U Hrvatskoj se u nedelju 5. jula održavaju parlamentarni izbori najneizvesniji u poslednjih petnaestak godina. Dve velike stranke, centra i desnog centra, SDP – koja je stožer koalicije Restart – i HDZ ponovo će osvojiti najviše mandata. Prognoze i istraživanja kažu da će koalicija Restart osvojiti nešto više od HDZ-a. Dok ekstremna desnica, okupljena oko proustaškog kandidata Miroslava Škore, očekuje od 12-18 mandata klerikalci i jezuiti iz MOST-a duplo manje od toga. Populisti iz Živog zida i centristički malograđani iz koalicije nazvane Pametno su takođe na korak od cenzusa, dok manjinske liste opet očekuju oko 8 mandata kao i na prošlim izborima.
Ono što razlikuje ove izbore od svih do sada je što je gotovo sigurno da levo-zelena politička platforma okupljena u koaliciju MOŽEMO ulazi u parlament. Ovo je prvi put da neka levičarska organizacija postaje parlamentarna od osamostaljenja Hrvatske. Koaliciji koju čine Nova levica – Radnička fronta – Orah – Zagreb je NAŠ! – Za grad istraživanja daju između 3 i 5 mandata.
Podsetimo se kako je nastala ta koalicija. Sve je počelo u Zagrebu pre 4 godine kad je formirana lokalna politička platforma „Zagreb je naš“, koja je na izborima u gradu Zagrebu osvojila preko 7,5% i dobila 4 odbornika u skupštini grada. U međuvremenu, desili su se i izbori za EU parlament i predsednički izbori. Na prvim su politička platforma Možemo i Radnička fronta išle odvojeno i samostalno nisu uspeli da osvoje dovoljan broj glasova za predstavnika/cu u EU parlamentu, a na predsedničkim je Radnička fronta lansirala Katarinu Peović za predsedničku kandidatkinju koja je osvojila nešto više od 20 hiljada glasova. Uprkos oskudnim resursima, pre svega materijalnim, Katarina se pokazala kao izvanredna kandidatkinja koja je dominirala u debatama svojom elokventnošću i odlučnošću, i postala je svima poznato lice jer je prešpartala čitavu državu uzduž i popreko u kampanji osvajajući simpatije i prikupljajući glasove za levicu. Obe izborne kampanje kao i četiri godine učešća i aktivnog rada i borbe protiv Bandićevskog banditizma u zagrebačkoj skupštini bile su očigledno dragocene za ove organizacije i sve koji ih podržavaju pa su za predstojeće parlamentarne izbore udružili snage i za mnoge neočekivano – sad već gotovo siguno – postaju parlamentarna politička snaga. U čemu je ključ potencijalnog uspeha? Da se ne zavaravamo: u ovom političkom trenutku svaki mandat za levicu je uspeh. Nekoliko je tu razloga, ali pre svega ih treba tražiti u dobro isplaniranom i odlično pripremljenom radu i u tome da su akteri na levici u Hrvatskoj shvatili da je NEMOGUĆE na juriš, odjednom, pojaviti se i upasti u institucije ‘’jer eto narod nema za koga da glasa’’. Strpljivo, uporno i marljivo koristeći sve dostupne resurse bez velikog zaletanja, i učeći na sopstvenim pa i tuđim greškama četiri godine rada sa ljudima u svakom gradu u svakom selu, uporno i konstantno, to je ključ njihovog uspeha.
Od Vardara pa do Triglava
Ako levo zelenu koaliciju u Hrvatskoj uporedimo sa Levicom u Sloveniji, koja je još od 2014 parlamentarna snaga, mogu se videti neke sličnosti i zakonitosti koje se ponavljaju, ali i razlike koje mogu biti ključne u izgradnji alternative sistemu. Slovenačka Levica je iskoristila politički momenat i vakum na političkoj sceni i ispunila upražnjeno mesto tako što je za nešto manje od šest meseci od osnivanja dobila zavidan procenat glasova i poslanika u parlamentu. No taj vrtoglavi uspeh bukvalno sa ulice u parlament morao je doći na naplatu jer infrastruktura nije bila u dovoljnoj meri izgrađena pa su ljudi koji su postali poslanici morali da rade istovremeno i stvari vezane za izgradnju kako partijske infrastrukture i programa, tako i svakodnevnog mukotrpnog birokratskog posla oko sukoba sa vladajućom klasom unutar institucija. To je u znatnoj meri iscrpelo kadrovski potencijal novoformirane partije i smanjilo njen delatni potencijal među glasačima, uz zamerke da su previše svoj rad bazirali u institucijama. To im za sad ne umanjuje podršku, ali za svaku partiju koja pretenduje da bude alternativa sistemu ključan je rad na terenu, sa ljudima, što bi se reklo po naški: sa masama. Ulazak u parlament sam po sebi iako dosta znači, ukoliko nije pripremljen političkim procesom izgradnje infrastrukture na terenu, može da bude poguban kako po rejting tako i po partiju samu. Vidi se dakle da je levo-zelena koalicija učila na greškama slovenačkih drugarica i drugova.
S druge strane, ukoliko ih pak uporedimo sa Srbijom, videćemo da izgradnja političke organizacije levice kasni jer se zaglavila, u nekim efemernim stvarima poput imena, te zbog situacije na političkoj sceni Srbije gde su gotovo sve opozicione stranke bojkotovale izbore, pa i partija levice u formiranju. Ali ono što najviše nedostaje akterima na levici u Srbiji, sem partije koja još nije rekonstruisana, jeste iskustvo u vođenju praktične politike van teorije i van akademske zajednice i van osnovnog, obično malog kruga prijatelja. S obzirom da su sledeći izbori, a prvi za levicu u Srbiji, tek za četiri godine, utisak je da ona kasni za levicom u Hrvatskoj skoro čitavu deceniju.
Analizirajući kampanju koju je levo zelena koalicija vodila stiče se utisak da su odlično shvatili šta je ključ svake uspešne kampanje. To su resursi i planiranje kako se ti resursi koriste. Najvažniji su najpre ljudi. Ako ne postoji dovoljan broj ljudi da fizički odradi izbore, da propagandno pokrije ono što je nemoguće pokriti reklamama, da dođe do svakog čoveka do kog je moguće doći, da se vidi na ulicama, onda ništa ne vredi raditi. To je onaj resurs koji Možemo ima, za razliku od recimo makedonske Levice. U Makedoniji se takođe održavaju parlamentarni izbori i predizborna kampanja je u toku. Ako njihovu kampanju uporedimo sa kampanjom Možemo dobijamo rezultat da je makedonska Levica potpuno nepripremljena i na silu izašla na izbore. Po njihovim predizbornim spotovima možemo zaključiti da su tih pet ljudi u Makedoniji koji im se konstantno pojavljuju po medijima i u spotovima ostali sami na svetu posle neke apokalipse. Ta kampanja je primer kako se kampanje ne rade.
Možemo i hoćemo
Drugi resurs je novac. Svaka kampanja košta i ako ne postoji izbalansiran budžet za kampanju ne vredi ni učestvovati na izborima. Od budžeta zavisi i obim i efikasnost kampanje. Treća stvar koja samo nadopunjava ove dve je program koji naravno jeste bitan, ali nije presudan. Izbori su u kapitalizmu matematika i ako se obezbede ljudi koji će raditi i novac koji ćete trošiti na reklamu i propagandu, program na žalost ne mora biti toliko važan jer se glasači obično vezuju za parole i slogane, odnosno za pojedinačne ljude. Naravno, program jeste nama koji smo aktivni na levici i protagonisti levičarske politike najbitniji, jer on definiše našu ideologiju i našu ideju i ono zbog čega smo se okupili, ali glasačima ne mora nužno biti tako.
Zato je ključno da postoje kadrovi koji će na pravi način predstaviti i objasniti ideju i program glasačima i u koje će ljudi imati poverenje jer su nekorumpirani, a dovoljno sposobni da sprovedu svoje ideje u delo. Sve to, posle tri kampanje i učenja na sopstvenim i tuđim greškama platforma Možemo ima. Ima ljude koji su poznati i u aktivističkim krugovima na levici i u široj javnosti po svojoj tvrdoglavoj i beskompromisnoj borbi, što na ulici što u institucijama. Ima ljude koji umeju da organizuju, izračunaju i naprave sve što je potrebno od resursa za kampanju. Ima niz novih neukaljanih nekompromitovanih aktivistkinja i aktivist: npr. antifašista iz Radničke Fronte koji su se suprotstavili ustašama više puta, zelenih koji su branili Zagreb i druge gradove od urbicida Bandića i ostalih HDZ-ovskih bandita, ljude koji su hapšeni i proganjani, a opet dovoljno su obrazovani i elokventni da bi mogli bez problema da vode bilo koje ministarstvo. Predizborna kampanja im je dobro isplanirana, dobro vođena i efikasna jer su uspeli da poprave svoj rezultat više nego dvostruko za malo više od mesec dana. Uspeli su da na svoju stranu privuku i neke javne ličnosti kao što je Mile Kekin koji je i autor predizbornog spota. Spot pokazuje ono što aktivisti tvrde, spot govori glasačima: Mi smo mladi mi smo optimistični, novi, nekorumpirani, znamo šta hoćemo, imamo podršku, mi smo alternativa. Kombinujući klasične političke aktivnosti, poput razgovora sa glasačima, kao i povećanje vidljivosti, podelu propagandnog materijala, sa onim koji pripadaju uličnim terenskim aktivistima, postavljanje transparenata sa sloganima koji obuhvataju sve aspekte njihovog programa od očuvanja životne sredine, preko feminizma do antifašizma i formiranja antikapitalističke alternative, Možemo pokazuje da ima korene na ulici i da je građena odozdo, te da su njihovi „lideri“ obični ljudi kojima su bliski svakodnevni problemi građana i glasača.
Ova kampanja je baš kao i levo-zelena koalicija zaista veliko osveženje na političkoj sceni Hrvatske i jedna je od najboljih koju sam imao prilike da pratim. Što se tiče propusta, naravno da ih ima kao i u svakoj kampanji, ali su oni nevidljivi ili slabo vidljivi glasačima. Moguće je da je greška što su tu izostavljene neke organizacije ma koliko minoran njihov uticaj bio. Izostao je taj levici toliko drag, a društvu toliko potreban frontovski pristup, ali nije kasno ni posle izbora da se stvari poprave u tom pravcu.
Iz uspeha u pobedu
Poslednji dani kampanje ispunjeni su pokušajima centrističkog establišmenta da potkopa integritet Možemo pokušavajući da antagonizuje aktere unutar platforme ili neke koji se ovaj put tu nisu našli. Zakasnela reakcija sistema dolazi usled toga što niko od njih nije očekivao ovoliku popularnost levo-zelene koalicije. Jednostavno, uspeh te kampanje ogleda se i u tome što su uspeli da „velikima“ ostanu ispod radara i da bez znatnih poteškoća i medijskih napada organizuju i odrade predizbornu kampanju. Ostaje da se nadamo da ta zakasnela reakcija neće mnogo naštetiti Možemo u nedelju. Po mom sudu ovo jeste najozbiljniji organizaciono-politički pokušaj levice da uđe u parlament i dobije mogućnost da postane ozbiljan politički faktor. Jer je brižljivo planiran i građen godinama kroz borbe odozdo i jer svaku političku pobedu prati jačanje infrastrukture i širenje podrške među ljudima. Da li će Možemo uspeti da zaista postane ozbiljan politički faktor zavisi od njih samih kad budu u parlamentu, a da bi im pružili šansu jer oni imaju potencijal, da zaista postanu alternativa pozivam sve svoje drugarice i drugove iz Hrvatske da za njih u nedelju glasaju!