Category: Tekstovi

Levica je već pokazala izuzetnu organizacionu sposobnost što antiratnim (Palestina Srbija, Komitet protiv rata i imperijalizma) što sindikalnim organizovanjem (Radnički glas). Solidarna kuhinja uspeva da koordiniše preko 300 ljudi u jako složenom logističkom sistemu i da isporučuje hranu onima kojima je potrebna već 5. godinu.  Naš osnovni zadatak nije nametanje kontra-hegemonog anti-kapitalističkog i anti-imperijalističkog narativa temi kopanja litijuma, već nametanje sopstvenog modela organizovanja, organizaciono superiornog u odnosu na aktuelni nedemokratski model koji pati od boljki samovolja organizatora, iscrpljivanja u šetnjama, toga da u slučaju hapšenja ili  korumpiranja  par organizatora pobuna prestaje. Naš zadatak treba da bude direktan rad sa lokalnim stanovništvom i lokalnim ekološkim organizacijama, odozdo, političko samoorganizovanje sa meštanima Jadra, odnosno ljudima kojima ne preti samo pritvor već i ugrožavanje gole egzistencije, od kojih ova stvar na kraju dana jedino i zavisi.

Da li je Berlinski zid zaista pao? U realnosti jeste, ali je u političkom i idejnom smislu, on samo pomeren na Istok. I u tom procesu pomeranja je dobijao drugačije strukture. Nije bio betonski, već žičani i virtuelni, ali u procesu izgradnje. Trijumfom zapadne neoliberalne paradigme i porazom socijalizma, vremenom je pomeran na obode same Ruske federacije. Zato se rat u Ukrajini danas između ostalog može tumačiti i kao provera izdržljivosti tog zida i pokušaja stvaranja novog, te je Ukrajina danas zato jako važna Evropskoj Uniji, pa se zato neretko čulo i od zapadnih zvaničnika, a i samog Zelenskog da se Evropa danas brani u Ukrajini

Na kraju imamo krunu perverzne inverzije: skorašnje istraživanje javnog mnijenja Đorđa Vukadinovića pokazuje da su pristaše kopanja rude najneobrazovaniji i najstariji stanovnici Srbije. Dakle, oni podržavaju modernizaciju. Što bi Latinka Perović imala reći na ovu temu? Za razliku od Vučića, najneobrazovaniji i najstariji nažalost ne znaju ni za Webera, ni za Šekspira, Getea i Hemingwaya, ali znaju za Vučića.  Oni su za. Da li su oni i najžešće pristaše ruske orijentacije o kojoj pričaju Biserko i Hill?

Ono što je došlo kao veliko iznenađenje (za neke pozitivno, a za neke negativno) za predstavnike svih struja u Demokratskoj stranci je da je Kamala Haris odabrala sadašnjeg guvernera države Minesote Tima Volza sa svog podpredsedničkog kandidata. Neki od novinara i analitičara sa korporativnih medija kao što su CNN i NSNBC su, skoro plačljivim glasom, ovakav izbor označili kao veliku grešku i pretnju za kampanju Kamale Haris. Oni koji su se obradovali ovakvim izborom bili su sindikati i levo krilo demokratske stranke uključujući i najpoznatije predstavnike tog krila Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio Kortez.

Ko je Tim Volz?

Možemo se zanositi popularnim režimskim i antirežimskim idejama, da smo mi kao narod drž’ -ne daj vezani za demokratski proces i da vlast menjamo isključivo na izborima, da je Vučić batinom razbio proteste ’20. ili da ih je ’21 rasturio isključivo Savom Manojlovićem. Međutim, da nije bilo idejnog pristanka masa da se sve vrati na staro, mogao bi on da vrti opšta mesta, tuče i spletkari sa Manojlovićem koliko mu volja, ništa ga ne bi spasilo novih ustupaka ili pada s vlasti. Taj refleksni „povratak na staro“ je ništa drugo nego delovanje materijalne sile vladajućih ideja

“Kad gori svuda oko nas, smemo li ćutati?” Ne samo da ne smemo ćutati, već moramo postati subjekt u odlučivanju o našim životima. Zato umesto zahteva “Zaustavite rat!” moramo reći “Zaustavimo rat!” i raditi na tome da moć bude u našim rukama.

Novi plamen ekskluzivno donosi tekst izlaganja našeg prerano preminulog saradnika i druga, Ivana Radenkovića (1977-2018) o ekonomskim debatama u Jugoslaviji pedesetih. Ivan je ovo izlaganje predstavio u Puli 28. septembra 2017. godine, a njegova smrt je nažalost osujetila dublje istraživanje ove izuzetno značajne teme. Ovaj članak objavljujemo i u sećanje […]

Crvena podrška prepričava podkast Krisa Hedžisa sa YouTube kanala koji nam otkriva poreklo i prirodu dubokih podela u američkom medijskom prostoru u kome se dve suprotstavljene frakcije «Jedinstvene partije» («Uni Party» – kako se često referiše na zajedničku donatorsko-lobističku kotrolu nad Demokratskom i Republikanskom partijom) više ni ne razumeju međusobno, tako da je dijalog postao i nemoguć.

Postavlja se pitanje kako nakon propasti socijalističkih sistema treba da  se ponašaju marksisti i pripadnici brojnih pokreta, organizacija i partija koji se legitimišu kao marksisti, socijalisti, komunisti? Pred njima u principu stoje dva puta

Boljševici su proglasili crveni teror u septembru 1918. godine, skoro godinu dana po dolasku na vlast. Uradili su to nakon ustanka lijevih esera, pokušaja atentata na Lenjina, Trockog i Zinovjeva, te ubistva nekolicine boljševičkih vođa. Provodili su ga sa različitim intenzitetom, nekad nemilosrdno i krvavo, a nekad u blažem i manje oštrom obliku

Dvadesetih godina 20. veka biti komunista bilo je veoma rizično. Na organizovano nasilje kojem su bili izloženi članovi ove partije, trebalo je odgovoriti fizičkim otporom. Revolucionarnom pokretu bili su potrebni vojnici, kakav je bio Franjo Vulč, slovenački komunista i dobrovoljac iz Prvog svetskog rata, koji je dobio zadatak da formira proleterske akcione čete – prvi oblik antifašističke borbe u Jugoslaviji

Crvena podršla prepričava vam prezentaciju i diskusiju knjige The Big Myth (Veliki mit), profesorke i autorke Naomi Oreskes (Naomi Oreskes). Događaj je priredio profesor Džon Horgan, direktor centra za naučni rad na Stivens institutu za tehnologiju. Knjiga The Big Myth otkriva kako su ideolozi slobodnog tržišta prodali javnosti laž da […]

Dominirajuća karakteristika rada Koste Nikolića je unapred postavljeni cilj da po mogućnosti satre i u prah i pepeo pretvori sve komunističko u periodu 1919—1929. godine. Istu sudbinu je namenio i prethodnoj istoriografskoj literaturi, koja se tom problematikom bavila. Rečeno nikako ne treba shvatiti kao integralnu odbranu svega napisanog iz te oblasti — kao da prethodna istoriografija nije imala sitnih i krupnih nedostataka, pa i promašaja i da se na sve to ne sme ukazivati. Da ne bismo ostali samo na goloj i ničim argumentovanoj kvalifikaciji, u svojoj kritici ćemo se zađržati uglavnom na njegovim krupnijim faktografskim greškama i netačnim ocenama, nastojeći da svoje primedbe argumentujemo.

Pored toga što je bio najbolji student prava, predsednik Vučić je i odličan učenik istorije. Jedan od omiljenih poklona koji daje svojim saradnicima su biografije istorijskih ličnosti, kako bi njegovi saradnici mogli nešto da nauče od njih. Sasvim je očigledno da je i on naučio nešto iz biografije Milana Obrenovića.

Bez naučno-istraživačke ambicije i metodološke discipline i one najvažnije istine postaju dekorativni truizmi, najambicioznije ideje parališući ideologemi a najakuratniji opisi i definicije – tek izanđali sterotipi

To što je sud dao povjerenje iskazu svjedoka Dimitrijevića, ali ne i svjedoka Radanovića i Bešlina, po našem mišljenju predstavlja čist voluntarizam, koga nije smjelo biti. Po čemu je Dimitrijevićevo svjedočenje vjerodostojnije, teško je reći

Zaogrnuta u tehnokratski žargon i laicima nerazumljivu matematizaciju, glavna poruka Memoranduma jest da autoritet ekonomske znanosti i struke stoji iza analiza i preporuka Svjetske banke. Dakle, jedino dosljedna primjena neoliberalnih receptura i usvajanje neoliberalnog mindseta može biti osnova za racionalnu i odgovornu politiku.

U danima studentskih demonstracija 1968. godine, u lift stambene zgrade u Beogradu ulazi mladić sa bedžom na kom piše: CRVENI UNIVERZITET KARL MARKS. Starija komšinica posmatra ga i oprezno i radoznalo, i sa respektom i sa zabrinutošću. Pri izlasku iz lifta, ne izdrži i daje mu savet: „Deco, sakrijte to da ne vide komunisti“. Ova anegdota kao da je, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, prepisana iz humorističkog lista za zbilju i šalu JEŽ. U stvari, ovo „kao da je“ – kao da je nepotrebno, primera je na pretek.

Često se čuje da je Đinđić bio reformator. Reforme obično podrazumevaju društvene promene sa ciljem poboljšanja funkcionisanja postojećeg sistema. Ali se čini da u ovom slučaju, rezultati nisu bili željeni, ili bar ne onakvi kakvim su sledbenici Đinđićeve politike hteli da budu.

Kritikama Vučićevog režima koje su moralistički i estetički intonirane, međutim, nedostaje strukturalna komponenta. Reč je o tome da kritike ove vrste problem ne prepoznaju u samom sistemu na osnovu kojeg srpska država i društvo funkcionišu i položaju koji taj sistem zauzima u sistemu međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa.

Iako crkvene strukture i javnost bliska njima, danas tvrde kako je tokom celog perioda socijalističke Jugoslavije, Crkva kao institucija bila gušena, marginalizovana i udaljavana od vernika, takva tvrdnja ne stoji u potpunosti. O potpunom gušenju i marginalizaciji Crkve, poricanju prava na slobodno delovanje od strane novih vlasti, može se govoriti samo u jednom periodu stabilizacije socijalističkog sistema: od 1945. do 1953. godine.

Tri decenije nakon završetka Hladnog rata ponovno se aktualizira pojam hladnoratovske podijele, samo ovaj put u drugom obliku. S obzirom na to da je vojni NATO pakt jedini relikt povijesti te egzemplar poslijeratnog zastrašivanja, ali i jedini preživjeli svjedok hladnoratovskog koncepta svijeta, današnja se situacija u Ukrajini može posmatrati kao pokušaj redefiniranja vojne nadmoći u svijetu i svojevrsno pozicioniranje u novom svjetskom poretku čije se konture iscrtavaju. Nakon pada željezne zavjese i demontiranja Varšavskog pakta kao sigurnosnog pandana Sjevernoatlantskom savezu, stvoreni su uvjeti unipolarnog svijeta i jedinstvenog hegemona u vidu vojno-političke organizacije koju predvode Sjedinjene Američke Države.

Nacionalizacija je imala revolucionarna obilježja, jer je predstavljala pravni oblik ukidanja kapitalizma, barem tamo gdje je bila sveobuhvatna, iako nije nužno bila pravni oblik uvođenja socijalizma.

U prošlih nekoliko godina u srpskoj opozicionoj javnosti dogodila se prava epidemija upotrebe izraza „zarobljena država“. Kao i za svaki pojam iz arsenala vladajuće ideologije značenje „zarobljene države“ nam se čini kao nešto samoevidentno, kao činjenica koju ne bi trebalo detaljnije objašnjavati. Državu nam je „zarobila“ politička mafija vladajuće partije, […]

Francuski novinar i pisac Sorž Šalandon autor je romana Povratak u Kilibegz u kojem se pripoveda o životu i delu jednog bivšeg pripadnika Šin fena, političkog krila Irske republikanske armije (IRA), koji je zapravo bio izdajnik jer je radio za englesku tajnu službu MI 6. Šalandonova priča zasnovana je na […]