Iako je prošlo više od 30 dana od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kojom prilikom je smrtno stradalo 14 ljudi, a još jedna osoba preminula u bolnici od zadobijenih povreda, ni do danas se jasno ne zna ko snosi odgovornost za ovaj događaj. Institucije sistema su primarno ćutale, zatim je došlo do nekih pomaka hapšenjem pojedinih lica i ostavkom ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, ali se na tome zaustavilo. Javnost i dalje nema preciznih informacija o tome u kom pravcu se istraga odvija, da li se uopšte vrši na valjan način i ko sve učestvuje u istražnim radnjama, čime se baca dodatna sumnja da vladajućim strukturama nije stalo do toga da slučaj bude rešen.
U takvom kontekstu građanska odgovornost nas primorava da javno iskažemo svoje nezadovoljstvo zbog nepotpune neobaveštenosti javnosti u kom pravcu se odvija istraga. Umesto da vladajuće strukture poslušaju glas građana, one permanentno skrivaju šta se zaista dogodilo, šalju oštre izjave i etiketiraju građane u protestu, te optužuju za rušenje ustavnog poretka, uz sve češće fizičke nasrtaje, zastrašivanja, prebijanja i pretnje svima koji se usude da svoje nezadovoljstvo iskažu putem protesta i blokada.
Kao posledica političke krize, studenti Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, odnosno pojedinih fakulteta u okviru istih, odlučili su se za radikalan vid protesta putem blokada Rektorata i svojih matičnih fakulteta. Njihovi zahtevi su sledeći:
- Objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu;
- Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima;
- Podnošenje krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore.
Redakcija Novog Plamena ovim putem želi da pruži snažnu podršku studentima u blokadi i njihovom nastojanju da se kroz postavljene zahteve istraje u studentskoj borbi i stvari pomere sa mrtve tačke u pravom smeru – otkrivanju potpune odgovornosti za pad nadstrešnice i traženju adekvatne kazne za krivce. U ovom trenutku je neophodno da kao društvo osvestimo koliko je važno da se kroz novosadsku tragediju i reakciju na nju stvari isteraju na čistac, da protesti i blokade kao metod nisu nikakav zločin prema građanima, nego da su, upravo suprotno, usmereni na rasvetljavanje zločina, te da hapšenja, fizički napadi i zastrašivanja od strane onih koji ne žele da se potpuna istina sazna ne smeju da nas pokolebaju u daljoj borbi koja nam predstoji.