Category: Prevodi

Informbiroovska optužba za „avanturizam” bila je opravdana – pa ipak, Informbiro nije raskinuo s Jugoslavenima zbog njihova avanturizma. Upravo suprotno, taj avanturizam služi poput lupe koja uvećava i preuveličava pokretačke sile iza Tita sve dotle dok ne postanu vidljive golim okom čak i s ove strane Željezne zavjese

Razgovor s Marksom uverio je njujorškog novinara da se našao oči u oči s čovekom koji je „duboko shvatio savremenost”, čija je ruka „od Neve pa do Sene, od Urala pa do Pirineja, pripremala tlo” za novo vreme. Očaralo ga je Marksovo umeće „obuhvatanja pogledom evropskog sveta, zemlje po zemlje, oslikavajući karakteristične crte, događaje i ličnosti – one na površini i one skrivene u dubini”

Danas, kada se suočavamo sa usponom nove ekstremne desnice, čini se važnijim nego ikada prisjetiti se, devedeset godina kasnije, događaja iz oktobra 1934. u Španjolskoj. Generalni štrajk koji je u ovoj državi objavljen kao odgovor na ulazak autoritarne desnice u vladu predstavljao je bez presedana jedinstven odgovor koji je iznjedrio blistav primjer radničkog samoupravljanja: Asturijsku komunu.

Zašto klimatski cilj nije postignut? Zašto ne pritiču potrebna finansijska sredstva? Problem nije u ceni koštanja obnovljivih izvora energije. Cene obnovljivih izvora energije su naglo pale u poslednjih nekoliko godina. Problem je u tome što vlade insistiraju na tome da privatne investicije treba da stoje iza težnje ka obnovljivoj energiji. Ali privatne investicije nastaju samo ako je ulaganje isplativo.

Deo intervjua koji je Keti Halper za svoj podkast uradila sa Miko Peledom, autorom knjige „Generalov sin“ nekoliko dana nakon 7. oktobra. Intervju je važan između ostalog i zato što mapira strukturno slepilo većeg dela zapadne medijske (i političke) sfere za obim i složenost izraelsko-palestinskog sukoba a kroz koji se ne mnogo načina prelamaju i strukturna slepilaiste sfere za ključne globalne odnose i konflikte XX i XXI veka.

Moralisanja o Staljinu kao masovnom ubici ili bizarne izmišljotine o tome kako je tobože bio veliki demokrata čiji zločini su preuveličani potpuno su nevažni za one koji žele da razumeju Staljina i staljinizam iz materijalističke perspektive.

Crvena podrška preporučuje prevod/preprič vrlo simptomatičnog razgovora/dvoboja Briane (Briahna Joy Gray) i Liz (Liz Wolfe) na The Hill TV kroz koji se prepliće cela (na ivici apsurda) drama zaoštravanja klasne borbe u SAD. Crvena podrška ne može da se uzdrži i dodatno rasčivija i raskrinka neke posebno problematične ili cinične teze i pozicije.

Uz sve mane srpske „levice“ (termin korišćen u najširem smislu) barem ne možemo reći kako nije sklona raznoraznim proslavama, obeležavanjima datuma i pokušajima pronalaženja istorijskih paralela. Ironično, takav robovski odnos prema prošlosti neretko podsećaju na tradicionalizam kome levica ne bi trebala da bude sklona. Pa tako svake godine oko petog marta i/ili drugog novembra, ali i kada dođe do bilo kakvog sitnijeg protesta, određeni broj ljudi se seti P. P. Pazolinija i njegove pesme „KPI mladima!“ koja kritikuje (sitno)buržoasku prirodu studentskih pokreta i protesta. Namerno kažem „kritikuje studentske pokrete“, a ne „hvali policiju“ iako se često pojedini delovi levice koncentrišu na ovo drugo. Ali, uprkos takvom životu u prošlosti ili „istorijskom igrokazu“ (mada bi najprostije bilo reći- larpovanju) ova tema retko kada podstiče ozbiljnu raspravu o Pazolinijevom odnosu prema policiji i Policiji (pojedincu-policajcu i instituciji Policije), kao i o ulozi policije u društvu. Da li je policajac deo radničke klase jednostavnom vrlinom svog siromaštva (ili siromašnog porekla), ili mu je ipak potrebna klasna svest? Da li studenti žive u svojoj kuli od slonovače neobazirući se na probleme izvan, ili im ipak, kako Flober piše Turgenjevu, neprekidno lupanje govana o zidove te kule ne da mira? Na kraju, možda je Lenjin u pravu kad kaže da su „oba gora“, te da su u oba slučaja sukobi partikularnih interesa bez većeg interesovanja za duboke strukturne promene. Članak pred nama, iako luta između razumevanja odnosa policajca pojedinca-Policije institucije, može dati dobar uvod za promišljanje pomenutih dilema. A ako od toga ništa ne bude, onda barem predstavlja dobar pregled italijanske političke scene u periodu poznatom kao „olovne godine“.

U osmom odeljku Kapitala, koji nosi naziv „So-Called Primitive Accumulation” („Takozvana primitivna akumulacija”), Marks opisuje brutalne procese putem kojih su radni ljudi odvojeni od životnih sredstava, a bogatstvo koncentrisano u rukama zemljoposednika i kapitalista. To je jedan od najdramatičnijih i najčitljivijih delova knjige.

Pokretanjem rata, Kremlj je nastojao ublažiti tu prijetnju u doglednoj budućnosti s krajnjim ciljem ”multipolarnog” rekonstruiranja svjetskog poretka. Kao što sugerira Branko Milanović, rat pruža legitimitet ruskom odvajanju od zapada, unatoč visokoj cijeni, i istovremeno čini gotovo nemogućim ponovno približavanje nakon aneksije još više ukrajinskog teritorija.

„Mi polazimo od pojedine robe kao samostalnog artikla u kome se opredmećuje određena količina radnog vremena, te stoga ima razmensku vrednost date veličine” (Marks, 1977: 94). „Iz ovoga izlazi prvo: važeće razmenske vrednosti jedne iste robe izražavaju nešto jednako. A drugo: razmenska vrednost može uopšte biti samo način izražavanja, „pojavni […]

Dok na anketama strmoglavo opada, čini se da Biden ne namjerava promijeniti kurs, te još uvijek nije potpisao izvršne odredbe o pitanjima koja sežu od otpisa duga do cijena lijekova. Predsjednik Delawarea – koji je svoje prvo obraćanje iskoristio kako bi se hvalisao zbog podrijetla “iz zemlje korporativne Amerike” – sada samo naginje ravnodušnosti i olakoj nonšalantnosti.

Snaga marksističkih struja koje sam opisao leži upravo u njihovom priznavanju ove raznolikosti i u njihovoj sposobnosti da misle o istorijskim tranzicijama kao o mnogo bogatijem i složenijem skupu putanja nego što je to sugerisala konvencionalna ideja o prelasku sa jednog načina proizvodnje na drugi.

Pored toga, pitanje porekla profita je važno i iz ideološkog ili etičkog razloga. Ako je izvor profita rad i napor kapitalista, onda je prisvajanje profita od strane kapitalista pravedno, pošteno i opravdano. S druge strane, ako je izvor profita rad radnika, onda je prisvajanje profita od strane kapitalista eksploatacija, i kapitalizam je inherentno nepravedan i nepošten ekonomski sistem.

Često se tvrdi da je razvoj kapitalizma od Marksovog vremena učinio važne aspekte Marksovog Kapitala irelevantnim. Ovaj rad je argumentovao da su takve tvrdnje često zasnovane na pogrešnim razumevanjima ili predstavljanjima žanra knjige. Takođe je detaljno kritikovao neke specifične argumente koje su istaknuti mislioci – Silvija Federiči, Džonatan Sperber i Pol A. Baran i Pol M. Svizi – koristili u svojim pokušajima da ospore relevantnost Marksovih teorija reprodukcije radne snage i tendencijskog pada profitne stope.

Dok se Erdoğan i Orbán u njihovim državama silom pretvaraju u političke aktere sa svojom personaliziranom vanjskom politikom, političke elite u regiji iskoristit će tišinu Europske unije i demokratskoga Zapada kao priliku da ovu dvojicu silnika pretvore u heroje diplomacije.

Apeli Trockog i Talhajmer-a da se oformi ujedinjeni front bili su dobro prihvaćeni od strane radnika i intelektualaca, pošto je želja za jedinstvom, sasvim razumljivo, bila veoma popularna i raširena, u trenutku kada se nemačko društvo suočevalo sa rastućom nacističkom pretnjom. Ta se želja mogla se uočiti u „Hitnom pozivu za jedinstvo“ koji su, pred izbore 1932. godine, izdali trideset tri poznata javna intelektualca, uključujući  i Alberta Ajnštajna; pozivajući KPD i SPD da „konačno učine korak ka izgradnji ujedinjenog radničkog fronta, koji je neophodan ne samo za parlamentarnu, već i za dodatnu odbranu”.

Ja sam rekao jednom pukovniku: „Gospodine pukovniče, zar ćete i mene tući. Zbog čega?”, a on  odgovara: „Ne znam, ne znam ni zbog čega sam ovde. Ovde se raspoređuju Francuzi”.  Ja kažem: „Vi ste me uhapsili, a ne Francuzi”.

Konkretno govoreći, iznošenjem Rortyjeve i Connollyjeve konceptualizacije ateizma (i neteizma) u odnosu na religiju, postat će jasno da trebamo razmotriti ateizam (uz religijsko vjerovanje) kao jedan od bitnih utjecaja koji stoji iza političke misli.

Potom je Georgijević sam uzeo mitraljez. On je do poslednjeg patrona ispalio ceo mitraljeski redenik na konjicu kapetana Kudrjavcova. I kada je odjeknuo poslednji pucanj, da ne bi dospeo u ruke belih, da im ne bi dao mitraljez, zajedno sa mitraljezom bacio se sa strme i visoke provalije na kamenitu obalu Volge.

Pre sto godina bivša prestonica imperije započela je socijalni projekat koji do današnjeg dana osigurava slavu grada kao jednog od najboljih mesta za život.

Osnivački mit Evropske unije, 1989. godina, veoma je protivrečan simbol. Istočna Nemačka skupo je platila pristup političkim slobodama i masovnoj potrošnji: socijalnom propašću i ekonomskom pljačkom o kojima se na zapadu najčešće ćuti.

Ako se Sanders nađe pred dilemom povlačenja s predsjedničke pozicije ili prekidanja s reformama onda mora odabrati potonje jer nepobitne moći koje prijete demokraciji moraju se poraziti, bilo da su potpomognute novcem ili zakonom.