Novoizabrani predsednik Donald Tramp trenutno radi na popunjavanju svog kabineta, pa je trenutak da se upitamo što smo saznali o mogućem usmerenju i uticaju ekonomskih mera njegove administracije?

Jedno je sigurno, a to je da je mnogo toga još ostalo nejasno. Kao i u drugim oblastima, Trampova obećanja i izjave o ekonomskim merama bile su veoma nekonzistentne. Iako je redovno optuživao druge za laganje, mnoge od njegovih izjava i obećanja – u stvari, njegov kompletan pogled na vlast– dostojne su ‘velikih laži’ nacističkih ideologa.

Džon Endrus se pita da li su Karl Bilt, Joška Fišer, Ana Palakio i drugi komentatori ‘Projekta Sindikat’, u pravu što osećaju toliku nelagodnost oko predstojeće američke administracije.

Tramp će preuzeti ekonomiju u njenom uzlaznom stanju, sa rastom BDP-a u prvih tri kvartala 2016. godine, sa impresivnom godišnjom stopom od 3,2% i nezaposenošću od 4,6%, kolika je bila u novembru. Sa druge strane, kada je predsednik Barak Obama preuzeo vlast 2009. godine on je, od Džordža Buša, nasledio ekonomiju koja je tonula u duboku recesiju. I, kao Buš, Tramp je još jedan republikanski predsednik koji će stupiti na dužnost iako je dobio manje ukupnog broja glasova, i pretvaraće se da ima mandat da preduzme ekstremne mere.

Jedini način da Tramp ostvari njegova obećanja o povećanju investicija u infrastrukturu i odbranu sa toliko velikim predviđenim poreskim olakšicama i smanjenjem deficita je teška doza onoga što se ranije zvalo vudu ekonomija. Decenije ‘stezanja kaiša’ nisu ostavile mnogo što se može smanjiti. Udeo onih koji su zaposleni na nivou federalne vlade u odnosu na ukupnu populaciju sada je manji nego u doba smanjenja državne uprave iz doba predsednika Ronalda Regana, pre nekih trideset godina.

Pošto je toliko mnogo bivših vojnih oficira uključeno u Trampov kabinet, direktno ili u svojstvu savetnika, čak ni Trampovo približavanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i stvaranje neformalnih alijansi diktatora i autoritarnih lidera širom sveta, neće uticati da se smanji vojni budžet kako bi se kupila oružja koja ne rade i koristila protiv neprijatelja koji ne postoje. Ako Trampov ministar zdravlja uspe u razgradnji ‘Obamakera’, troškovi će porasti ili će kvalitet usluga opasti, a najverovatnije će se desiti i jedno i drugo.

Tokom kampanje, Tramp je obećavao da će biti veoma strog prema preduzetnicima koji sele kompanije u druge države. Tramp je sada objavio da će proizvođač klima uređaja Kerier zadržati 800 poslova u mojoj državi Indijani, i tu vest koristi kao dokaz da njegov pristup funkcioniše. Sa druge strane, dogovor koji je Tramp postigao sa kompanijom Kerier koštaće sedam miliona dolara, a u isto vreme omogućiće toj kompaniji da 1300 poslova preseli u Meksiko. Ovakav dogovor ne pretstavlja ni industrijski ni ekonomski boljitak, i nikako neće uticati na povećanje plata ili stvaranje dobrih poslova širom zemlje.

Uvećanje troškova za infrastrukturu verovatno će se ostvariti putem poreskih kredita, što će pomoći hedž fondovima, ali ne i balansiranju američkog budžeta: podaci o efektima sličnih mera tokom dužeg vremena pokazuju da će oni isporučiti malu vrednost u odnosu na trošak. Cena za opštu populaciju će biti posebno visoka u dobu kada vlada može da pozajmi novac po kamatnim stopama koje su bliske nuli. Ako ovakva javno-privatna partnerstva budu onakva kakva su u  drugim zemljama, vlada će preuzeti rizik, a hedž fondovi će ostvariti profit.

Debata koja se vodila, pre samo osam godina, oko već spremne infrastukture izgleda kao daleka prošlost. Ako Tramp izabere već spremne infrastukturne projekte, dugoročni efekat na produktivnost biće minimalan. Unapred finansiran stimulativni paket ima svoje probleme, osim ako se ne upravlja sa njim veoma pažljivo.

Ako se Trampov izbor za ministra finansija, veteran Goldman Saksa i hedž fondova Stiven Mnučin, bude ponašao kao ostali iz njegove branše, iskustvo koje će doneti biće u izbegavanju poreza, a ne u stvaranju dobro osmišljenog poreskog sistema. ‘Dobre vesti’ su da je poreska reforma bila neizbežna, i verovatno bi je, i da je bilo drugačije, inicirao Spiker predstavničkog doma Pol Rajan i njegovo osoblje – on bi obezbedio bogatima manje progresivan, prema kapitaluviše prijateljski,  poreski sistem, za koji su se republikanci dugo zalagali. Sa ukidanjem poreza na nepokretnu imovinu, republikanci bi konačno ostvarili svoju dugutrajnu ambiciju stvaranja dinastijske plutokratije – udaljenje od maksime ‘jednakih šansi’, koji je ta stranka ranije sa ponosom ponavljala.

Velike poreske olakšice i veliko uvećanje troškova sigurno će voditi velikom deficitu. Pomirenje ovoga sa Trampovim obećanjem smanjenja deficita verovatno će značiti povratak u magično razmišljanje iz doba Regana: iako postoje jasni dokazi da se dešava suprotno, ovog puta stimulus ekonomiji, koji je omogućen poreskim olakšicama za bogate, biće toliko veliki da će se prihodi od poreza uvećati.

Ova priča ne završava se dobro za Trampove besne glasača iz oblasti rđe.[1] Nekontrolisane budžetske politike nateraće američke Federalne rezerve[2] da brže usaglase kamatne stope. Neki misle da će doći do porasta inflaciju u početku (pošto postoji niska nezaposlenost); neki veruju da je dugi period veoma niskih kamatnih stopa izobličio tržište kapitala; dok neki žele da ‘obnove zalihe’ kako bi Federalne rezerve mogle da smanje poreske stope u slučaju da se rast ekonomije opet uspori.

Tramp je tvrdio da Federalne rezerve treba da povećaju kamatne stope. Federalne rezerve, koje su preuzele prvi korak ka normalizaciji na početku decembra, će svakako to i uraditi – i Tramp će uskoro da zažali što je to poželeo. Postoji velika šansa da će smanjenje opticaja novca biti veće od fiskalnog stimulusa, zaustavljajući sadašnjem trendu rasta pod Obamom. Više kamatne stope će umanjiti poslove u sektoru građevine i povećati vrednost dolara, što će dovesti do uvećanja trgovinskog deficita i manje poslova u industriji – upravo suprotno od onoga što je Tramp obećao. U isto vreme, njegova poreska politika imaće mali pozitivni uticaj na porodice srednje i radničke klase, ali će ti pozitivni uticaji biti više nego poništeni smanjenjima budžetskih izdataka za zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja.

Ako tramp započne trgovniski rat, na primer, tako što sprovede obećanje da će nametnuti carinu od 45% na uvoz robe iz Kine i izgradi zid na granici sa Meksikom, ekonomski uticaj biće izuzeno negativan. Trampov kabinet milijardera nastaviće da kupuje Guči tašne i deset hiljada dolara vredne narukvice koje prodaje Ivanka Tramp, dok će troškovi života običnih Amerikanaca nastaviti da rastu značajno; a bez komponenti iz Meksika i drugih država, industrijski poslovi postaće još ređi.

Budimo sigurni, doći će do stvaranje manjeg broja novih poslova, najviše u preduzećima za lobiranje u Vašingtonu, dok će Tramp ponovo ispuniti močvaru koju je obećao da će isušiti. Zaista, američka močvara legalne korupcije će najverovatnije dosegnuti dubine neviđene još od administracije predsednika Vorena G. Hardinga iz 1920ih.

I nema načina da se iz cele ove priče izvuče neki pozitivni ili utešni zaključak, u trenutku kada idemo ka ovom crnom oblaku koji stoji nad Amerikom i Svetom. Koliko god da će Trampova administracija biti loša za Američku ekonomiju i radnike, političke mere te administracije usmerene prema klimatskim promenama, ljudskim pravima, medijima, i osiguranju mira i sigurnosti u svetu verovatno će biti podjednako štetne i za ostatak planete.

PREVOD Velizar Mirčov

Izvor PROJECT SYNDICATE


[1] Oblast rđe (Rust belt) označava severozapad SAD koji je doživeo deindustrijalizaciju i snažnu pauperizaciju radničke klase (primedba prevodioca).

[2] Federalne rezerve funkcionišu kao centralna banka SAD, ali su u stvari u privatnom vlasništvu (primedba prevodioca).

PODELITE