Crvena podrška prepričava jednu od skorašnjih epizoda sa internet platforme “Wolff Responds”, gde profesor Ričard Vulf odgovara na pitanja sve većeg broja pratilaca ovog marksističkog ekonomiste. Do pre nekoliko godina ovaj vrhunski stručnjak jedva je bio vidljiv u – na marksističko tumačenje kapitalizma bilo indolentnoj bilo alergičnoj – javnosti SAD, ali danas njegove rasprave i analize prate milioni ljudi. U ovoj epizodi bavi se ne samo još jednim globalnim uspehom “neke tamo no-name” kineske firme, već i arogantnim, paničnim i nasilničkim reakcijama kapitalističkog centra, koji možda može da zamisli čak i kraj kapitalizma ali ne može da zamisli gubitak svoje vodeće pozicije u njemu. Takva mogućnost, sve realnija i očiglednija, doživljava se kao smak sveta pred kojim je najbolje zabiti glavu u pesak. Mnoge zemlje periferije i poluperiferije mogu se na ovom primeru uveriti kolike su i kakve mogućnosti dugoročnog planiranja tehnološkog razvoja kao osnove oslobađanja od monopolističkih diktatura kapitalističkog centra.
“Danas bih voleo da pričam sa vama o kompaniji pod nazivom “DeepSeek”, jednoj maloj i nepoznatoj Kineskoj “start-up” kompaniji, koja radi u polju tehnologije. Ona je u bukvalnom smislu uzdrmala ceo svet, počevši od pada berze u Njujorku ove nedelje, što je samo jedan pokazatelj dostignuća ove male kompanije. Njeno ime postaje legendarno: DeepSeek.
Ukratko ću vam ispričati o kakvoj kompaniji se zapravo radi. To je jedna vrlo mala kompanija koja je osnovana u maju 2023, što nije tako daleka prošlost, tek malo više od godinu i po dana, i to od strane samo jednog individualca, jednog kineskog preduzetnika. To je omanja “startup” kompanija, poput mnogih u Kini, gde društvo i ekonomija podstiču, pružaju oslonac, finansiraju i ohrabruju takve nove kompanije (ovaj aspekat ću kasnije prokomentarisati). Kapitalista spreman za razne poduhvate, igrom slučaja bio je i dobro upoznat sa tehnologijom, sa znanjem stečenim na jednom od mnogih tehnoloških univerziteta u Kini. On je sve započeo, i njegovo ime je Leang Wenfang. On je sad CEO (skr. od Chief Executive Officer – generalni direktor) kompanije, njen prvobitni osnivač, a kompanija je u njegovom privatnom vlasništvu. Okej, ali šta je on to uradio? Sakupio je ostale mlade, relativno nove diplomce jednog od mnogih, raznovrsnih kineskih tehnoloških univerziteta. Zatim ih je organizovao, prateći smernicu sa samog vrha kineskog društva, Xi Jinpinga lično. Smernica se odnosila na želju da Kina više ne bude zavisna od Sjedinjenih Država, što i nije veliko iznenađenje ako uzmemo u obzir neprijateljsku nastrojenost SAD prema njima. Hteli su da budu nezavisni od industrije čipova Sjedinjenih Država, delom jer je bila razvijenija od one u Kini, što više nije slučaj, a delom jer je vlada SAD blokirala i zabranjivala izvoz čipova i mašinske opreme za njihovu izradu u Kinu. Na taj način SAD je pokušavala, mada ne toliko uspešno, da uspori ekonomski, a pogotovo tehnološki napredak u Kini.
Ukratko, koristeći mnogo manje novca, štaviše samo mali delić novca u poređenju sa onim uloženim u AI (veštačku inteligenciju) i čipove ovde u SAD, oni su napravili jedan AI proizvod koji je isto toliko dobar na jedan način, još i bolji na neki drugi način od proizvoda iz SAD gde ogromni monopoli kontrolišu tu industriju. Vi znate ko su oni, s obzirom da su u novinama svakoga dana. I kao da pokušava da obelodani čitavom svetu šta tačno dominira u ovoj državi, inauguracija predsednika Trampa, je iza njega postavila, na najvažnija mesta odmah do predsednika, upravo šefove tih velikih monopola, umesto političkih zvaničnika koji zapravo treba da upravljaju društvom. Ako vam je ikada bio potreban pokazatelj vrednosti u ovom svetu, imali ste ga ispred nosa.
Međutim, Kinezi su ipak pobedili svoje rivale u celoj situaciji. Nisu samo proizveli sa mnogo manje novca jednako dobar ako ne i bolji proizvod, oni su ga učinili besplatnim i dostupnim celom svetu putem interneta. Zavladala je neobična kombinacija zlovolje i sete kakva se ne viđa često. Skoro kao da su Kinezi pokušavali da iskoriste ovaj postignuti tehnološki napredak da bi pokazali celom svetu da se dinamični centar kapitalizma ovih dana (koji mi u Americi nazivamo Hi-Tech ili Silicon Valley i slično), nalazi i u Kini, da je u mogućnosti da se takmiči a zatim i pobedi. Da stavimo u kontekst: slično je sa BYD korporacijom, za koju takođe verovatno niste čuli, koja je proizvela električna vozila i solarne panele najboljeg kvaliteta a najmanje cene u celom svetu. Kinezi sada dominiraju svetskom ekonomijom upravo zato što mogu proizvesti najviši kvalitet po najpovoljnijoj ceni. Ovo što vidimo je ništa manje nego demonstracija za demonstracijom tehničke sposobnosti Komunističke Partije Kine da vodi državu koja nadgleda njihovu mešovitu ekonomiju. Ta ekonomija se sastoji delom iz privatnih kapitalističkih preduzeća, dok drugu polovinu čine preduzeća koja poseduje i njima upravlja vlada. Na ovaj hibridni eksperiment, koji su Kinezi razvili, se misli kada kažu da imamo socijalizam sa kineskim karakteristikama.
Izvućiću i pokazaću vam par lekcija koje proizlaze iz značaja uspeha kompanije DeepSeek. Prvo, omanja kompanija može da radi mnogo bolje nego ogromni monopolski džinovi, znate već, čiji šefovi sede iza predsednika Trampa tokom inauguracije. Ta mala kompanija često je inovativnija i efikasnija od onih velikih. Lekcija teška za suočavanje ovde u SAD, gde smo dozvolili džinovima poput Amazona, Apple i svih ostalih, da budu neverovatna monopolska preduzeća koja svojim direktorima donose bilione dolara dok se većina ostalih Amerikanaca brine oko novca za sledeći mesec i godinu. Ali nije u pitanju samo mali protiv velikog, ova lekcija se može primeniti na situaciju Kine protiv SAD. Ovo je samo još jedan primer, poput električnih vozila, solarnih panela i mnogih drugih, da je Kina sustigla SAD, i da je njena ekonomija sada neverovatno moćna. Možda je uređena na drugačiji način, ali zato je sposobna da se takmiči na najvišem tehničkom nivou. Ovi izumi dolaze iz Kine, ne iz Nemačke, Britanije, Italije i tako dalje. Birajući da se ne suoče sa ovim činjenicama, što je naročita osobina Amerikanaca, liče na noja koji zabija glavu u pesak da ne bi morao da se suoči sa nadolazećom olujom. Onda je tu stara dobra rasprava socijalizam protiv kapitalizma. « Socijalizam ne podstiče inovacije », tako kažu. A ipak, Kina koja sebe naziva socijalističkom dokazuje da je njen socijalizam vrlo inovativan, uprkos neprijateljstvu i diskriminaciji od strane kapitalističkog džina koji SAD predstavlja. Dalje, vrti se to pitanje između kapitalizma i socijalizma, oko efikasnosti. Bile su potrebne milijarde ovde u SAD da se razviju AI čipovi, a Kinezi su nam upravo pokazali da nisu potrebne tolike pare, da je 6-7 miliona sasvim dovoljno. Da, znam da postoje detalji za koje još ne znamo, i priča će verovatno doživeti izmene, tu nema sumnje. Ali ovi parametri, ove razlike u brojkama su neverovatno velike i ne mogu se umanjiti šta god novo saznali narednih nedelja i meseci dok ova senzacija nastavlja da se širi po svetu.
Socijalizam je dokazao da može biti inovativan i efikasan u mnogo većoj meri od svojih kapitalističkih rivala. Naravno, mi u SAD pretvaraćemo se da se ništa nije desilo. Gospodin Tramp je prokomentarisao kako je ovo poziv za buđenje, što definitivno i jeste, i svako ko nije mogao da uoči da ovo dolazi bio je u dubokom snu. Ali to nije sve! Znate, ovo nam ukazuje na sistem koji je na zalasku. Koristimo milijarde dolara i mnogo vremena za istu stvar za koju su novajlije pokazale da se može završiti sa neuporedivo manje i novca i vremena. Ova efikasnot i inovacija, o kojoj pričamo, neverovatno uzdiže Kinesku ekonomiju. Ljudi koji traže AI čipove, a kojih ima svuda po svetu, sada će moći da preuzmu besplatnu aplikaciju od ove male kompanije. Naravno da hoće, iako svi govore da moramo biti oprezni što se tiče ličnih informacija koje mogu završiti u Kini, što će se verovatno i desiti. Ali evo sa kakvim izborom se suočava ostatak sveta. Mogu da koriste američke čipove i da se brinu kome tačno idu njihove informacije u SAD ili Kini, jer nije više samo Kina problematična, sad je i SAD u istom rangu kako je u suštini oduvek i bilo. Mi volimo da se pravimo da “naši proizvodi ne škode baš nikome, Kinezi su problem!”, ali ta igra je gotova. Besplatan čip u odnosu na plaćanje čitavog bogatstva američkom monopolisti, uveriće mnoge da se, iako postoje rizici, ipak okrenu Kini pre nego Americi što se tiče potrebe za veštačkom inteligencijom.
Eto, ovo je još jedna prekretnica u slabljenju Američkog kapitalističkog sistema u odnosu na njenog rivala. U ljudskoj istoriji oduvek je važilo pravilo: Uvek će postojati pokušaji da se tehnološke promene uspore, ali nikada se ne mogu zaustaviti. Pridošlice uvek pozajmljuju, kradu i kupuju staru tehnologiju od ljudi pre njih, i vrlo brzo shvate koji je ulog ukoliko je poboljšaju. Kinezi su se promenili, od stručnjaka za kopiranje tehnologije sa zapada, do postajanja pionira koji je sami razvijaju i koji se sada brinu ko će njih da iskopira. Amerika je kopirala Evropsku tehnologiju, samo da bi na kraju završila u situaciji u kojoj se sada nalazi. Štafeta se dalje prenosi, ne dobrovoljno, ne iz milosti, niti odjednom, ali na neki način uvek završi u novim rukama. Bilo bi nam bolje da kao država sednemo zajedno sa Kinezima i pregovaramo o nekoj normalnoj koegzistenciji na ovoj planeti, umesto da vitlamo mačem svaki put kada ova oronula imperija pokaže koliko je oronula.
AUTOR
