Da se neko kladio da će nova godina početi na ovako uzbudjiv način, kako po srpsku, tako i po svetsku javnost, sigurno bi izgubio. U doba praznika kada bi trebalo da vladaju radost i mir ipak je došlo do velikih potresa. Sve je poremećeno jednom slikom na Instagramu, jednim avionskim letom i njegovim prizemljenjem u australijski grad Melburn.
Najbolji srpski i svetski teniser Novak Đoković, četvrtog dana prvog meseca u godini, objavio je sliku sa aerodroma gde stoji pored prtljaga sa lepim željama za nastupajuću godinu, upućenu svojim pratiocima. Između ostalog poželeo je i sledeće: „Da vidite, dišete i mislite ljubav i da negujete poštovanje prema svakoj osobi i živom biću na ovoj divnoj planeti“. Ljudi koji veruju u neke više stvari rekli bi da je predosetio da će naići na nešto sasvim drugačije po sletanju iz aviona.
Novak Đoković je u Melburn sleteo 5. januara oko 23.15h po australijskom vremenu. Kako je primarno objavljeno, njemu nije dozvoljeno da napusti avion. Neposredno nakon toga, ministarka sporta Australije rekla je da mu neće biti odobren ulazak u Australiju, a on je ostao zaglavljen u carinskom prostoru i tek nakon dva sata dolazi do razgovora sa vlastima australijske države Viktorija. Sledeća informacija koju dobijamo jeste od njegovog oca Srđana Đokovića da je Novak utamničen, da mu je oduzet mobilni telefon i da nema komunikaciju ni sa kim, a da je sve ovo „borba za slobodarski svet“.
Da se ovde ne radi samo o sportskoj, već i o političkoj aferi moglo se posumnjati od samog početka. Osim ministarke za sport, među prvima se oglasio i premijer Australije, Skot Morison. Rekao je sledeće: „Ako nema dovoljno dokaza, prema njemu ćemo se odnositi kao prema bilo kome drugome, odnosno prvim avionom biće vraćen kući. Neće biti posebnih pravila za Đokovića“.
Sve bi to bilo u redu da Teniski savez Australije i vlada države Viktorija, u kojoj se Melburn nalazi, nisu potvrdili da Đoković nije imao nikakav specijalan tretman, da je dobio medicinsko izuzeće, jer ga je regularno zatražio kao i to da je on jedan od dvadesetšestoro koji su izuzeće tražili. Dvofazno, izuzeće su odobrila dva nezavisna medicinska stručnjaka uz ispunjenje zahteva Australijske savetodavne grupe za imunizaciju.
Ipak i pored ispunjenih procedura, Đoković nije mogao stupiti na tlo Australije. Pritvoren je u hotel u kom borave imigranti, uloživši žalbu na poništenje vize i čekajući sudski proces.
Ono o čemu se nagađalo oko cele situacije, jeste na osnovu čega je Novak Đoković dobio medicinsko izuzeće. Javnosti je poznato da je imao problem sa bolešću koja se zove celijakija, zbog koje je morao promeniti način ishrane. Međutim, ta bolest nije jedna od onih zbog kojih se ne bi smela izvršiti imunizacija. Znamo iz javnosti takođe, da je Đoković bio pozitivan na Kovid -19, tokom 2020. nakon Adria toura u Zadru, ali kako se za ulazak u Australiju računa pozitivan test ne stariji od 6 meseci, bilo je jasno da na osnovu toga nije mogao dobiti izuzeće. I tu počinje još jedna potencijalna afera u aferi.
Naime, Đokovićevi advokati su na suđenju pred sudijom Kelijem, prikazali potvrdu da je Novak Đoković 16.12.2021. u 13.05h testiran na Kovid-19. Izveštaj o pozitivnom rezultatu pristigao je istog dana u 20.19h. Obaveza koja je propisana pravilom o ponašanju u epidemijskim situacijama nalaže da se od trenutka testiranja na zaraznu bolest, potencijalni zaraženi mora nalaziti u izolaciji. Međutim, Novak Đoković je tog dana bio prisutan na ceremoniji Pošte Srbije, da bi zatim uveče govorio na panelu „Putem šampiona“ u organizaciji njegove fondacije. Sledećeg dana se takođe kretao išašvi na uručenje pehara deci u Beogradu, da bi 18. decembra otišao na zakazani intervju novinaru francuskog „L’Ekipa“. Nekoliko dana kasnije priznao je da je napravio preksršaj i da shvata da to nije smeo uraditi.
No, vratimo se na Australiju. Devetog na deseti januar Federalni sud u Melburnu pokrenuo je sudski proces na kom su Đokovićevi advokati jasno i precizno pokazali da on jeste imao svu potrebnu dokumentaciju, da nije prekršio nijedno pravilo koje je prethodno propisano, te je na osnovu toga sudija Entoni Keli doneo odluku o poništenju zabrane vize Novaku Đokoviću, naloživši da bude pušten iz pritvora. Đoković je prema zakonu Australije bio u obavezi da dostavi odluku o medicinskom izuzeću, bez da objasni na osnovu čega je isto dobio. Izgleda da je potreba za otkrivanjem razloga za medicinsko izuzeće, bila i razlog zbog kojeg se saznalo da u Beogradu nije poštovao mere samoizolacije, iako je bio pozitivan. Đokovićev agent je takođe navodno nenamerno pogrešno popunio formular za ulazak, navodeći da ovaj nije putovao u druge države, pre nego što je krenuo za Australiju, iako to jeste bio slučaj, što je takođe važno u sudskom postupku, jer se ulazak u zemlju dopušta na osnovu tačno navedenih podataka.
Upravo ova sazanja su dodatno podigla društvenu tenziju nakon prvobitne, po Đokovića pozitivne odluke suda, tako da je politički establišment tražio novi osnov po kome bi mu bila ukinuta viza. Naime, prema zakonima Australije ministar za imigraciju poseduje diskreciono pravo prema kojem bez obzira na odluku o poništenju ima mogućnost da naloži deportaciju Novaka Đokovića, ukoliko proceni da on na bilo koji način ugrožava javni interes. Sva zamršenost pravnog sistema ove zemlje jasno se oslikava u tome da se nekom poništi viza, zatim mu se sudski vrati i da uprkos odluci suda, ministar može imati diskreciono pravo da ponovo poništi vizu za koju se sudski dokaže da je validna i naloži nečiju deportaciju. Aleks Houk ministar za imigraciju je to i učinio, uz opravdanje da je to u svrhu javnog interesa. Novak Đoković opet ima pravo na žalbu, čime se ova saga nastavlja.
Čitava afera iznedrila je nekoliko ključnih pitanja od kojih se najvažnijima čine sledeća:
- Šta bi se desilo da se Đoković vakcinisao?
- Zbog čega se Đoković kretao zaražen?
- Kako je moguće da neko dođe sa potrebnom dokumentacijom u Melburn, za koju se prethodno ispune sva pravila, a onda mu viza ne bude priznata, pa se sudski odobri, pa opet ne prizna?
- Kako je moguće da izvršna vlast suštinski negira odluku Federalnog suda, uprkos upozorenjima samog sudije?
Prvo pitanje se čini najlakšim. Dakle, da se Đoković vakcinisao, problema s ulaskom u Australiju ne bi bilo. Ili ga bar ne bi trebalo biti. Ali je tu slučaj kao i sa gorepomenutim medicinskim izuzećem. Đoković je rekao da ne planira da se vakciniše, ali nikad javnosti nije objasnio zašto. I tu jeste problem. Ono što se izgleda zaboravilo u celoj ovoj priči, jeste da je još 20. oktobra 2021. isti ministar za imigracije Aleks Houk rekao da Novak neće igrati u Australiji ako se ne vakciniše. Drugim rečima, Đoković je znao da je to uslov i puno ranije od dolaska na tlo Australije.
Takođe, ako krenemo još unazad još u aprilu 2020. kada vakcine protiv Kovida-19 još nisu bile ni proizvedene Đoković je izjavio: „Ja prvi nisam za vakcine, neću da se vakcinišem. Ako to bude obavezno, moraću da razmislim. Sada stojim iza toga, ali da li će se to promeniti ako znači da li ću da putujem…“
Ukoliko sada povežemo prethodna dva paragrafa vidimo da Novak jasno kaže da ne želi vakcinu (iako ne kaže šta je razlog tome), a opet mu je jasno rečeno da neće moći u Australiju ako nije vakcinisan. Isto tako, sam je rekao da će razmisliti ako to bude uslov za putovanje. Razmislio je i nije hteo. Dakle, u tom smislu, krivica jeste na njemu. Ali ključna stvar je u tome zašto je to rekao. Da li je to njegov stav ili stav nekog lekara? Kako reče njegova majka, on ima pravo da se ne vakciniše. Ali bitno je zbog njega samog, kako bi sa sebe sprao etiketu trenutno vodećeg svetskog antivaksera, da jasno kaže: „ne želim da se vakcinišem, a razlog je taj-i-taj i moje je pravo da to mišljenje poštujem“. Da je tako postupio, mnoge stvari bi bile jasnije. Jer Novak nije običan građanin čiji je uticaj na druge zanemarljiv. Novak je teniski broj 1, svetski celebrity sa milionima pratilaca i svaki njegov stav o vakcinama, kada se već upleo u to, potencijalno može uticati na stavove njegovih fanova. A oni takođe imaju svoja prava da se vakcinišu ili ne.
Međutim, bez obzira na razloge deportacije, Novak Đoković je u sopstvenoj domovini evidentno načinio prekršaj. Sam je priznao, kako je već rečeno da se kretao zaražen, čime je prekršio propisane mere ponašanja u epidemijskim situacijama i videćemo da li će država Srbija pokrenuti postupak protiv njega. Premijerka Srbije Ana Brnabić je najavila mogućnost provere svih podataka, no videćemo da li će Đoković morati da se suoči i sa domaćim pravosuđem.
Ipak, treba biti realan i reći da su stvari daleko zamršenije od toga da je samo jedna strana odgovorna sa čitavu aferu. U dobroj meri jeste, ali kao i za ljubav i za ratove, i za afere je potrebno dvoje. Ono što i dalje biva potpuno nejasno je kako to da je, uprkos najavi ministra za imigracije iz oktobra 2021. da Đoković neće ući u Australiju ako nije vakcinisan, bilo moguće da organizatori turnira Australian open, Đokoviću daju uputstva pod kojima bi i nevakcinisan mogao doći u Melburn i igrati na turniru? Izgleda da su medicinski stručnjaci Australije preširoko tumačili dopuštenost ulaska u zemlju, jer su pod medicinske kontraindikacije naveli činjenicu da je Đoković preležao koronu, što nije i ne može biti kontraindikacija. Možemo biti sigurni u to da Đoković ne bi dolazio u Melburn da pre toga nije bio uveren da može kročiti na tlo Australije i da nema svu potrebnu dokumentaciju. Dakle, ostaje otvoreno pitanje zašto organizatori turnira nisu izašli u javnost i objasnili kako su to odobrili medicinsko izuzeće da Đoković može igrati, iako je prethodno iz političkih krugova rečeno da ne može i zašto nisu stali u odbranu pravila koja su sami doneli za učešće na turniru?
Kako smo na prvom suđenju za poništenje ukidanja vize saznali, Đokovićev pravni tim je dokazao da je on imao medicinsko izuzeće koje je potvrdio medicinski službenik iz Tennis Australia i nezavisnog stručnog tela države Viktorija. Dakle, relevantnih tela iz Australije. U tom smislu dokaz je usvojen i sud je poništio odluku o ukidanju vize. Tog momenta slučaj bi trebalo da bude okončan, a Đokoviću dozvoljeno da igra na turniru.
Međutim, od tog momenta stvar prelazi u ruke politike, što se pokazalo kao kobno. Potpuno je neverovatno da u državi gde bi sudstvo trebalo biti nezavisno od izrvšne vlasti, postoji pravni akt kojim jedan ministar može ignorisati odluku Federalnog suda. Kako onda sudstvo može biti uistinu nezavisno od političkih odluka? Pritom, sam ministar Houk kaže da je njemu jasno da je Đoković skoro preležao infekciju i da time predstavlja zanemarljiv rizik po okolinu, ali da se kod nekih doživljava kao ikona antivaksera i da bi potencijalna dozvola izazvala pobune i građanske nemire protiv vakcinacije.
Osim što bi to bila samo pretpostavka i što je proizvoljna tvrdnja, ovakav stav ministra se apsolutno ni sa čim ne može potvrditi. Etiketom da je Đoković ikona antivaksera, samo je dodatno raspalio medijske pritiske i hajke, kako na sebe i Australiju, tako i na Đokovića koji su i do tada bili jaki. Imamo razne naslove usmerene protiv Đokovića, imamo karikature koje Đokovića prikazuju kao bioteroristu i sl. To apsolutno nije dobro ni za koga: niti za reputaciju Australije, niti za reputaciju Đokovića. Bez obzira na sve rizike, ministar Houk iskoristio je paragraf 133c Zakona o migracijama iz 1958. koji ministru daje diskreciono pravo o ukidanju vize ukoliko proceni da bi nečije prisustvo u zemlji moglo biti rizik za zdravlje, sigurnost i dobar red australijske zajednice. Šesnaestog januara to pravo je stupilo na snagu i Đoković je deportovan iz Australije.
Time je, za mnoge ovaj kafkijanski proces doveden do kraja nakon 10 dana. Ipak, on je ostavio mnoga otvorena pitanja i mnoge nedoumice. Autor ovih redova je sve do prvog suđenja i poništenja oduzimanja vize Đokoviću verovao da je problem isključivo u Đokoviću koji nije ispoštovao procedure. Nakon toga, verovao je da će se reč suda poštovati, jer je očekivao da su pravila u Australiji takva da se sudske odluke poštuju. Međutim, nakon toga videlo se da je ovde priča mnogo šira i da je očigledno da politika igra presudnu stvar. Đokoviću se izgleda, ni na koji način nije smelo dozvoliti da se pojavi na terenu, ne zato što bi on bio potencijalna opasnost po okolinu jer je nevakcinisan, već zato što bi njegovo pojavljivanje probudilo neke sentimente kod protivnika australijskih mera zaštite, jednih od najstrožih kovid-mera na svetu. Ti sentimenti bi potencijalno negativno uticali na sadašnju australijsku vlast, koju očekuju izbori u ovoj godini, a kao što znamo svaki protest i društvena turbulencija u godini izbora, potencijalna je opasnost za vlast. Tako ispada da je Đoković postao dvostruka žrtva: Žrtva sopstvene odluke da se ne vakciniše, i žrtva vladajuće političke garniture i pravnog sistema Australije.
Ko je na kraju u pravu a ko u krivu? Postoji jedna divna izreka vezana za zakone. Izgovorio ju je Lord Halifax: „Uglavnom tri vrste ljudi ne razume zakone: oni koji ih stvaraju, oni koji ih sprovode i oni koji ih trpe jer su ih prekršili“. Izgleda da je ovaj slučaj upravo mogao da se tumači na ovaj način. Čini se da ovde krivicu snose svi. Australijski državni i biroktatski aparat koji nije usaglasio sopstvena pravila u vremenima globalne krize, što je dovelo do ovog kafkijanskog procesa, ali i Đoković svojom (ne)odgovornošću i neopreznošću, jer se zaražen kretao slobodno, iako je imao obavezu izolacije, a što je kasnije iskorišćeno protiv njega od strane ministra za imigracije Houka, koji je na tom tragu Đokovića optužio za neodgovorno ponašanje i potencijalnu opasnost po australijsku zajednicu.
Ispostavilo se da je u celom procesu ipak Đoković neočekivano odneo još jednu pobedu, osim prve sudske odluke. Njegovim pritvaranjem u hotel za imigrante, ukazano je na loš položaj drugih koji u tom hotelu borave, koji su potpuno obespravljeni, koji čekaju svoje procese i čije sudbine su krajnje neizvesne. Takvo ponašanje i tretman australijske države prema migrantima, apsolutno je nedopustiv i ogromna je mrlja na njhovom pravosudnom i društvenom sistemu, generalno.
Na kraju, i pored sve dobre volje da se poštuju lične odluke i prava na to, čini se da je Đokoviću zarad dalje uspešne karijere i igranja na turnirima, ali i kao primeru onima koji ga slede, bolje da se vakciniše, kako bi izbegao ovakve ujdurme, medijske napise i potencijalna ograničenja za igranje na Grand slam turnirima kojih je sve ukupno osvojio 20. To bi mu sačuvalo energiju i koncentraciju za bavljenje sportom koji najviše voli. S druge strane, australijskim vlastima bi svakako trebalo uputiti kritiku na račun nejasnih odluka i tretmana, iako se isprva činilo da se sve radi po utvrđenim procedurama. To je bolje po njih, ne zbog Đokovića koji je nakon ove afere nevažan, već pre svega zbog njihovih građana i onih koji bi da to u budućnosti postanu.
Foto: Frédéric de Villamil/Flickr