Category: Vesti

Nije Čerčilova pragmatična odluka usmerila savezničku pomoć partizanima, već su na Teheranskoj konferenciji decembra 1943. odlučili Čerčil, Staljin i Ruzvelt da se pomažu Partizani u Jugoslaviji

Zanimlivo je da su lideri svih 11 pučeva koji su se desili poslednjih godina u Africi obučavani od strane SADa. I to od novca koji je trebao da se troši u ratu protiv terora. I zato nam je potrebna istraga o delovanju SAD u Nigeru, Burkini Faso, Maliju i Gvineji, potrebno je zatvoriti Afrički komandni centar SAD a razvijati odnose civilnog društva Afrike i SAD. Komandni centar treba da se ukloni jer je odgovoran za neke od sekvenci militarizacije u rici.

Decembra 1940. Nikolaj je apelovao na predsednika jugoslovenske kraljevske vlade Dragišu Cvetkovića, da uhapšeni ljotićevci budu zakonski tretirani, a marta 1946.  sugerisao je G. Vinstonu Čerčilu, da se, pošto je u ratu pomagao sile zla u Jugoslaviji, oglasi za pravedno suđenje Draži Mihailoviću

Stojimo solidarno sa našim profesorom u odbrani prava na slobodno i kritičko mišljenje. Isto to očekujemo da uradi i Odeljenje za sociologiju, kao i sam Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. Izostanak reakcije Fakulteta dovešće u pitanje samu svrhu njegovog postojanja.

“Živela oslobodilačka borba! Dole plaćenici i izdajnici našega naroda! Pred smrt čini još jedan, poslednji herojski podvig: silom okupljeni narod poziva u borbu protiv okupatora i domaćih izdajica“

Mnogi su verovali da je srpsko društvo zauvek zamrlo, da je potencijal za proteste gotovo nikakav, te da su ljudi toliko pasivizirani u sopstvenoj bedi da im se ne da izaći van svog dvorišta.

Prepričala Crvena podrška, tajna inicijativa prevođenje/prepričavanje emancipujućih tekstova, stripova, podcasta, konferencija, tračeva, Fb rasprava i naučnih radova… a ovom prilikom časti čitaoce i starim dobrim Ničeom: „Svaka prećutana istina je otrovna“

Geopolitika kao kvazinauka postaje apologija moderne neokolonijalizacije i suvisle hegemonije, ad hoc monopola jednih nauštrb drugih. Nacije i države su socijalni konstrukti, a primordijalistička shvatanja već su osporena od strane historije, pa zašto bi geopolitika bila išta više od aporije svedene na puki akademizam uz koji neokolonijalizacija postaje već utvrđena konzekevnca.

Animozitete na ljevici da se ljudi identificiraju s nacionalnom reprezentacijom možda treba razumjeti, ali ne primijetiti da se narod identificira (upravo) i na način ponosa u kojem ima i anti-imperijalističkog duha predstavlja tešku kratkovidnost ljevice.

Postoji nešto u našem društvu čemu se ne može naći jasan izvor. Kao da nismo u stanju da realno sagledamo svoju poziciju. I ne odnosi se to samo na fudbal. Ali se na fudbalu neretko ume preslikati dobar deo slike jednog društva.

Sve oči građana Italije i Jugoslavije bile su uprte u Pariz, gdje su se već 1946. godine nalazile talijanska i jugoslavenska delegacija, te Saveznici povijesnom Pariškom sporazumu. Bilo je biti ili ne biti: kome će pripasti Trst i dijelovi Istre – Pula i sjeverozapadni dijelovi (današnja Bujština i slovenska Istra te manji dio grada Mugie i okolice koji je talijanski).

Ivica Osim pronašao je način da bude upečatljiv. U svim sredinama u kojima je radio, duboke tragove je za sobom ostavio. Zato će Ivica Osim verovatno postati jedna od onih mitskih fudbalskih ličnosti o kojoj će se u narednim godinama i decenijama na prostorima bivše Jugoslavije, u Austriji i u Japanu još mnogo govoriti i pisati, uprkos knjizi Marka Tomaša koja o njegovoj karijeri gotovo da je rekla sve ono što je najvažnije.

Ispostavilo se da je u celom procesu ipak Đoković neočekivano odneo još jednu pobedu, osim prve sudske odluke. Njegovim pritvaranjem u hotel za imigrante, ukazano je na loš položaj drugih koji u tom hotelu borave, koji su potpuno obespravljeni, koji čekaju svoje procese i čije sudbine su krajnje neizvesne.

No ono što se ne može razumjeti je gotovo potpun izostanak ikakvih reakcija od strane šire lijeve scene više od pola godine nakon što je Možemo došlo na vlast u Zagrebu, nakon što je postalo neMožemo

Ustavotvorna skupština će imati devet mjeseci (s mogućnošću produljenja tri mjeseca) da predstavi novi ustavni tekst. Potom će sredinom 2022. biti organiziran novi plebiscit kako bi građani odobrili ili odbili predloženi ustavni tekst.

Kao što vidimo sve ovo što nam se desilo, nije nastalo preko noći. Političke elite u poslednjih trideset godina, planski su radile na tome da se antifašizam negira, nacionalizuje, koristi u dnevnopolitičkim prepucavanjima, pa čak i da mu se dodeli zločinačka uloga. Antifašizam je ovom akademijom, simbolički doživeo poraz. Ukoliko dozvolimo da ovo prođe bez bilo kakve jače reakcije, dovodimo sebe u opasnost da jednoga dana kao heroje slavimo one koji su sopstvenom narodu bili najveći dželati. Time ćemo zauvek naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu, ali i na nas same, baciti ljagu i negirati sami sebe. Jer narodi koji sami sebi žele zlo nezadrživo srljaju u sopstveni  fizički i duhovni nestanak.

Ideje Pariske komune danas su aktuelne onoliko koliko su bile prije 150 godina. To ne znači da su te ideje zastarjele, već da se društvo nije suštinski reformisalo, niti to može, jer počiva na istim, okoštalim principima političkog elitizma i ekonomske eksploatacije.