Politička situacija u Evropi ali i čitavom regionu, možda je i najgora u nekoliko poslednjih godina i decenija. Parlamentarni izbori u Hrvatskoj i Crnoj Gori, koji su bili prilično burni, lokalni izbori u Bosni i Hercegovini, ratnohuškačke izjave pojedinih bivših lidera u regionu, migrantska kriza koja ne jenjava i jačanje desnice koje potresa čitavu Evropu i dr., predstavljaju valjane razloge za zabrinutost. Isto tako, za nekoliko dana nas očekuju predsednički izbori u SAD od čijih rezultata umnogome zavise dalja politička kretanja u čitavom svetu. O većini ovih problema, ali i mogućnosti pojave alternative na sprskoj političkoj sceni, kao i današnjem položaju levice kod nas, razgovaramo sa sociologom i komentatorom društvenih i političkih zbivanja, Jovom Bakićem.
Jovo Bakić je profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.Usavršavao se na univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na univerzitetu Masačusets u Amherstu. Osim niza tekstova, autor je dve studije, „Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918 – 1941 (2004)“ i „ Jugoslavija – razaranje i njegovi tumači (2012)“.Zаinteresovаn je zа istorijsku sociologiju politike i sociologiju sаznаnjа, а posebno zа teorije nаcije i nаcionаlizmа, rаzličite ideologije, bivšu Jugoslаviju i njene držаve-nаslednice.
NEMANJA DROBNJAK: Kako generalno ocenjujete političku situaciju u Srbiji pola godine nakon poslednjih parlamentarnih izbora?
JOVO BAKIĆ: Depresivna, kao i pre njih.
Da li je na današnjoj političkoj sceni u našoj zemlji moguća pojava neke alternativne politike koja bi odudarala od sadašnjeg ustrojstva većine političkih partija u zemlji? Da li postoji neka politička ogranizacija koja bi mogla predstavljati potencijalnu alternativu ili će na to pitanje odgovor dati budućnost?
Moguća je, ali je vrlo teško izvodljiva. Građanski front mi je simpatičan.
Kakva je perspektiva novog Građanskog fronta? Da li bi oni mogli biti neka nova, alternativna politička opcija? Gde bi taj front mogao biti postavljen na ideološkom spektru političkih ideologija?
Pozdravljam stvaranje Građanskog fronta, jer tu se radi upravo onako kako sam bezuspešno predlagao kada je u pitanju stvaranje Levice Srbije, tj. ide se demokratskim putem odozdo na gore.
Mislim da je GF ideološki nedovoljno profilisan, iako je jasno da dobar deo čine levičari, što mene raduje.
Da li je apolitičnim pristupom moguće boriti se protiv sadašnje vlasti? Da li apolitičnost uopšte može biti alternativa sadašnjim političkim partijama?
Sve što je samopoimanjem apolitično suštinski je politično, jer „apolitičnošću“ podržava neku politiku. Loše je, ako deo GF-a to ne razume. Naravno, druga je stvar, ako se pod apolitičnošću razumeva otklon od postojećih stranaka. To bih podržao, ali onda treba govoriti o antistranačkoj politici.
Šta su po Vama najveći problemi levice u našoj zemlji? Ima li je i u kojoj meri kod nas? Kako tumačite pokušaje pojedinih političkih organizacija i partija da načelno preko pojedinih levih ideja pokušaju da vode potencijalno alternativnu politiku u odnosu na druge političke partije?
Levice ima, ali je raspršena po različitim grupicama i organizacijama. Previše je ideoloških svađa, a premalo idejnog i organizacionog jedinstva, tj. stavljanja nebitnih razlika u zagrade. Problem je, naravno, i u tome što vlast i veći deo opozicije nastupa s neprijateljskih pozicija prema levičarskim idejama, pa je i pristup sredstvima masovnog opštenja prilično sužen.
U tom ključu, kako tumačite raspad Levog samita Srbije? Malo po malo čujemo da ih napuštaju organizacije članice. Nedavno ih je napustila i jedna od najmasovnijih članica, M21. Svojevremeno je delovalo da će to biti jedna potentna koalicija levice potencijalno sposobna da učini ono što je Udružena levica učinila u Sloveniji. Danas LSS čine gotovo isključivo NGO organizacije koje rade na projektima Roza Luksemburg stiftunga. Da li ta NGO levica ima bilo kakav delatni politički potencijal?
Žao mi je što je do toga došlo. Ne vidim, međutim, problem u tome što su različite NVO vezane za projekte fondacije „Roza Luksemburg“. Ova levičarska fondacija radi u skladu s njenom misijom širenja levičarskih ideja. Pod njenim okriljem se odvija solidna izdavačka delatnost i tribinska aktivnost. Ima uslova da se razvije i jači vaspitno-obrazovni rad, ali ćemo videti da li će se ta šansa iskoristiti. Delatni potencijal čitave levice u Srbiji je sporan, pa tako i ove levice uobličene u NVO, ali ne vidim u tome krivicu RLS-a.
Koliko političke partije koje sebe smatraju načelno levičarskim iako to suštinski nisu, zapravo štete ugledu levice u celini?
Nikome ne možete zabraniti da se oseća levičarem, a verovatno je da štete, ali je teško proceniti koliko.
Jedan ste od retkih intelektualaca u našoj zemlji koji je javno podizao glas protiv ove vlasti i upozoravao na moguće posledice Vučićeve politike. Intelektualci koji kritikuju ovu vlast mogu se nabrojati na prste jedne ili dve ruke. Šta misite da je osnovni razlog slabog odziva i kritike vlasti od strane intelektualaca? Da li je u pitanju medijski monopol od strane vlasti pa je zbog toga nemoguće da se intelektualci javno obrate ili je u pitanju nešto drugo?
Svakako, radi se i o kontroli najmoćnijih sredstava masovnog opštenja, prevashodno televizija s nacionalnom frekvencijom, ali je to manji deo problema. Naime, intelektualci su (ne samo u Srbiji), čast izuzecima, roba sumnjivog kvaliteta. Vlast označava čast i mast, a vlastoljublje, častoljublje i srebroljublje, česte ljudske mane, odlikuju i mnoge intelektualce. Prodaju se različitim vlastima, bilo što ulaze u političke stranke na vlasti bilo što postaju članovi različitih vladinih ili nevladinih tela, tj. primaju sinekure. Neki, moguće je, misle da će više uticati na društvene tokove, ako se nalaze blizu vlastima, ali tu se radi o naivnom mišljenju. Kako ćete uticati na autoritarca koji sluša samo sebe? Otuda je blizina vlastima opasna kao i blizina vatri: čovek se ogreje, ali se, ako priđe preblizu, može i gadno opeći.
Zašto Vas u poslednje vreme nema više u medijima, čak i u ovima koji se percipiraju opozicionima?
Zbog toga što me ne zovu, što i nije loše, jer imam više vremena za bavljenje pametnijim stvarima.
Kako ocenjujete situaciju u regionu? Nedavno je Hrvatska dobila novu vladu na čelu sa Andrejom Plenkovićem koji važi za lidera umerenog krila HDZ-a. Neki problematični ministri iz prethodnog saziva više nisu na tim pozicijama. Da li će to i u kom stepenu popraviti prilično narušene odnose Hrvatske i Srbije?
Mislim da je dobro što je Andrej Plenković postao najmoćnija ličnost u hrvatskom političkom životu. Karamarko, Hasanbegović i slične osobe koje su širile ustašluk nikome dobro nisu mogle doneti, pa ni samoj Hrvatskoj. Verujem da će se međudržavni odnosi na čitavom prostoru bivše Jugoslavije poboljšavati, te da će se i odnosi Srbije i Hrvatske postepeno unapređivati. No, ne treba gajiti iluzije, nacionalističke energije su na ovim prostorima neiscrpne i neka nepredviđena situacija lako ih može ponovo pokrenuti.
Interesuje me kako kao neko ko je specijalista za pitanje nacionalizma objašnjavate nacionalizme na našim prostorima? Da li su oni samo instrument vladajućih ekonomskih i političkih klasa za lakšu kontrolu svojih građana, ili su pak izraz nekih dubljih psiholoških i socijalnih struktura?
I jedno i drugo; one su kako instrument za kontrolu građana, tako i izraz dubljih društvenih i psihičkih struktura. Naime, čovek koji jedva preživljava i kojem je lični ponos ozbiljno načet, ako ne i skoro sasvim uništen, jedini preostali izvor identiteta i ličnog ponosa nalazi u pripadnosti naciji, čija se prošlost nekritički veliča, a njene žrtve i zločini protiv nje uveličavaju. Tako se razvija jedan samosažaljivi žrtvenički nacionalni identitet, a preko monopola na status žrtve neretko se zahteva i pravo na osvetu. Tu su, razume se, i brojne izbeglice koje neguju ličnu i porodičnu traumu iz etničkog progona. Sve to predstavlja podesnu osnovu za nacionalističku manipulaciju različitim političarima i politikantima.
Kako vidte događanja oko parlamentarnih izbora u Crnoj Gori? Koliko su ti izbori legitimni s obzirom na takozvani „državni udar“ koji se dogodio na dan izbora? Da li se tačnom može smatrati tvrdnja prof. Floriana Bibera da je taj državni udar režiran od strane vlasti zarad opstanka na istoj?
Potpuno se slažem s mojim kolegom Biberom. Tehnologija vladavine najdarovitijeg učenika Slobodana Miloševića je dobro poznata. Nije slučajno što je i Aleksandar Vučić pomno proučava i primenjuje. Međutim, važnim centrima moći je u interesu da Đukanović vlada, baš kao što im vladavina Slobodana Miloševića nije bila po volji, pa će se na poslednje marifetluke gledati na isti način kao i na sve dosadašnje.
Prema pisanju nekih medija, ovih dana smo svedoci novih pritisaka na Vladu Srbije da se uvedu sankcije Ruskoj federaciji. Koliko bi takva potencijalana odluka koristila a koliko štetila interesima građana naše zemlje?
Mislim da je uvođenje sankcija bilo kojoj zemlji zločin prema civilnom stanovništvu te zemlje. Osim toga, za Srbiju bi to bio, s obzirom na privrednu, kulturnu i političku povezanost s ovom velikom silom, izuzetno glup potez.
Kako tumačite unutrašnju socijalno-ekonomsku politiku Vladimira Putina, a kako spoljašnju politiku i njegovu ulogu u Ukrajini i Siriji?
Vladimir Putin je nesumnjivo autoritarni čelnik jedne kapitalističke oligarhije. Siromaštvo u Ruskoj Federaciji je vrlo rasprostranjeno, a socijalne nejednakosti katastrofalno velike.
U Ukrajini se blagodareći veštom obaveštajnom delanju SAD-a i kratkovidosti ukrajinskih nacionalista, među kojima su aktivnu ulogu igrali najmračniji fašisti, poput onih iz Desnog sektora, izjalovio njegov plan da cela Ukrajina uđe u Evroazijsku uniju, pa je morao pribeći ublažavanju štete na taj način što će pomeriti granice uticaja NATO-a dalje na zapad od istočne ukrajinske granice. To je značilo vraćanje Krima pod okrilje Rusije i izazivanje secesionističkog pokreta u istočnoj Ukrajini koju naseljavaju građani mešovitog rusko-ukrajinskog nacionalnog identiteta.
U Siriji se Rusija potrudila da, prvi put nakon kraja Hladnog rata, izađe iz granica negdašnjeg SSSR-a, te da iz pozicije regionalne sile pokuša ponovo da izroni kao globalna sila. Svakako, radi se o vrlo efektnom spoljno-političkom i vojnom potezu.
Uskoro nas očekuju predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama. Da li će po Vama biti značajnijih promena u spoljnoj politici SAD prema Srbiji i Balkanu generalno, u zavisnosti od toga da li će na izborima pobediti Hilari Klinton ili Donald Tramp?
Svakako je pobeda Hilari Klinton nešto što je za Srbiju i svet potencijalno opasno, ali je pobeda Donalda Trampa, takođe, opasna kako za svet tako i za Srbiju. Radi se o dvoje katastrofalnih kandidata. Hilari Klinton je liberalni intervencionista, imperijalistički moralni krstaš, a Donald Tramp je radikalni desničar, ksenofobični i autoritarni nacionalista. Svet će biti opasnije mesto ko god od njih dvoje pobedio.
Gde vidite Srbiju u narednih 5 godina? Koliko će predsednički izbori imati uticaja na dosadašnje sprovođenje politike Vlade? Kako bi potencijalni pad Angele Merkel mogao da utiče na politička zbivanja u našoj zemlji ali i regionu?
Srbija propada, tavori na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, pa se može s velikom verovatnoćom predvideti da će se iseljavanje obrazovanih ljudi ne samo mlade, već i srednje generacije, nastaviti. Bez njih, nijedna zemlja ne može napred.
Što se tiče pada Angele Merkel, pitanje je ko će doći umesto nje. Ako bi došao krajnji desničar, što je još uvek malo verovatno, bilo bi još rđavije no pod njom.
Da li ste definitivno odustali od političkog angažmana nakon neslavne epizode sa Levicom Srbije?
Da odgovorim kao pravi političar – iako to nisam – u ovom trenutku to tako izgleda. No, niko ne može predvideti šta će budućnost doneti.