

Joe Biden čini američki politički nihilizam gorim

Dok na anketama strmoglavo opada, čini se da Biden ne namjerava promijeniti kurs, te još uvijek nije potpisao izvršne odredbe o pitanjima koja sežu od otpisa duga do cijena lijekova. Predsjednik Delawarea – koji je svoje prvo obraćanje iskoristio kako bi se hvalisao zbog podrijetla “iz zemlje korporativne Amerike” – sada samo naginje ravnodušnosti i olakoj nonšalantnosti.

Kako marksisti vide srednji vek

Snaga marksističkih struja koje sam opisao leži upravo u njihovom priznavanju ove raznolikosti i u njihovoj sposobnosti da misle o istorijskim tranzicijama kao o mnogo bogatijem i složenijem skupu putanja nego što je to sugerisala konvencionalna ideja o prelasku sa jednog načina proizvodnje na drugi.

„Hoću da budem Švabo, Švabo da budem hoću“

Ivica Osim pronašao je način da bude upečatljiv. U svim sredinama u kojima je radio, duboke tragove je za sobom ostavio. Zato će Ivica Osim verovatno postati jedna od onih mitskih fudbalskih ličnosti o kojoj će se u narednim godinama i decenijama na prostorima bivše Jugoslavije, u Austriji i u Japanu još mnogo govoriti i pisati, uprkos knjizi Marka Tomaša koja o njegovoj karijeri gotovo da je rekla sve ono što je najvažnije.

Todor Kuljić, levi liberali i „formaciono plutajući“ levi teoretičari

Kuljić ne piše popularne, čak ne ni naučno-popularne knjige. To je specijalistička materija. Problemsko pitanje je da li i kako ova akademska formacija hoće/može manifestno odsanjati i analizirati kriterijume sećanja levice u ime podsećanja na imperative njene/naše budućnosti. Da li uopšte hoće i da li uopšte može da teoretizuje i praktikuje od Kuljića prizivano “delatno sećanje”.

Kritika teorije granične produktivnosti cene kapitala

Pored toga, pitanje porekla profita je važno i iz ideološkog ili etičkog razloga. Ako je izvor profita rad i napor kapitalista, onda je prisvajanje profita od strane kapitalista pravedno, pošteno i opravdano. S druge strane, ako je izvor profita rad radnika, onda je prisvajanje profita od strane kapitalista eksploatacija, i kapitalizam je inherentno nepravedan i nepošten ekonomski sistem.

Nikola Kotur, „Naše držanje u hrvatskom pitanju“

“Radićevoj koncepciji federalističkog bloka mora se priznati izvesna veličina ali je njegova politika u suštini buržoaska politika od koje hrvatski seljaci ne mogu imati nikakve koristi (…) Mi moramo pokazati hrvatskim seljačkim masama da one svoje hrvatske seljačke ciljeve ne mogu ostvariti u savezu ni sa svojom gospodom, ni sa slovenačkim popovima, ni sa bosanskim begovima jer će ih oni čim im se ponude vlasti i koncesije izdati – nego jedino uz pomoć radnika i seljaka čitave države.”

Kako ne procenjivati relevantnost Marksovog Kapitala

Često se tvrdi da je razvoj kapitalizma od Marksovog vremena učinio važne aspekte Marksovog Kapitala irelevantnim. Ovaj rad je argumentovao da su takve tvrdnje često zasnovane na pogrešnim razumevanjima ili predstavljanjima žanra knjige. Takođe je detaljno kritikovao neke specifične argumente koje su istaknuti mislioci – Silvija Federiči, Džonatan Sperber i Pol A. Baran i Pol M. Svizi – koristili u svojim pokušajima da ospore relevantnost Marksovih teorija reprodukcije radne snage i tendencijskog pada profitne stope.