U novembru ove godine održaće se izbori za predsednika Amerike. Sadašnji predsednik Džosef Bajden je planirao da pokuša da osvoji još jedan mandat ali je unutar Demokratske partije došlo do pobune jer su, sasvim ispravno, zaključili da je Bajden doživeo ozbiljno pogoršanje kognitivnih i verbalnih sposobnosti i bilo je očigledno da neće uspeti da pobedi svog protiv-kandidata, bivšeg predsednika Trampa. Usled ogromnih pritisaka Bajden je 21. jula odlučio da se povuče iz trke i dao je svoju podršku njegovoj podpredsednici Kamali Haris. U vrlo kratkom roku Kamala Haris je uspela da osigura dovoljno veliku podršku kako bi postala zvanična kandidatkinja za predsednika. Od tog trenutka najvažnije pitanje postalo je koga će Kamala Haris odabrati da joj bude kandidat za podpredsednika. Pošto je Kamala Haris ćerka imigranata sa Jamajke i iz Indije njena kampanja je odlučila da, kako bi se dodvorila neodlučnim glasačima, kod kojih je rasizm i mizoginija rasprostranjena, u obzir za kandidata za podpredsednika uzme samo bele muškarce. Kandidat koji je dobio najviše medijske pažnje je bio Džoš Šapiro, sadašnji guverner Pensilvanije. Ono što su tradicionalni mediji izdvajali kao njegovu prednost je to da bi njegov izbor osigurao da Kamala Haris osvoji više glasova od Trampa u Pensilvaniji. Američki predsednik bira se putem, takozvanog, elektorskog koledža, a ne putem direktnog glasanja, što znači da svi elektorski glasovi jedne države, a svaka država ima onoliko elektorskih glasova koliko ima predstavnika u Predstavničkom domu i Senatu američkog Kongresa, idu onom kandidatu koji osvoji pluralitet glasova u toj državi. Pošto se Pensilvanija smatra državom u kojoj ne nekim izborima pobeđuju Demokrate a na drugim Republikanci, a uz to ova država daje veliki broj elektora, svakome ko želi da postane predsednik Amerike bi pobeda u Pensilvaniji mnogo značila. Međutim, postoje još dve stvari koje su korporativni mediji i donatori videli kao ključne kod Šapira – to da je su njegovi stavovi ekonomski vrlo desno (propagirao je smanjenje poreza za korporacije), kao i to da je on jedan od najvećih lobista u korist interesa Izraela i njegovog političkog vrha (Šapiro je čak demonstrante za prava Palestinaca izjednačio sa pripadnicima rasističko-terorističke organizacije KKK).
Ono što je došlo kao veliko iznenađenje (za neke pozitivno, a za neke negativno) za predstavnike svih struja u Demokratskoj stranci je da je Kamala Haris odabrala sadašnjeg guvernera države Minesote Tima Volza sa svog podpredsedničkog kandidata. Neki od novinara i analitičara sa korporativnih medija kao što su CNN i NSNBC su, skoro plačljivim glasom, ovakav izbor označili kao veliku grešku i pretnju za kampanju Kamale Haris. Oni koji su se obradovali ovakvim izborom bili su sindikati i levo krilo demokratske stranke uključujući i najpoznatije predstavnike tog krila Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio Kortez.
Ko je Tim Volz? Volz je rođen u malom mestu u Nebrasci i kao mlad je volontirao da služi u Nacionalnoj gardi američke vojske. Pošto nacionalna garda služi kao rezervna vojska i teritorijalna odbrana većina njenih pripadnika ima i paraleno zaposlenje van vojske, pa je tako i Volz posle završetka fakulteta postao srednješkolski profesor. 1989. godine Volz je proveo godinu dana kao profesor u Goudangu u Kini. Sa svojom suprugom preselio se 1996. godine u Minesotu gde je u srednjoj školi radio kao profesor geografije i pomoćni trener školskog tima u američkom fudbalu. U toj školi je 1999. godine pomogao da se osnuje centar za Gej-strejt alijansu, čiji je on bio savetnik iz redova nastavnika. U augustu 2003. godine Volz je sa svojim bataljonom Nacionalne garde poslat osam meseci u Italiju kako bi pomagao ratu Amerike u Iraku. Volz se penzionisao u vojci 2005. godine, posle službe od 24 godine. Ubrzo posle toga započeo je političku karijeru i već 2006. godine izabran je za člana predstavničkog doma američkog kongresa kao član demokratske stranke. Član kongresa ostao je sve do 2019. godine kada se kandidovao i pobedio na izborima za Guvernera Minesote, i na toj poziciji je i dalje.
U nastavku teksta prikazaćemo po oblastima ono što je Volz ostvario ili pokušao da uradi u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri.
Spoljna politika
Kao član kongresa glasao je protiv rata u Iraku i zahtevao je da se svi vojnici vrate u Ameriku iz Iraka. Bio je protivnik bombardovanja Sirije i zahtevao je da se striktno sprovodi član ustava kojim se zahteva da spoljne ratove može jedino kongres da odobri, to jest, da Predsednik ne sme da objavi rat bez odobrenja kongresa. Što se tiče rata Izraela u Gazi izjavio je u martu ove godine „Situacija u Gazi je nepodnošljiva…I mislim da pokušavamo da pronađemo rešenje, trajno rešenje sa dve države, svakako predsednikov potez ka humanitarnoj pomoći i traži od nas da dođemo do prekida vatre”. On je podržao dogovor da se omogući humanitarna pomoć u Gazi. „Ogromna većina Palestinaca nije Hamas, a Hamas ne predstavlja palestinski narod“, napisao je on na društvenim mrežama 20. oktobra. „Ne možemo dozvoliti da teroristi poput Hamasa pobede.“
Imigracija
Kao Guverner je pozvao federalnu vlast da omogući nekim kategorijama nelegalnih imigranata da dobiju državljanstvo. Kao guverner Minesote, potpisao je zakone kojima se pokriva zdravstveno osiguranje bez obzira na imigracioni status i omogućava da imigranti bez dokumenata imaju pravo na državne vozačke dozvole. Takođe je potpisao zakon koji je omogućio da 81.000 imigranata bez dokumenata dobije besplatnu školarinu na državnom univerzitetu.
Zdravstvo
Kao Guverner je doneo zakon kojim se kodifikuje pravo na abortus, potpisao je izvršnu uredbu kojom se štiti pristup zdravstvenoj nezi u slučaju promene pola, zabranio je pseudo-terapije koje služe za preorjentaciju LGBT+ osoba u strejt osobe. Zakonom je smanjio cenu insulina za siromašne pacijente. Doneo je zakon koji je zabranio zdravstvenim ustanovama da odbiju pružanje usluge osobama koje imaju neplaćene dugove, osim toga, tim zakonom se sprečava da medicinski dugovi utiču na kreditnu sposobnost dužnika.
Sindikati i radnička prava
Kao Guverner je zabranio sporazume o nekonkurentnosti, koji sprečavaju ljude da posle odlaska iz jedne firme nađu posao u firmi iz iste branše; zabranio je poslodavcima da kažnjavaju radnike ako izostanu sa mandatornih antisindikalnih i drugih politički politički opredeljenih sastanaka u organizaciji firme; podigao je minimalnu zaradu za zaposlene u malim preduzećima, uveo je 12 nedelja plaćenog porodičnog roditeljskog odsustva i 12 nedelja plaćenog bolovanja. Olakšao je radnicima da osnivaju sindikate.
Kontrola oružja
Kao guverner doneo je zakon koji državi Minesoti daje pravo da oduzme oružje osobama koje se smatraju opasnim po okolinu. Uveo je univerzalni sistem sigurnosne provere za svaku osobu koja želi da kupi oružje.
Ekonomija
Protivio se tome da država federalnim budžetom spašava banke i druge finansijske institucije od bankrota tokom finansijske krize iz 2008. godine. Glasao je 2015. godine kao član kongresa protiv potpisivanja Transpacifičkog sporazuma o slobodnoj trgovini (poznatog kao TPP). Zaštitio je radnike u sektoru građevine od nelegalnog umanjenja zarade od strane poslodavaca. Kao guverner doneo je zakon o ulaganju ogromnih sredstava u infrastrukturu – puteve, internet i sl.
Školstvo
Kao guverner uveo je besplatne obroke za sve učenike osnovnih i srednjih škola u državi. Zakonom je odobren program finansijske pomoći za plaćanje školarina na univerzitetima koji pokriva školarinu i druge naknade na državnim univerzitetima za domaćinstva koja zarađuju manje od 80.000 dolara godišnje. Odobrio je povećanje fonda za školstvo u visini od 2,2 milijarde dolara.
Energetski sektor
Doneo je zakon koji nalaže da Minesota mora potpuno da pređe na potrošnju električne energije iz obnovljivih izvora do 2040. godine; uveo je sveobuhvatnu reformu energetskog sektora kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva i podsticao prelazak na električna vozila. Zabranio je upotrebu „večnih hemikalija“, poznatih kao PFAS. Usvojio je zakon o energetskoj efikasnosti.
Poreski sistem
Zakonom je obezbedio povraćaj poreza domaćinstava u visini od 1750 dolara po detetu, a istim zakonom je smanjio poreze za primaoce socijalnog osiguranja i povećao porez na multinacionalne kompanije. Podigao je porez na promet kako bi podržao programe pomoći za pomoć pri plaćanju rente za stan i proširio ponudu stambenog prostora u državi.
Policija i pravosuđe
Posle ubistva afro-amerikanca Džordža Flojda od strane policije, koje je dovelo do velikih protesta o pravima Afro-amerikanaca poznatih kao „Crni životi znače“, doneo je zakon o sveobuhvatnoj reformi policije i slučaj prosledio sa lokalnog na državno tužilaštvo čime je doprineo da se policajac ubica osudi na kaznu zatvora. Zakonom je povratio pravo glasa na izborima ljudima koji su odslužili kaznu zatvora, njih oko 55 hiljada, zato što su po ranijem zakonu bivši osuđenici doživotno gubili pravo glasa, čak i po izlasku iz zatvora. Legalizovao je korišćenje marihuane u medicinske svrhe.
Tehnologija
Zabranio je distribuciju kompjuterski generisanih videa stvarnih osoba, i uveo je zakon o zaštiti privatnosti ličnih podataka na internetu.
Sasvim je sigurno da je Volz najlevlji kandidat za predsednika ili podpredsednika demokratske stranke od kraja Drugog svetskog rata. Međutim, ono što je zanimljivo kod njega je da se on ne opterećuje ideologijom i etiketama, on sebe ne zove niti levičarem, socijalistom ili progresivcem. On smatra da ciljeve koje je ostvario i za koje se zalažu predstavljaju zdravo razumsku i racionalnu poziciju. On izbegava filozofska pitanja i sebe smatra pragmatom. Cilj je pomoći siromašnima, radnicima, i svim drugim ugroženim grupama. Kako će takvu politiku neko drugi nazvati, njemu nije bitno. Osim toga on je poznat po tome što je sarađivao sa političkim protivnicima onda kada je to značilo da će proizvod saradnje doneti boljitak običnim ljudima. On to naziva „pravljenje kompromisa bez kompromitovanje naših ideala“. Što se tiče političkog kapitala on je izjavio „pobeđivanje na izborima ne treba da služi za gomilanje političkog kapitala – pobeđivanje na izborima služi da potrošite politički kapital kako bi ste pobošljali živote (ljudi)“.
Naravno ne treba imati iluzija da će se nešto drastično promeniti čak i ako Kamala Haris i Tim Volz pobede na izborima. Podpredsednici obično imaju vrlo mali uticaj na politiku predsednika, pa će samim tim Volzova sposobnost da dovede do pozitivnih promena biti umanjena u odnosu na ono što je mogao da uradi kao guverner. Međutim, čak i kad bi Volz postao predsednik i imao raširene ruke da sprovede sve planove u delo on svakako ne bi od Amerike napravio socijalističku utopiju, a ne bi ni zaustavio, u potpunosti, američki imperijalizam.
Što se tiče Trampa i toga šta bi njegov dolazak na mesto predsednika značio za Ameriku i Svet postoji dovoljno pokazatelja da nam da jasnu sliku. Podsetimo se samo da je Tramp sproveo politiku umanjenja poreza za bogate pojedince i korporacije, kao i da je još više razgradio i onako slab sistem socijalnih davanja i da je pokušao da ukine zakon o zdravstvenom osiguranju poznat kao „Obamaker“. Sudije Ustavnog suda koje je Tramp postavio su ove godine donele odluku da predsednik Amerike, dok je na vlasti, ima apsolutni imunitet i da ne može da odgovara za kršenje ni jednog zakona ili ustava, čak ni kad prestane da bude predsednik. Konzervativna organizacija Heritidž Fondejšn upravo promoviše „Projekat 2025“, koji bi Tramp trebao da sprovede, a po kojem bi, ako se sprovede, Predsednik dobio mnogo veća ovlašćenja, a moć kongresa da kontroliše predsednika i njegova postavljenja bi bila potpuno oduzeta. Tramp je pre par dana najavio da će ako dođe na vlast da ukine Ministarstvo za obrazovanje, a u slobodno strimovanom razgovoru sa Elonom Maskom koji se desio pre par dana desio na platformi X (Twitter) Tramp je pohvalio Maska zato što je Mask otpustio sve radnike jedne njegove firme, koji su pretili da će da odu u štrajk.
Što se tiče spoljne politike Tramp sebe predstavlja kao izolacionistu i nekog ko se protivi ratovima. Da li je to zaista tako podsetimo se samo onoga što je uradio dok je bio na vlasti u periodu. Tramp je nastavio sa politikom napada iz dronova na osobe koje se sumnjiče za terorizam i još više uvećao broj tih napada. U januaru 2017. godine hteo je da uvede potpunu zabranu ulaska u Ameriku za stanovnike sedam država sa pretežno muslimanskom populacijom. U aprilu iste godine bombardovao je Siriju, dok je u junu izveo Ameriku iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. U junu 2017. godine je odbacio dogovor koji je Obama napravio sa Kubom o poboljšanju diplomatskih odnosa. Tramp je uveo dodatne sankcije prema Venecueli što je dovelo do izbijanja jedne od najvećih ekonomskih krizi u istoriji, gde je više od sto hiljada ljudi umrlo od gladi a sedam miliona izbeglo iz države. Tramp je 2018. i 2019. godine ušao u trgovniski rat sa Kinom kada je uveo visoke stope carina na kineske proizvode čime je značajno pogoršao odnose sa Kinom. Za vreme Trampove vlasti vojni budžet je uvećan sa 640 milijardi dolara 2016. godine na 778 milijardi 2020. godine (povećanje od 21,5%). Osim toga, Tramp je veoma oštro kritikovao evropske članice NATO-a zato što su im vojni budžeti manji nego što je propisano tim sporazumom (svaka država treba da ulaže barem 2% BDPa) i zapretio im da ih Amerika neće braniti ako budu napadnute, ako ne ispune tu kvotu za vojni budžet.
Što se tiče sadašnje situacije na Bliskom Istoku i moguće još veće eskalacije rata između Izraela i njegovih suseda i tu se koreni ove tragedije mogu naći u Trampovoj politici. Ne samo što je Tramp sve vreme dok je bio na vlasti davao ogromnu podršku Izraelu i Benjaminu Netjanahuu, on je čak i promenio sedište američke ambasade u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, čime je razgnevio mnoge muslimane. Da Netjanahu i dalje ima ogromnu podršku od strane Trampa moglo se videti kada je Netjanahu pre par nedelja u bio u diplomatskoj poseti Vašingtonu, ali je stigao i da ode u privatnu posetu Trampu u njegovoj vili u Floridi. Osim toga oktobra 2017. godine Tramp je odbacio ranije postignut sporazum sa Iranom o kontroli nuklearnog naoružanja, pa je drastično uvećao sankcije protiv Irana i time samo uvećao tenzije. Tramp je sve vreme dok je bio na vlasti naoružavao Saudijsku Arabiju a velika većina tog oružja korišćena je u građanskom ratu u Jemenu,1 gde Saudijci već deset godina predvode koaliciju koja se bori protiv Huti pobunjenika, a koje podržava Iran.
Bez obzira ko pobedi na izborima za predsednika Amerike u novembru američka politika, i u Americi i u svetu, neće se potpuno promeniti. Međutim, to ne znači da je potpuno svejedno ko će doći na vlast. Predsednici mogu da utiču na mnoge aspekte unutrašnje i spoljne politike.
Ono što levica u Evropi ali i drugim delovima sveta može da nauči na primeru Tima Volza je, možda, čak i važnije od toga koliki će on uticaj imati na politiku ako bude izabran. U poslednjih trideset pet godina kada su socijaldemokratske stranke dolazile na vlast u Evropi one su uglavnom sprovodile ekonomski retrogradne politke, liberalizovale su ekonomiju, privatizovale državne firme, smanjivale su socijalna davanja i umanjivala prava radnika. I sve to vreme su se pravdale kako su to nužni potezi i kako su one i dalje privržene levim idealima. Sa druge strane Tim Volz se nije bavio ideologijom već je u relativno konzervativnoj Minesoti sproveo veliki broj praktičnih mera koje su doprinele boljitku mnogih ljudi. Šta političari urade kad dođu na vlast je mnogo važnije neko kako sebe ideološki određuju i kakvu idologiju zastupaju. U suprotnom su sve te lepe želje samo mrtvo slovo na papiru. Drugu pouku koju levica može da uzme u Volzovom primeru je da se neke leve praktičn mere, i u socijalnom i u ekonomskom kontekstu, mogu lakše sprovesti kada se javnosti prikazuju kao zdravo-razumska i racionalna rešenja, a ne kao drastične i radikalne promene.
Foto: Gage Skidmore