Nakon parlamentarnih izbora u Sloveniji aprila ove godine, Levica je ušla u koalicionu Vladu sa pokretom Sloboda i socijaldemokratama. Glavni urednik Novog Plamena, Goran Marković, sproveo je intervju sa Dr Milanom Mrđenovićem, koordinatorom pokrajinskog odjela Levice na Koruškoj.
GORAN MARKOVIĆ: U Sloveniji su nedavno održani parlamentarni izbori, na kojima je Levica osvojila 53.000 ili 4,5% glasova i pet poslaničkih mandata. Kako ocjenjujete rezultate izbora sa stanovišta izbornog uspjeha Levice i uopšte sa stanovišta promjene odnosa političkih snaga u novom parlamentu?
MILAN MRĐENOVIĆ. Ne možemo biti zadovoljni postignutim izbornim rezultatom, ali ga shvatamo kao posledicu rada desničarske vlade Janeza Janše, koja je svojim besramnim ponašanjem mobilisala veliki deo liberalnog centra protiv desnice. Tako su izbori bili shvaćeni kao referendum protiv Janše, a ne kao izbor stranke sa najboljim programom. S druge strane, naš izborni rezultat bio je i posledica nepoverenja velikog dela javnosti prema tadašnjoj opoziciji, koja nije mogla zaustaviti destruktivnu moć́ Janšine vlasti. Levica je osam godina bila deo opozicije. Sve u svemu, mogu reći da smo ipak postigli prilično povoljan rezultat jer smo ostali parlamentarna partija. To znači da imamo svoju minimalnu bazu birača koju treba mobilisati.
Dozvolite mi da istaknem još jednu važnu činjenicu. Odlazeća vlada Janeza Janše je u toku velikih demonstracija simpatizirala sa malobrojnim neonacističkim izgrednicima koji su se pomešali među demonstrante kako bi izazvali sukob i dali povod policiji da silom rastera demonstrante. Janšina vlast je naložila policiji posebne političke direktive kako mora zaštititi provokatore umesto da ih pohapsi i kažnjava. Policija je na kraju maltretirala, progonila i kažnjavala mirne demonstrante i njihove organizatore! Zamislite kakva je to glupost. Istovremeno, mejnstrim mediji koji podržavaju interese kapitala često su demonizirali baš našu partiju kako bismo bili prikazani kao razbojnici koji žele namerno narušavati red i mir u zemlji te tako destabilizovati celu zemlju. Zbog tih indicija, provokatori iz desnice podneli su zahtev Ustavnom sudu da se zabrani političko delovanje Levice (nova „Obznana“) jer su nas okarakterisali kao najveću opasnost za njihovu vlast. Sva sreća da još ima pametnih sudija i ovaj zahtev bio je bačen u korpu za smeće.
Bilo je tu i drugih razloga za nepovoljan rezultat naše partije na izborima. Recimo, antivakcinaški pokret bio je vrlo jak u propagandističkom smislu i dobio je krila u najtežem periodu epidemije korona virusa. Naš stav je bio da se epidemija mora što pre okončati uzimajući u obzir preporuke epidemološke struke. Nama je bilo jasno, da se takva situacija zloupotrebljava za političko obračunavanje i nasilno preuzimanje vlasti od strane ekstremne desnice. U tom smislu, ako uporedimo sve nepovoljne okolnosti samo u poslednje dve godine, može se zaključiti da smo kao partija još dobro prošli. Snage u parlamentu su se na kraju okrenule protiv desnice i Janeza Janše koji predstavlja najveću opasnost za zemlju. On je baš radio na tome da Slovenija postane vazal Sjedinjenih Država. Nova vlada dr Roberta Goloba biće sastavljena od Levice i socijaldemokratske partije. A to znači da će to bi prva slovenačka vlada koja u svojim redovima ima u suštini i socijalističku partiju. To je naša Levica.
Nakon održanih izbora, Levica je organizovala referendum, na kome se članstvo izjasnilo o učešću partije u novoj vladi. Odlučivanje članova jedne partije na ovaj način nije uobičajeno i u svakom slučaju je pohvalno kao izraz neposredne demokratije i uticaja članstva na politiku partije. Kako ovaj institut funkcioniše u Levici, u kolikom procentu mu se članstvo odaziva i koliko često je dosad korišćen?
Levica se u prošlosti već nekoliko puta poslužila instrumentom internog referenduma. Poslednji put to se dogodilo 2018. godine, kada smo podržali Šarčevu manjinsku vladu, da bismo sprečili dolazak Janšinih ekstremista na vlast. Najzad smo iz istih razloga u velikom broju podržali ulazak Levice u novu vladu dr Roberta Goloba. Izlaznost članova na internom referendumu bila je dobrih 40%. Za ulazak u vladu glasalo je više od 90% birača.
Sa internim referendumom sprovodimo demokratiju u delo. Ovo je fer i transparentan način prema članovima, ali i prema biračima koji su nam poverili glas zbog programa kojeg zastupamo u parlamentu, a odnedavno i u novoj vladi. Levica ne donosi važne odluke u uskim, ograničenim ili zatvorenim krugovima, već́ konsenzusom članstva koji stoji iza programa i rada partije na terenu. Ova praksa sprečava donošenje važnih odluka mimo programa i javnih obećanja. Tako sprečavamo korupciju, šerifovanje i dominaciju partikularnih interesa. Predstavnici Levice u parlamentu i u vladi su svesni da ne zastupaju svoje lične interese, već́ interese programa stranke, naših članova i pre svega biračkog tela. To je glavna suština internog referenduma.
Kakav odnos Levica ima sa društvenim pokretima i, posebno, sa sindikatima? Ovo pitanje je važno ne samo tokom izborne kampanje, nego i inače, budući da se ono dotiče još jedne važne teme, a to je potreba prave ljevice da na odgovarajući način kombinuje parlamentarnu i vanparlamentarnu borbu. Da li su sindikati uopšte pozvali birače da glasaju za jednu ili više partija na ovim izborima?
Levica je povezana sa mnogobrojnim organizacijama civilnog društva i Savezom slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS). Sarađujemo u nizu područja vanparlamentarne borbe gde dolazimo u kontakt sa bazom radnika te nezadovoljnih i zabrinutih građana. Prošle godine smo skupa prikupili više od 40 hiljada potpisa za raspisivanje referenduma o zaštiti vode i priobalnih pojaseva. Na pomenutom referendumu Janšina vlada doživela je težak i bolan poraz. Skoro 90% birača glasalo je protiv predloga vlade, koja je želela da olakša privatizaciju priobalnih puteva i vode u interesu velikih korporacija. To bi im skoro uspelo kad ne bi postojalo aktivno civilno društvo, sindikati i naša partija Levica. Bili smo uspešni kod sakupljanja potpisa i protiv nabavke oružja iz arsenala NATO-a, ali nam je Ustavni sud sprečio referendum jer se o takvim stvarima po novom ne sme stavljati biračima na opredeljivanje.
Što se sindikata tiče, oni nisu još nikad podržali ili nalagali svojim članovima koju stranku treba da podrže na izborima. Mi smo kao Levica dosad podržali sve njihove predloge o zaštiti rada i tako se nadamo da će radnici jednom prepoznati i naš trud na izborima. Nažalost, u poslednje vreme smo čak i primetili da sindikati gube svoj uticaj u društvu zbog dominacije novih oblika rada i neoliberalne politike. Ipak, pokušavamo progurati sve napredne ideje o zaštiti rada u parlament, a sindikati nam zauzvrat daju pristup bazi pristalica na terenu, to jest radničkoj klasi. U budućnosti ćemo morati ojačati ovu vezu, jer većina radnika još nije svesna važnosti političkog predstavljanja radničkih interesa u zakonodavstvu, odnosno u parlamentu. Levica je jedina parlamentarna partija svih radnika i prva koja ulazi u novu slovenačku vladu.
Da li je i u kolikoj mjeri protekli period djelovanja Levice u parlamentu značio narušavanje poželjnog odnosa između parlamentarnog i vanparlamentarnog djelovanja?
Kao što sam već pomenuo u prethodnom odgovoru, radnička klasa, uključujući i veliki deo civilnog društva, nisu svesni značaja zastupanja svojih interesa u parlamentu pod okriljem Levice. Mi smo jedina partija koja pruža neku alternativu postojećem sistemu. Zbog mejnstrim medija koji su pod snažnim uticajem kapitala, naša partija je demonizirana na svakom koraku. Zbog loših veza koje imamo na terenu sa bazom pristalica, naše poruke i argumenti se često izgube. To je i jedan od najvećih razloga zbog kojih se odnos parlamentarne i vanparlamentarne aktivnosti Levice narušio u poslednje četiri godine. U Sloveniji praktično ne postoje levičarski mediji koji bi korektno preneli naše poruke javnosti zato smo ograničeni na glas malobrojnih pristalica i društvenih mreža. Radimo na tome da poboljšamo naš PR.
Da li je Levica tokom prethodnih godina preduzimala neke mjere kako bi preventivno djelovala na moguće osamostaljivanje svog poslaničkog kluba od partije i da li su poslanici bili ograničeni u pogledu visine svojih primanja?
Nažalost, poslednjih godina našlo se nekoliko poslanika koji su želeli raditi samostalno i tako su se otuđili od naše poslaničke grupe. Zbog toga smo u poslednjem mandatu izgubili tri od devet članova poslaničkog kluba, uglavnom su otišli zbog ličnih razloga. Jedan od problema je bila i visina članarine koju pominjete u vašem pitanju. Poslanici Levice su primorani da plaćaju mesečnu članarinu, koja u proseku iznosi do četvrtine njihove plate. Moram naglasiti da to nije praksa drugih partija. Ipak još uvek podržavamo ovaj sistem, jer time jačamo vezu poslaničkog kluba sa terenom partije. Pored ostalog, naši poslanici su svesni da odgovaraju članstvu partije. Oni su birani kao kandidati Levice, a ne kao nezavisni kandidati. Moram napomenuti da slovenački Ustav u praksi daje poslanicima slobodu delovanja, ali je ova odredba prilično kontradiktorna sa izbornim zakonom koji praktično onemogućava samostalne kandidature. Zbog toga niko od izabranih poslanika ne može zastupati samostalne politike, i primoran je da deluje u sastavu poslaničkog kluba koji odgovara određenoj partiji. Svaka partija na svoj način vrši disciplinu nad poslanicima. Mislimo da je najbolja disciplina naš poseban identitet i snaga u ideji koju čvrsto čeličimo u klubu poslanika Levice. Naši poslanici su najpoznatije ličnosti u javnom političkom delovanju. Naši poslanici predstavljaju vrlo jasnu ideju Levice i tako održavaju vezu sa narodom. Sredstvo za discipliniranje kod nas nisu visoke članarine, nego iskrenost prema biračkom telu i članovima partije. Mi ćemo nastaviti braniti činjenicu kako naši poslanici koji su izabrani na izborima predstavljaju interese programa Levice, a ne bilo kakve druge partikularne ili lične interese.
Levica je ušla u sastav nove slovenačke vlade. Šta su glavni zahtjevi Levice koji su uvršteni u program vlade?
Zahtevi koje smo uspeli da uvrstimo u koalicioni program nove vlade su: podizanje minimalne zarade, redovno usklađivanje penzija, izgradnja socijalnih stanova i zaštita demokratije i socijalne države. Glavni deo obuhvata i naš antifašistički i antimilitaristički program. Vlada će recimo opozvati sporazum o naoružavanju. Uprkos ratu u Ukrajini, Levica nastavlja da se zalaže za demilitarizaciju Evrope i povlačenje Slovenije iz NATO-a.
Imajući u vidu sastav nove vlade, ali i iskustva učešća ljevice u vladama drugih zemalja, kakva su očekivanja u pogledu učešća u ovoj vladi?
Lično imam pozitivna očekivanja. Ovog puta sastav vlade se bitno razlikuje od prethodnih. Koalicioni sporazum je uzeo u obzir naše glavne predloge koji se tiču prava radnika i modela države blagostanja. Najvažnije nam je da se prestanemo naoružavati po nalogu Zapada. Slovenija će biti nezavisna i suverena država samo ako uspe učvrstiti svoju samostalnu spoljnu i unutrašnju politiku po svojoj meri i potrebi. To je naše viđenje srećne budućnosti građana Slovenije i u tome ćemo biti uspešni. Čeka nas još puno rada.
Dr Milan Mrđenović, koordinator pokrajinskog odjela Levice na Koruškoj.