Category: Tekstovi

Altiser je insistirao na tome da ideologija funkcioniše kroz institucije, kroz rituale, kroz diskurse. Ako ne razumemo gde se te strukture nalaze i kako funkcionišu – onda mašimo samu tačku u kojoj se proizvodi ideološki subjekt. A „ćaci“ – kao pojam – označava upravo tog subjekta: ne iz siromaštva, ne iz neznanja, ne iz identiteta – već iz društvene i klasne funkcije. I zato: ne, koristiti naziva „ćaci“ nije rasizam, kojeg god tipa. Nije ni klasizam. Tek nije govor mržnje. To je akt političke dijagnostike, oblik narodne semiologije, otpor simboličkom nasilju koje dolazi kao „običan čovek”, ali se ponaša kao aparatura vlasti. A svaki aparat ima ime. I svako ime ima svoju borbu.

Šta ako je to tek nekakvo nečudo ljudsko-žandarske prirode koje se u nauci o poznavanju društva ponekad determiniše i kao građanski fašistoid, elementarnih životnih funkcija tipa: mržnja i sadizam prema „glupim i tupim masama“, sirotinji, prinudnim oportunistima i proleterima sklonim korupciji. Takve su funkcije, kako bi to rekli/e neki/e kolege/nice iz uglednijih žandarmerijskih postaja iz Beograda, prosto prirodne, nužne, prouzrokovane su hijerarhijskim odnosima to jest pozicijama u „lancima ishrane“. Ovdašnje kolege/nice (po mentalnoj uniformi) autora članka „Čuda prirode: šupci, a pičke”, objašnjavaju ponašanje bića koje autor, nakon službeničkim-entuzijazmom-nadahnutog dijagnostičkog opisa, klasifikuje kao „govna“, njihovom najnižom pozicijom u lancu ishrane. Pa jeste, umesto da kao svi srednjeklasni intelektualci (to jest kapitalistički popovi) parazitiraju na nekom bullshit job-u (ok, tu su onda reči-fekalije normalna stvar, nuždna poslovna etika), dakle, umesto da se tako nekako snađu, moraju vertebrati koji su niže pozicionirani u lancima ishrane da se ponižavaju pred gazdama i političarima!

Utopijska ideologija neoliberalizma i globalnog kapitalizma pokazala se kao velika prevara jer se svjetsko bogatstvo ne raspoređuje ravnomjerno nego je usmjereno „prema gore“ u ruke grabežljive oligarhijske elite potičući najgoru vrstu „ekonomije nejednakosti“. Naravno da otpori postoje ali ljevica se više pokušala uklopiti u dominantne trendove (pokušavajući ih ublažiti, „uljuditi“) nego što im se efikasno, radikalno suprostavila.

Ustav nije bio grobar druge Jugoslavije. Nijedan ustav ne može spriječiti slom države, niti ga može izazvati. Brojni činioci olakšavaju ili otežavaju funkcionisanje države, a ustav je samo jedan od njih. Čak i kad ustav otežava funkcionisanje države, problem može biti riješen izmjenama ustava, donošenjem novog ustava, ili kompromisom političkih elita u okviru važećeg ustava. Druga stvar je ako političke elite ne žele ili ne mogu da postignu kompros. Ustav za to ne može biti kriv

Talas studenstkih protesta u Srbiji širi se nepredviđenom brzinom i njihov kraj se za sada ne nazire. Na dan nastanka ovog teksta svi fakulteti beogradskog, novosadskog i niškog univerziteta su u blokadi, kao i veliki broj fakulteta u Kragujevcu. Protestnim blokadama se pridružuju i srednje škole širom Srbije, kao i nekoliko sindikata prosvete. Razlozi za blokade su sasvim opravdani, a inicirani su činjenicom da se ni nakon više od mesec dana ne zna čija je odgovornost za pad nadstrešnice koja je ubila 15 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. Lavina nezadovoljstva je pokrenuta svim kasnijim reakcijama zvaničnika vlasti na ovaj događaj, a one se mogu svesti na zastrašivanja, pozive na medijski linč i hapšenja građana čiji je jedin “greh” traženje odgovornosti.

Što Srbija dublje tone u dužničko ropstvo i status kolonije, to se političko klatno pomera sve više udesno, obezbedjujući manevarski prostor za dodatno kanalisanje nezadovoljstva masa. Medjutim, pomeranje udesno ne može ići u nedogled. Zato se mora obezbediti prostor za pomeranje “ulevo“. Težnja je da se mase radnika i seljaka odvuku levo-liberalnom stranputicom, kako ih još uvek slabašne levičarske snage ne bi organizovale ka revolucionarnoj borbi. “Leva“ alternativa u vidu zelenog pokreta jeste samo liberalizam umotan u ekološku oblandu, koju imperija koristi kao stožer gradjanske klase, odnosno kompradorsku grupu za pritisak na “stabilokratiju“

Levica je već pokazala izuzetnu organizacionu sposobnost što antiratnim (Palestina Srbija, Komitet protiv rata i imperijalizma) što sindikalnim organizovanjem (Radnički glas). Solidarna kuhinja uspeva da koordiniše preko 300 ljudi u jako složenom logističkom sistemu i da isporučuje hranu onima kojima je potrebna već 5. godinu.  Naš osnovni zadatak nije nametanje kontra-hegemonog anti-kapitalističkog i anti-imperijalističkog narativa temi kopanja litijuma, već nametanje sopstvenog modela organizovanja, organizaciono superiornog u odnosu na aktuelni nedemokratski model koji pati od boljki samovolja organizatora, iscrpljivanja u šetnjama, toga da u slučaju hapšenja ili  korumpiranja  par organizatora pobuna prestaje. Naš zadatak treba da bude direktan rad sa lokalnim stanovništvom i lokalnim ekološkim organizacijama, odozdo, političko samoorganizovanje sa meštanima Jadra, odnosno ljudima kojima ne preti samo pritvor već i ugrožavanje gole egzistencije, od kojih ova stvar na kraju dana jedino i zavisi.

Da li je Berlinski zid zaista pao? U realnosti jeste, ali je u političkom i idejnom smislu, on samo pomeren na Istok. I u tom procesu pomeranja je dobijao drugačije strukture. Nije bio betonski, već žičani i virtuelni, ali u procesu izgradnje. Trijumfom zapadne neoliberalne paradigme i porazom socijalizma, vremenom je pomeran na obode same Ruske federacije. Zato se rat u Ukrajini danas između ostalog može tumačiti i kao provera izdržljivosti tog zida i pokušaja stvaranja novog, te je Ukrajina danas zato jako važna Evropskoj Uniji, pa se zato neretko čulo i od zapadnih zvaničnika, a i samog Zelenskog da se Evropa danas brani u Ukrajini

Na kraju imamo krunu perverzne inverzije: skorašnje istraživanje javnog mnijenja Đorđa Vukadinovića pokazuje da su pristaše kopanja rude najneobrazovaniji i najstariji stanovnici Srbije. Dakle, oni podržavaju modernizaciju. Što bi Latinka Perović imala reći na ovu temu? Za razliku od Vučića, najneobrazovaniji i najstariji nažalost ne znaju ni za Webera, ni za Šekspira, Getea i Hemingwaya, ali znaju za Vučića.  Oni su za. Da li su oni i najžešće pristaše ruske orijentacije o kojoj pričaju Biserko i Hill?

Ono što je došlo kao veliko iznenađenje (za neke pozitivno, a za neke negativno) za predstavnike svih struja u Demokratskoj stranci je da je Kamala Haris odabrala sadašnjeg guvernera države Minesote Tima Volza sa svog podpredsedničkog kandidata. Neki od novinara i analitičara sa korporativnih medija kao što su CNN i NSNBC su, skoro plačljivim glasom, ovakav izbor označili kao veliku grešku i pretnju za kampanju Kamale Haris. Oni koji su se obradovali ovakvim izborom bili su sindikati i levo krilo demokratske stranke uključujući i najpoznatije predstavnike tog krila Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio Kortez.

Ko je Tim Volz?

Možemo se zanositi popularnim režimskim i antirežimskim idejama, da smo mi kao narod drž’ -ne daj vezani za demokratski proces i da vlast menjamo isključivo na izborima, da je Vučić batinom razbio proteste ’20. ili da ih je ’21 rasturio isključivo Savom Manojlovićem. Međutim, da nije bilo idejnog pristanka masa da se sve vrati na staro, mogao bi on da vrti opšta mesta, tuče i spletkari sa Manojlovićem koliko mu volja, ništa ga ne bi spasilo novih ustupaka ili pada s vlasti. Taj refleksni „povratak na staro“ je ništa drugo nego delovanje materijalne sile vladajućih ideja

Novi plamen ekskluzivno donosi tekst izlaganja našeg prerano preminulog saradnika i druga, Ivana Radenkovića (1977-2018) o ekonomskim debatama u Jugoslaviji pedesetih. Ivan je ovo izlaganje predstavio u Puli 28. septembra 2017. godine, a njegova smrt je nažalost osujetila dublje istraživanje ove izuzetno značajne teme. Ovaj članak objavljujemo i u sećanje […]

Crvena podrška prepričava podkast Krisa Hedžisa sa YouTube kanala koji nam otkriva poreklo i prirodu dubokih podela u američkom medijskom prostoru u kome se dve suprotstavljene frakcije «Jedinstvene partije» («Uni Party» – kako se često referiše na zajedničku donatorsko-lobističku kotrolu nad Demokratskom i Republikanskom partijom) više ni ne razumeju međusobno, tako da je dijalog postao i nemoguć.

Postavlja se pitanje kako nakon propasti socijalističkih sistema treba da  se ponašaju marksisti i pripadnici brojnih pokreta, organizacija i partija koji se legitimišu kao marksisti, socijalisti, komunisti? Pred njima u principu stoje dva puta

Boljševici su proglasili crveni teror u septembru 1918. godine, skoro godinu dana po dolasku na vlast. Uradili su to nakon ustanka lijevih esera, pokušaja atentata na Lenjina, Trockog i Zinovjeva, te ubistva nekolicine boljševičkih vođa. Provodili su ga sa različitim intenzitetom, nekad nemilosrdno i krvavo, a nekad u blažem i manje oštrom obliku

Dvadesetih godina 20. veka biti komunista bilo je veoma rizično. Na organizovano nasilje kojem su bili izloženi članovi ove partije, trebalo je odgovoriti fizičkim otporom. Revolucionarnom pokretu bili su potrebni vojnici, kakav je bio Franjo Vulč, slovenački komunista i dobrovoljac iz Prvog svetskog rata, koji je dobio zadatak da formira proleterske akcione čete – prvi oblik antifašističke borbe u Jugoslaviji

Crvena podršla prepričava vam prezentaciju i diskusiju knjige The Big Myth (Veliki mit), profesorke i autorke Naomi Oreskes (Naomi Oreskes). Događaj je priredio profesor Džon Horgan, direktor centra za naučni rad na Stivens institutu za tehnologiju. Knjiga The Big Myth otkriva kako su ideolozi slobodnog tržišta prodali javnosti laž da […]

Dominirajuća karakteristika rada Koste Nikolića je unapred postavljeni cilj da po mogućnosti satre i u prah i pepeo pretvori sve komunističko u periodu 1919—1929. godine. Istu sudbinu je namenio i prethodnoj istoriografskoj literaturi, koja se tom problematikom bavila. Rečeno nikako ne treba shvatiti kao integralnu odbranu svega napisanog iz te oblasti — kao da prethodna istoriografija nije imala sitnih i krupnih nedostataka, pa i promašaja i da se na sve to ne sme ukazivati. Da ne bismo ostali samo na goloj i ničim argumentovanoj kvalifikaciji, u svojoj kritici ćemo se zađržati uglavnom na njegovim krupnijim faktografskim greškama i netačnim ocenama, nastojeći da svoje primedbe argumentujemo.

Pored toga što je bio najbolji student prava, predsednik Vučić je i odličan učenik istorije. Jedan od omiljenih poklona koji daje svojim saradnicima su biografije istorijskih ličnosti, kako bi njegovi saradnici mogli nešto da nauče od njih. Sasvim je očigledno da je i on naučio nešto iz biografije Milana Obrenovića.

Bez naučno-istraživačke ambicije i metodološke discipline i one najvažnije istine postaju dekorativni truizmi, najambicioznije ideje parališući ideologemi a najakuratniji opisi i definicije – tek izanđali sterotipi

To što je sud dao povjerenje iskazu svjedoka Dimitrijevića, ali ne i svjedoka Radanovića i Bešlina, po našem mišljenju predstavlja čist voluntarizam, koga nije smjelo biti. Po čemu je Dimitrijevićevo svjedočenje vjerodostojnije, teško je reći

Zaogrnuta u tehnokratski žargon i laicima nerazumljivu matematizaciju, glavna poruka Memoranduma jest da autoritet ekonomske znanosti i struke stoji iza analiza i preporuka Svjetske banke. Dakle, jedino dosljedna primjena neoliberalnih receptura i usvajanje neoliberalnog mindseta može biti osnova za racionalnu i odgovornu politiku.

U danima studentskih demonstracija 1968. godine, u lift stambene zgrade u Beogradu ulazi mladić sa bedžom na kom piše: CRVENI UNIVERZITET KARL MARKS. Starija komšinica posmatra ga i oprezno i radoznalo, i sa respektom i sa zabrinutošću. Pri izlasku iz lifta, ne izdrži i daje mu savet: „Deco, sakrijte to da ne vide komunisti“. Ova anegdota kao da je, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, prepisana iz humorističkog lista za zbilju i šalu JEŽ. U stvari, ovo „kao da je“ – kao da je nepotrebno, primera je na pretek.

Često se čuje da je Đinđić bio reformator. Reforme obično podrazumevaju društvene promene sa ciljem poboljšanja funkcionisanja postojećeg sistema. Ali se čini da u ovom slučaju, rezultati nisu bili željeni, ili bar ne onakvi kakvim su sledbenici Đinđićeve politike hteli da budu.