,,You can’t compress a course of Political Economy into 1 hour. But we shall do our best”

(Marx, 1979a: 114).

               ,,Ni iz jednog izvora ne proizilaze tolike zablude i tolike razlike u mišljenju u toj nauci koliko iz nejasnih predstava koje su vezuje za reč vrednost”

(Ricardo, 1911: 7).

 

U nedavno objavljenom članku Marksizam u obrazovanju: Zašto opstaju pogrešne teorije? na portalu Talas, Mihailo Gajić, urednik ekonomskog sadržaja se kritički osvrće na uporno istrajavanje radne teorije vrednosti u našem obrazovnom sistemu i argumentuje u prilog njenom odbacivanju. Ovaj tekst predstavlja odgovor iznesenim stavovima. U njemu se nećemo detaljnije baviti eksplanatornom moći radne teorije vrednosti i kontroverzama koje se vezuju za nju, ali ćemo, kroz sistematičnu kritiku autorove argumentacije, nastojati da osvetlimo njenu aktuelnost i relevantnost za objašnjenje savremenog kapitalističkog društva. Shodno tome, ukazaćemo na potrebu za nastavljanjem njenog izučavanja u okviru obrazovnog sistema.

Iako Marks ne govori o svojoj teoriji vrednosti kao o radnoj teoriji vrednosti, već samo o teoriji vrednosti (Marx, 1979b: 1192), mi ćemo u tekstu slediti autora i koristiti izraz radna teorija vrednosti (Dooley, 2005), pod kojim ćemo podrazumevati Marksovu verziju ove teorije. Na samom početku članka, autor ističe kako Marks nije smislio radnu teoriju vrednosti, već ju je preuzeo od drugih ekonomista i ,,samo proširio”. Ova tvrdnja je, najblaže rečeno, neprecizna.1 Naime, tačno je da se Marks nadovezuje na radove Smita i Rikarda, kao i mnogih drugih teoretičara, odnosno da, uslovno rečeno, nije smislio radnu teoriju vrednosti. Međutim, njegova verzija ove teorije značajno se razlikuje od teorija pomenutih autora. Smit jeste pominjao količinu rada kao determinantu vrednosti robe, ali po njemu ovo važi jedino za rano i surovo stanje društva koje prethodi akumulaciji kapitala i prisvajanju zemlje (Smith, 1937: 64), dok za savremeno, kapitalističko društvo on daje tzv. teoriju troškova proizvodnje, po kojoj vrednost robe ne zavisi od količine rada potrebnog za njenu proizvodnju, nego od zbira, po veličini samostalnih dohodaka, najamnine, profita i rente, u pogledu čega ga je Marks kritikovao (Marks, 1978a: 32-97; Roncaglia, 2005: 137-138; Screpanti i Zamagni, 2005: 70; Hunt i Lautzenheiser, 2011: 50-51; Jakšić i Pejić, 2001: 89-90). Za razliku od Smita, Rikardo ostaje pri stavu da je vrednost robe određena isključivo količinom rada potrebnog za njenu proizvodnju (Ricardo, 1911: 5), ali ne uspeva da jasno oceni i objasni određene modifikacije koje princip radne vrednosti trpi sa nastankom kapitalističkog društva, kao ni da razreši dva velika teorijska problema sa kojima se radna teorija vrednosti suočavala i koja su mučila celu britansku klasičnu političku ekonomiju, a koje ćemo kasnije ukratko spomenuti (Šoškić, 1971: 126-127; Šoškić, 1995: 184, 195; Roncaglia, 2017: 94-107; Šoškić, 1972: 103-127; Jovašević, 1987: 46-48). Iako smo svesni da se razlike koje postoje između Marksove teorije i teorija njegovih prethodnika ne mogu sažeti u nekoliko crta, već bi to zahtevalo širu raspravu (Pilling, 2012), izdvajamo ono što je sâm Marks smatrao svojim originalnim naučnim doprinosom i ujedno najvrednijim u Kapitalu (Heinrich, 2017; Anderson, 2017; Vin, 2017). U pitanju je, kako navodi u pismu Engelsu od 24. avgusta 1867. godine, istaknuti dvojaki karakter rada2 sadržanog u robi, prema tome da li se izražava u upotrebnoj ili u razmenskoj vrednosti i tretiranje viška vrednosti nezavisno od njegovih posebnih oblika, kao profita, kamate, zemljišne rente i tako dalje (Marx, 1979c: 303). Ovo je, nadamo se, dovoljno da ukaže na to da Marks nije prosto preuzeo svoju teoriju vrednosti od prethodnih autora, te je ,,proširio”, već da je istu izgradio bitno modifikujući prethodne teorije, preciznije određujući već postojeće pojmove i definišući nove, što mu je omogućilo da reši pomenuta dva problema sa kojima klasična politička ekonomija nije uspela da izađe na kraj: 1) da objasni kako se na osnovi zakona vrednosti formira opšta profitna stopa (Marks, 1978c: 133-147; Freeman i Carchedi, 1995; Freeman, Kliman i Wells, 2004; Kliman, 2007a; Potts, 2009; Potts i Kliman, 2015; Moseley, 2016, 2017; Jefferies, 2021) i 2) kako se vrši razmena između rada i kapitala3, tako da kapitalista, nakon što je radniku isplatio stvarnu vrednost njegove radne snage, s punim pravom, tj. kapitalističkom načinu proizvodnje odgovarajućim pravom, stiče višak vrednosti (Marx, 1979b: 1191; Marks, 1978b: 137-180; Otani, 2018: 136-153; Fine i Saad-Filho, 2016: 28-36; Šoškić, 1996: 110-123). Marks je radnu teoriju vrednosti razvio doslednije i analitički strožije od svojih prethodnika i povukao iz nje određene konsekvencije koje nisu išle u prilog kapitalističkoj klasi, u svetlu čega su pojedini autori tumačili kasnije prihvatanje subjektivnih teorija vrednosti u ekonomskoj teoriji i odbacivanje klasične tradicije (Desai, 2016: 137; Freeman, 2010; Henry, 1990; Milonakis i Fine, 2009). Ovo treba imati na umu kada se čita autorova tvrdnja kako je radna teorija vrednosti napuštena zato što nije najbolje objašnjavala stvarnost.4

Autor zatim prelazi na objašnjenje manjkavosti radne teorije vrednosti, pri čemu tvrdi da ona uopšte nije objašnjavala razlike u vrednosti iste robe, čak ni na period od nekoliko godina, što je netačno. Još manje bi bilo tačno reći da radna teorija vrednosti, bez obzira na to što za cilj nema objašnjenje isključivo cenovnih odnosa (Wei i Heinrich, 2011: 728), ne bi mogla da objasni ove razlike. Da bismo pokazali da je različite cene jedne te iste robe, u periodu od nekoliko godina, moguće objasniti polazeći od radne teorije vrednosti, poslužićemo se primerom koji navodi sâm autor. Videćemo da se objašnjenje svodi na prosto deljenje dva broja. Primer govori o visokoj ceni žita u vreme sušne godine i niskoj ceni žita u vreme rodne godine, iako je, po pretpostavci, na proizvodnju žita utrošena ista količina rada u oba slučaja. Ako se zna razlika između ukupne vrednosti žita i vrednosti po jedinici žita, npr. po jednom bušelu, onda je, uz dodatnu pretpostavku nepromenjene tražnje za žitom, lako objasniti razliku u ceni u toku sušne i u toku rodne godine. Budući da je u toku sušne godine rod manji onda je i cena po jedinici veća i obrnuto, kada je godina rodna, prinos žita je veći i cena po jedinici je manja. Pritom, naglašavamo da cena može i da odstupi od vrednosti robe, što je u stvarnosti uvek slučaj, a da to za radnu teoriju vrednosti, koja pravi razliku između pojmova vrednosti i cene, ne predstavlja problem. Štaviše, Marks pokazuje da je mogućnost kvanitativne inkogruencije između cene i veličine vrednosti data u samom cenovnom obliku (Marks, 1978b: 54-73, 100; Mattick, 1978: 33), ali i da se ponudom i tražnjom može objasniti jedino zašto se tržišna cena neke robe diže iznad njene vrednosti odnosno zašto pada ispod nje, ali ne i sama ta vrednost (Marx, 1979d: 98).

Sledi osvrt na teoriju subjektivne vrednosti, gde autor navodi kako se, nakon objavljivanja prvog toma Kapitala, ,,ispostavilo” da je vrednost subjektivna, a ne objektivna kategorija, kako su osnivači teorije subjektivne vrednosti tvrdili da je osnova vrednosti percipirana korisnost koju potrošač ili korisnik dobija od određenog dobra, te kako vrednost počiva na subjektivnim preferencijama kupaca (Badeen i Murray, 2016). Pritom, izbegava da ukaže na nerešene probleme koji se vezuju za pomenutu teoriju, pre svega na to da nijedan pokušaj da se iz psiholoških veličina izvedu kvantitativno određeni izrazi nije urodio plodom. Marks je do pojmova vrednosti i njene osnove došao analizirajući robu5, sagledavajući je u okviru kapitalističkog sistema opšte robne razmene. Budući da se se radi o sistemu opšte robne razmene, a ne o pojedinačnim i izolovanim činovima razmene, razmenski odnosi moraju biti međusobno konzistentni, tako da, ako važi da se x robe A razmenjuje za y robe B, za z robe C itd., onda se i y robe B mora razmenjivati za z robe C itd. (Marks, 1978b: 44-45; Heinrich, 2015: 49-53). Iz ovoga Marks zaključuje da razmenske vrednosti jedne iste robe izražavaju nešto jednako, odnosno da se robe objektivno tretiraju kvantitativno kao ekvivalenti, a razmena ekvivalenata implicira postojanje nekog zajedničkog svojstva iste veličine koje poseduju sve robe i kojim su određene njihove razmenske vrednosti, odnosno fizičke proporcije u kojima se razmenjuju kao ekvivalenti. To zajedničko svojstvo je robna vrednost, a njena osnova, tj. supstancija ne može biti ništa drugo do apstraktni ljudski rad, tj. utrošak ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog trošenja (Marks, 1978b: 43-53; Kliman, 2000). Kako su teoretičari subjektivne vrednosti došli do pojma vrednosti i do zaključka da se radi o subjektivnoj kategoriji čiju osnovu čini korisnost? Ukoliko je osnova vrednosti percipirana korisnost koja se može dobiti od određenog dobra, kako izmeriti veličinu vrednosti tog dobra? Količinom novca koju bi za njega kupac bio spreman da dâ? To bi predstavljalo circulus vitiosus, jer bi se korisnost određivala cenom, a cena korisnošću (Bjelić, 2004: 266)6. Novac, međutim, ne može biti odgovor iz još jednog, bitnijeg razloga, jer ostaje pitanje šta on meri u cenovnom izrazu? Budući da ne meri korisnost, zato što se ona ne može izmeriti (Robinson, 1981: 107; Jefferies, 2020: 75), korisnost ne može činiti osnovu vrednosti, a spremnost kupaca da za dijamant daju veću sumu novca od one koju bi bili spremni da daju za ugalj time (p)ostaje irelevantna. Da zaključimo, ako je korisnost osnova vrednosti, onda ne postoji osnova vrednosti uopšte (Jefferies, 2020: 72), čime se samo priznaje da se ne zna ni šta je vrednost ni šta čini njenu osnovu, tj. supstanciju. I ovo predstavlja napredak u ekonomskoj teoriji? Zameniti jednu teoriju drugom, koja ne može da objasni ni šta je vrednost, ni šta čini njenu osnovu, ni šta je cena?

Dalje, autor ,,zdravorazumski” insinuira kako Marks sticanje profita smatra neopravdanim. Međutim, Marks se nije bavio etičkim tumačenjima prisvajanja profita, sam termin eksploatacija, u okviru marksizma, nije moralna kategorija (Heinrich, 2015: 98; Kliman, 2007b; Carchedi, 2017; Fraser i Wilde, 2011: 92-94). Upravo suprotno, Marks pokazuje da je prisvajanje profita od strane kapitalista opravdano, odnosno da je u skladu sa pravom kapitalističkog načina proizvodnje i da radnicima u tom pogledu nije učinjena nikakva nepravda (Marks, 1978b: 176; Ronkalja, 1983: 298-300; Wood, 1981, 1984a, 1984b, 2004: 125-161; Lošonc, 2017: 131), što ne znači da nije imao šta da prigovori kapitalizmu, naprotiv, logiku kapitala smatrao je neprijateljem sveobuhvatnog ljudskog razvoja (Lebovic, 2014: 21), ali znači da njegovu ,,osudu” nije zasnivao na ,,večnim principima” pravde i morala. Kako je istakla Džoun Robinson, on ne osuđuje kapitalizam na način na koji to čine naivni idealisti koji eksploataciju tretiraju kao pljačku, već ga, sa određenom vrstom logičkog sarkazma, brani (Robinson, 1981: 32).7 Ipak, jedno je navesti razloge za opravdanje profita, a drugo objasniti poreklo profita. Dosledan odgovor na drugo pitanje nudi jedino klasična tradicija u ekonomiji koja se zasniva na konceptu viška (Janković, 1986: 86; Napoleoni, 1981: 159-160; Mik, 1981: 175-192) i čiji je Marks, pored svih razlika koje ga odvajaju od nje, deo (Sinha, 2019). Ako se profit svodi na neplaćeni rad radnika, a po Marksu se svodi, pri čemu ni Bem-Baverk nije negirao da rad učestvuje u vrednosti finalnog proizvoda sa većom vrednošću od one koja je isplaćena na ime najamnine (Samardžija, 1956: 117), onda navođenje razloga za opravdanje profita ne menja ništa u pogledu prirode njegovog porekla. Ona ostaje u neplaćenom radu radnika.

Autor zaključuje članak odričući radnoj teoriji vrednosti savremenu relevantnost, priznajući joj isključivo istorijsku vrednost: možda je značila nešto u XVIII i XIX veku, ali je danas zastarela, zbog čega je u udžbenicima treba predstaviti kao davno prevaziđenu etapu u istoriji ekonomske misli. Nadamo se da je iz ovog kratkog odgovora jasno da ovakvi tendenciozni zaključci nemaju utemeljenje i da se, naprotiv, od radne teorije vrednosti može još uvek mnogo toga naučiti, da ostaje relevantna za naše vreme i da ju je potrebno izučavati u okviru obrazovnog sistema (Smith, 2019; Smith, Butovsky i Watterton, 2021; Sasaki, 2021; Saito, 2017; Heinrich, 2015, 2021; Jones, 2019; Kliman, 2011; Carchedi, 2011; Mattick, 2019; Cleaver, 2019; Dassler, 2016, 2021; Chraki, 2021; Bryer, 2017, 2019; Chattopadhyay, 2018; Musto, 2019; Dellheim i Wolff, 2018; Carchedi i Roberts, 2018; Weeks, 2010). Kao što je istakao ekonomista Nobelovac Vasilij Leontijev (Arsić, 2007), iako ekonomija s pravom tvrdi da je najrigoroznija od svih društvenih nauka, ona ne napreduje pravolinijski (Leontief, 1970: 7). Društvene nauke, za razliku od prirodnih, ne napuštaju teorije prema kriterijumu ,,zastarelosti”, čak ni kada su u pitanju manje aktuelne i relevantne teorije (Močnik, 2013). U tom smislu je poređenje sa fizikom neopravdano, a nemogućnost da se objasni stvarnost je najmanje na šta bi smeo da se pozove neko ko zastupa teoriju subjektivne vrednosti (Stahel, 2020). Problemi koji se vezuju za radnu teoriju vrednosti i izazovi koji se postavljaju pred nju izgledali bi još smešniji u poređenju sa nerešenim i nerešivim problemima mainstream neoklasične ekonomske teorije, koja dominira visokim obrazovanjem,8 kako kod nas tako i u svetu (Moseley, 2012a, 2012b; Benicourt i Guerrien, 2008a, 2008b; Benicourt, 2004; Pullen, 2010; Keen, 2011). Budući da za detaljniji osvrt na te probleme nema mesta u ovom odgovoru, završnu reč dajemo Isaku Iljiču Rubinu:

„Radna teorija vrijednosti daje teoretsku formulaciju osnovnog odnosa proizvodnje robnog društva, odnosa između ravnopravnih proizvođača robā. Time se objašnjava vitalnost te teorije, koja se, u bujici ekonomskih ideja koje jedna drugu smjenjuju, uza sve udarce što joj se nanose, svaki put obnovljena i u novoj formulaciji pojavljuje na pozornici ekonomske znanosti” (Rubin, 1978: 94).

Foto: Flickr/Txetxu.

 

REFERENCE:

 

  1. Anderson, K. B. (2017). Marx’s Capital After 150 Years: Revolutionary Reflections. Socialism and Democracy, 31(3), 1-10.
  2. Arsić, M. (2007). Vasilij Leontijev, tvorac input-autput analize. Ekonomski anali, 52(172), 115-127.
  3. Badeen, D. i Murray, P. (2016). A Marxian Critique of Neoclassical Economics’ Reliance on Shadows of Capital’s Constitutive Social Forms. Crisis & Critique, 3(3), 8-28.
  4. Benicourt, E. (2004). Five Pieces of Advice for Students Studying Microeceonomics. U Fullbrook, E. (Ur.). A Guide to What’s Wrong with Economics (str. 84-94). London: Anthem Press.
  5. Benicourt, E. i Guerrien, B. (2008a). Is Anything Worth Keeping in Microeconomics? Review of Radical Political Economics, 40(3), 317-323.
  6. Benicourt, E. i Guerrien, B. (2008b). A Reply to Katzner and Case. Review of Radical Political Economics, 40(3), 336-340.
  7. Bjelić, B. (2004). Principi ekonomije: Klasična i neoklasična teorija vrednosti i cena. Novi Sad: IGT.
  8. Bryer, R. (2017). Accounting for Value in Marx’s Capital. Lanham, MD: Lexington Books.
  9. Bryer, R. (2019). Accounting for History in Marx’s Capital: The Missing Link. Lanham, MD: Lexington Books.
  10. Carchedi, G. (2011). Behind the Crisis: Marxs Dialectics of Value and Knowledge. Leiden: Brill.
  11. Carchedi, G. (2017). Exploitation. U Brennan, D. M., Kristjanson-Gural, D., Mulder, C. P. i Olsen, E. K. (Ur.). Routledge Handbook of Marxian Economics (str. 45-48). London: Routledge.
  12. Carchedi, G. i Roberts, M. (2018). (Ur.). World in Crisis: A Global Analysis of Marx’s Law of Profitability. Chicago, IL: Haymarket Books.
  13. Chattopadhyay, P. (2018). Socialism and Commodity Production: Essay in Marx Revival. Leiden: Brill.
  14. Chraki, F. B. (2021). Revisiting some aspects of Marx’s theoretical corpus in the light of modern economics. Critique: Journal of Socialist Theory, 49(1-2), 63-79.
  15. Cleaver, H. (2019). Thirty-Three Lessons on Capital: Reading Marx Politically. London: Pluto Press.
  16. Dassler, T. (2016). The significance of Marx’s value for strategy theory: Competitive advantage and the issue of tautology within the resource-based view of the firm. Capital & Class, 40(2), 245-262.
  17. Dassler, T. (2021). Value within the resource-based view of the firm: An approach drawing on the temporal single system interpretation of Marx. U Hermann, A. i Mouatt, S. (Ur.). Contemporary Issues in Heterodox Economics: Implications for Theory and Policy Action (str. 100-115). Abingdon: Routledge.
  18. Dellheim, J. i Wolff, F. O. (2018). (Ur.). The Unfinished System of Karl Marx: Critically Reading Capital as a Challenge for our Times. Cham: Palgrave Macmillan.
  19. Desai, R. (2016). The value of history and the history of value. U Subasat, T. (Ur.). The Great Financial Meltdown: Systemic, Conjunctural or Policy Created? (str. 136-158). Cheltenham: Edward Elgar Publishing.
  20. Dooley, P. C. (2005). The Labour Theory of Value. London: Routledge.
  21. Eagleton, T. (2011). Zašto je Marx bio u pravu (T. Valentić, Prev.). Zagreb: Ljevak.
  22. Fine, B. i Saad-Filho, A. (2016). Marx’s Capital (6. izd.). London: Pluto Press.
  23. Fraser, I. i Wilde, L. (2011). The Marx Dictionary. London: Continuum International Publishing Group.
  24. Freeman, A. (2010). Trends in value theory since 1881. World Review of Political Economy, 1(4), 567-606.
  25. Freeman, A. i Carchedi, G. (1995). (Ur.). Marx and Non-Equilibrium Economics. Aldershot: Edward Elgar Publishing.
  26. Freeman, A., Kliman, A. i Wells, J. (2004). (Ur.). The New Value Controversy and the Foundations of Economics. Cheltenham: Edward Elgar Publishing.
  27. Heinrich, M. (2015). Uvod u Marxovu kritiku političke ekonomije (S. Ćurković i A. Sućeska. Prev.). Zagreb: CRS.
  28. Heinrich, M. (2017). 150 Years of Capital – with No End in Sight: Unsystematic Remarks on a Never-ending Story. Continental Thought & Theory: A Journal of Intellectual Freedom, 1(4), 4-18.
  29. Heinrich, M. (2021). How to Read Marx’s Capital: Commentary and Explanations on the Beginning Chapters (A. Locascio, Prev.). New York, NY: Monthly Review Press.
  30. Henry, J. F. (1990). The Making of Neoclassical Economics. Boston, MA: Unwin Hyman.
  31. Hunt, E. K. i Lautzenheiser, M. (2011). History of Economic Thought: A Critical Perspective (3. izd.). Armonk, NY: M. E. Sharpe.
  32. Jakšić, M. i Pejić, L. (2001). Razvoj ekonomske misli (2. izd.). Beograd: Ekonomski fakultet.
  33. Janković, N. (1986). Ogled o razvoju ekonomskih ideja. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije i Ekonomski institut.
  34. Jefferies, B. (2021). The Labour Theory of Value, Simple Commodity Production and the Transformation Problem. Critique: Journal of Socialist Theory, 49(1-2), 47-62.
  35. Jefferies, W. (2020). Piero Sraffa’s physical price system and reproduction without production. Capital & Class, 44(1), 63-83.
  36. Jones, P. (2019). The Falling Rate of Profit and the Great Recession of 2007-2009: A New Approach to Applying Marx’s Value Theory and Its Implications for Socialist Strategy. Leiden: Brill.
  37. Jovašević, V. (1987). Problemi i kritike teorije vrednosti. Beograd: Privredni pregled.
  38. Keen, S. (2011). Debunking Economics: Revised and Expanded Edition: The Naked Emperor Dethroned? London: Zed Books.
  39. Kliman, A. (2000). Marx’s Concept of Intrinsic Value. Historical Materialism, 6(1), str. 89-114.
  40. Kliman, A. (2007a). Reclaiming Marx’s “Capital”: A Refutation of the Myth of Inconsistency. Lanham, MD: Lexington Books.
  41. Kliman, A. (2007b). Exploitation. U Ritzer, G. (Ur.). The Blackwell Encyclopedia of Sociology (str. 1543-1546). Malden, MA: Blackwell Publishing.
  42. Kliman, A. (2011). The Failure of Capitalist Production: Underlying Causes of the Great Recession. London: Pluto Press.
  43. Lebovic, M. A. (2014). Put ka ljudskom razvoju: Kapitalizam ili socijalizam (J. Veljić, Prev.). Beograd: Centar za politike emancipacije.
  44. Leontief, W. W. (1970). Preface. U Bródy, A. Proportions, Prices and Planning: A Mathematical Restatement of the Labor Theory of Value (str. 7-8). Budapest: Akadémiao Kaidó i North-Holland Publishing Company.
  45. Lošonc, A. (2017). Nota o prvom tomu Kapitala povodom 150. godišnjice. Stvar: Časopis za teorijske prakse, 9, 124-143.
  46. Marks, K. (1976). Prilog kritici političke ekonomije (M. Pijade, M. Fran i M. Sofrenović, Prev.). Sarajevo: Svjetlost.
  47. Marks, K. (1978a). Teorije o višku vrednosti (M. Fran, Prev.) (Tom I). Beograd: Prosveta.
  48. Marks, K. (1978b). Kapital: Kritika političke ekonomije (M. Pijade i R. Čolaković, Prev.) (Tom I). Beograd: Prosveta.
  49. Marks, K. (1978c). Kapital: Kritika političke ekonomije (M. Pijade, Prev.) (Tom III). Beograd: Prosveta.
  50. Marx, K. (1979a). Marx Engelsu, 20. maj 1865. U Marx, K. i Engels, F. Dela (Tom XXXVIII, str. 113-114). Beograd: Institut za međunarodni radnički pokret i Prosveta.
  51. Marx, K. (1979b). Bilješke uz „Udžbenik političke ekonomije” Adolfa Wagnera. U Dragičević, A., Mikecin, V. i Nikić, M. (Ur.). Glavni radovi Marxa i Engelsa(2. izd., str. 1187-1210). Zagreb: Stvarnost.
  52. Marx, K. (1979c). Marx Engelsu, 26. avgust 1867. U Marx, K. i Engels, F. (1979). Dela (Tom XXXVIII, str. 303-304). Beograd: Institut za međunarodni radnički pokret i Prosveta.
  53. Marx, K. (1979d). Nadnica, cena i profit. U Marx, K. i Engels, F. Dela (Tom XXVII, str. 83-124). Beograd: Institut za međunarodni radnički pokret i Prosveta.
  54. Mattick, P. (1978). Kritički eseji (M. Fran, M. Crnobrnja i J. Bajec, Prev.). Beograd: Komunist.
  55. Mattick, P. (2019). Social Knowledge: An Essay on the Nature and Limits of Social Science. Leiden: Brill.
  56. Mik, R. (1981). Smit, Marks i posle njih: Deset ogleda o razvoju ekonomske misli (G. Đurđević, Prev.). Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije.
  57. Milonakis, D. i Fine, B. (2009). From Political Economy to Economics: Method, the social and the historical in the evolution of economic theory. Abingdon: Routledge.
  58. Močnik, R. (2013). Historical Transformation and Epistemological Discontinuity. Filozofija i društvo, 24(4), 30-62.
  59. Moseley, F. (2012a). A Critique of the Marginal Productivity Theory of the Price of Capital. Real-World Economics Review, 59, 131-137.
  60. Moseley, F. (2012b). Mankiw’s attempted resurrection of marginal productivity theory. Real-World Economics Review, 61, 115-124.
  61. Moseley, F. (2016). Money and Totality: A Macro-Monetary Interpretation of Marx’s Logic in Capital and the End of the ‘Transformation Problem’. Leiden: Brill.
  62. Moseley, F. (2017). M – C – M’ and the End of the “Transformation Problem”. Continental Thought & Theory: A Journal of Intellectual Freedom, 1(4), 424-452.
  63. Musto, M. (2018). Another Marx: Early Manuscripts to the International (P. Camiller, Prev.). London: Bloomsbury Publishing.
  64. Musto, M. (2019). (Ur.). Marxs Capital after 150 Years: Critique and Alternative to Capitalism. London: Routledge.
  65. Musto, M. (2020). The Last Years of Karl Marx: An Intellectual Biography (P. Camiller, Prev.). Stanford, CA: Stanford University Press.
  66. Napoleoni, C. (1981). Ekonomska misao dvadesetog stoljeća (I. Devčić, Prev.). Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine.
  67. Otani, T. (2018). A Guide to Marxian Political Economy: What Kind of a Social System Is Capitalism?(M. Schauerte, Prev.). Cham: Springer International Publishing.
  68. Pilling, G. (2012). The law of value in Ricardo and Marx. U Pilling, D. (Ur.). Marxist Political Economy: Essays in Retrieval: Selected Works of Geoff Pilling. Abingdon: Routledge.
  69. Potts, N. (2009). Trying to Help to Rescue Value for Everyone. Critique: Journal of Socialist Theory, 37(2), 177-199.
  70. Potts, N. i Kliman, A. (2015). Is Marx’s Theory of Profit Right?: The Simultaneist-Temporalist Debate. Lanham, MD: Lexington Books.
  71. Pullen, J. (2010). The Marginal Productivity Theory of Distribution: A Critical History. London: Routledge.
  72. Ricardo, D. (1911). The Principles of Political Economy and Taxation. London: J. M. Dent & Sons.
  73. Robinson, Dž. (1981). Ekonomska filozofija (M. Crnobrnja, Prev.). Beograd: Istraživačko-izdavački Centar SSO Srbije.
  74. Roncaglia, A. (2005). The Wealth of Ideas: A History of Economic Thought. Cambridge: Cambridge University Press.
  75. Roncaglia, A. (2017). A Brief History of Economic Thought. Cambridge: Cambridge University Press.
  76. Ronkalja, A. (1983). O odnosu između Proizvodnje roba pomoću roba i marksističke teorije. Treći program, 56(1), 285-301.
  77. Rubin, I. I. (1978). Ogledi o Marxovoj teoriji vrijednosti i Odgovor kritičarima (M. Popović, Prev.). Zagreb: Stvarnost.
  78. Saito, K. (2017). Karl Marx’s Ecosocialism: Capitalism, Nature, and the Unfinished Critique of Political Economy. New York, NY: Monthly Review Press.
  79. Samardžija, M. (1956). Eugen fon Bem-Baverk. U Šoškić, B., Pjanić, Z., Samardžija, M., Stame-nković, R. i Stojanović, R. Iz istorije građanske ekonomske misli (str. 95-124). Beograd: Naučna knjiga.
  80. Sasaki, R. (2021). A New Introduction to Karl Marx: New Materialism, Critique of Political Economy, and the Concept of Metabolism (M. Schauerte, Prev.). Cham: Palgrave Macmillan.
  81. Screpanti, E. i Zamagni, S. (2005). An Outline of the History of Economic Thought (D. Field i L. Kirby, Prev.) (2. izd.). Oxford: Oxford University Press.
  82. Sinha, A. (2019). Theories of Value from Adam Smith to Piero Sraffa (2. izd.). Abingdon: Routledge.
  83. Smith, A. (1937). An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations. New York, NY: Random House.
  84. Smith, M. E. G. (2019). Invisible Leviathan: Marx’s Law of Value in the Twilight of Capitalism. Leiden: Brill.
  85. Smith, M. E. G., Butovsky, J. i Watterton, J. (2021). Twilight Capitalism: Karl Marx and the Decay of the Profit System. Halifax: Fernwood Publishing.
  86. Stahel, A. W. (2020). Is economics a science? Real-World Economics Review, 94, 61-82.
  87. Šoškić, B. (1971). Teorija vrednosti: Klasična ekonomska analiza. Beograd: Savremena administracija.
  88. Šoškić, B. (1972). Razvoj ekonomske misli (4. izd.). Beograd: Savremena administracija i Institut za ekonomska istraživanja.
  89. Šoškić, B. (1995). Ekonomska misao: Razvoj i savremeni principi. Beograd: Savremena administracija.
  90. Šoškić, D. (1996). Osnovi političke ekonomije: Uvod u elemente klasične teorije. Beograd: Nomos.
  91. Vin, F. (2017). Marksov Das Kapital: Biografija knjige (Lj. Nedeljković, Prev.). Beograd: Mali vrt.
  92. Vranicki, P. (1978). Historija marksizma (4. izd.) (Tom I). Zagreb: Liber i Naprijed.
  93. Weeks, J. (2010). Capital, Exploitation and Economic Crisis. Abingdon: Routledge.
  94. Wei, X. i Heinrich, M. (2011). The Interpretation of Capital: An Interview with Michael Heinrich. World Review of Political Economy, 2(4), 708-728.
  95. Wood, A. W. (1984a). Justice and Class Interests. Philosophica, 33(1), 9-32.
  96. Wood, A. W. (1984b). Marx and Morality. U Caplan, A. L. i Jennings, B. (Ur.). Darwin, Marx, and Freud: Their Influence on Moral Theory (str. 131-144). New York, NY: Plenum Press.
  97. Wood, A. W. (2004). Karl Marx (2. izd.). New York, NY: Routledge.
  98. A. W. (1981). Marxova kritika pravednosti. Marksizam u svetu: Časopis prevoda iz strane periodike i knjiga, 8(10), 205-242.
  99. Žarković, D. (1985). Politička ekonomija: Kapitalizam. Senta: Međuopštinsko društvo ekonomista.

PODELITE

  1. Zbog toga što se slične tvrdnje često mogu pročitati, koristimo priliku da, pre ulaska u dalju polemiku, ukratko obrazložimo suštinu Marksovog doprinosa radnoj teoriji vrednosti. Ovo činimo prvenstveno zbog drugih čitalaca.
  2. ,,Ovu dvorodnu prirodu rada sadržanog u robi prvi sam ja kritički dokazao” (Marks, 1978b: 49; Marks, 1976: 15-19).
  3. ,,Kako proizvodnja na bazi isključivo radnim vre­menom određene razmjenske vrijednosti dovodi do rezultata da je razmjenska vrijednost rada manja od razmjenske vrijednosti njegovog proizvoda?” (Marks, 1976: 44-45).
  4. Ovde se samo uzgred osvrćemo na autorovu tvrdnju da je Marks smatrao kontraproduktivnim boriti se sindikalnim organizovanjem, štrajkovima, političkim delovanjem i zakonima za poboljšanje stanja radnika, jer će to navodno svakako biti neuspešno, pošto će silom prirode doći do svetske revolucije. Zašto bi borba za sve navedeno morala biti neuspešna u svetlu saznanja da će silom prirode doći do svetske revolucije? U svakom slučaju, pomenutu tvrdnju smatramo intelektualno dekadentnom i karikaturom Marksovih shvatanja, jer ko god je čitao njegova dela i ko god zna nešto više o njegovom životu i radu (Musto, 2018, 2020; Vranicki, 1978: 51-224; Eagleton, 2011) zna i koliko je napisano netačno i koliko Marks ne može biti udaljeniji od takvog shvatanja, pa nema potrebe da se na ovome zadržavamo. Ponovićemo jedino ono što ističe Alpar Lošonc: ,,Marks govori o nužnosti nastanka revolucije, ali ne zaboravimo, to je kondicionalna nužnost, tipa „ako-onda”. Revolucija, čiji je on strastveni pobornik, ne bi bila eksternalna u odnosu na stanovnike kapitalizma, to je njihovo delo” (Lošonc, 2017: 141).
  5. ,,Bogatstvo društava u kojima vlada kapitalistički način proizvodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba, a pojedinačna roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga će naše istraživanje početi analizom robe” (Marks, 1978b: 43).
  6. ,,Alfred Maršal je pokušao da korisnost meri pomoću cene. No time je stvar potpuno naopako postavljena: umesto da se cena objašnjava vrednošću, vrednost se pokušava objasniti cenom. A šta je onda cena?” (Žarković, 1985: 36-37).
  7. ,,Nema tu prevare, sve se razmenjuje po vrednostima, kako spada i kako je pravedno. Radniku ne sleduje vrednost koju proizvodi, već vrednost njegovog koštanja” (Robinson, 1981: 32).
  8. Na samom kraju teksta autor upućuje na istraživanje Populistička zloupotreba obrazovanja: Kvalitativno istraživanje populističkog diskursa u udžbenicima srednjih škola u Srbiji (2017) Libertarijanskog kluba Libek. Simptomatično je da okosnicu oba ova rada, kako teksta na koji se ovim odgovorom osvrćemo tako i navedenog istraživanja, čine upravo proizvoljne, ideologizovane ocene o ,,pogrešnosti”, ,,(ne)opravdanosti” i ,,tačnosti” određenih teorija, koje se daju kao aksiomi, umesto da se tvrdnje dokazuju. Pošteno bi bilo ograditi se od pretenzije na vrednosnu neutralnost upućivanjem čitalaca u sopstvenu vrednosnu poziciju, tim pre ukoliko se radovi bave mapiranjem i kritikom ideoloških, vrednosnih i moralnih sudova koji se provlače u obrazovanju.