Poznati filozof Slavoj Žižek objavljuje serjiu tekstova u liberalnom beogradskom dnevniku Danas. Reprodukujući grubo ali rutinski, sa mnogo detalja, pro-imperijalističke stavove i ideologiju u vezi sa aktuelnim ratnim žarištima, Žižek postaje neka vrsta evet efendije imperijalizma kolektivnog Zapada. To strukturno mesto u imperijalističkoj hijerarhiji ima i svoju ideologiju, u ovom slučaju pretpostavljamo da je u pitanju oportunizam istočnoevropskog malograđanina, koji je, za razliku od oportunizma zapadnoevropskog malograđanina, u svojim kalkulacijama, radi integracije u „klub belosti“1 morao da potisne istorijski (usled revolucionarnih procesa koji su izostali na Zapadu), razvijenu dijalektičku svest i savest. Zanimljivo je analizirati Žižekov specifični metod potiskivanja te svesti i savesti putem konceptualno lakonskog, vulgarnog, a sadržajno bogatog ilustrovano-logoreičnog postupka integracije u ideološki sklop a time i ratne ciljeve (neminovno i zločine) imperijalne vrhuške. Budimo zato i sami i makar približno brutalno-izdašni i ilustrativni u pristupu i analizi njegovog teksta „Naša stvarnost postaje noćna mora“:
- Prvo ubaciti ovu otrcanu frazu (u suštini Rubiovu, tj. novog imperijalnog namesnika i svojevrsnog purifier-a imperijalne agresije na preostale antiimperijalističke projekte i pozicije) – „dominantna ideja danas je da se liberalno-demokratski kapitalistički svetski poredak, sa svojim skupom složenih pravila koja garantuju osnovna ljudska prava (sloboda govora, univerzalna zdravstvena zaštita, besplatno obrazovanje itd.), raspao.” – Ovo je potrebno kako bi se prokrijumčarila teza da lib-dem svetski poredak JESTE skup složenih pravila koje garantuju navedeno. Time se određuje okvir rasprave to jest sve što se nadalje piše učvršćuje ovaj okvir. Već u sledećoj rečenici:
- “Ono što zamenjuje ovaj poredak jeste brutalni novi svet u kome velike ribe jedu male ribe, u kome se ideologije više ne shvataju ozbiljno jer je ono što je važno sirova (ekonomska, vojna, politička) moć:” – šibicari se teza da dosadašnji svet nije bio deideologizovani svet brutalne sile, tako da je on zamenjen nekim suštinski drugačijim svetom?! Razlika između krijumčarenja i šibicarenja je stepen vidljivosti postupka i voljnosti recipijenata da se uključe u razmenu infomracija, u prvom je postupak sakriven (iza Rubia) u drugom se trigeruje opšte nezadovoljstvo i valjda neki osećaj “nemanja sreće” u raspodeli uloga-kuglica u nepravednoj životnoj igri velikihi malih riba.
- Obavezno izjednačiti uzroke i posledice, nivoe kapaciteta i odgovornosti imperijalističke strukture i hijerarhije; sakriti ratnohuškačku i strvinarsku agenciju imperijalističkih vazala iz EU (koalicija DRANG NACH OSTEN 3, 4), a pritom prežvakati i podsticati njihove propagandne laži i paranoje; izdvojiti i podvući detalje iz ruskog rantohuškačkog repertoara a obavezno prećutati da su Rusija i Putin sistematski ocrnjeni, na brzinu (ali svakako zasluženo) osuđeni i serijski kažnjavani za svoje agresivne postupke iako su svojevremeno, kao tek još jedan vazal, više puta nudili sve moguće pregovore i dogovore o opštoj evropskoj politici bezbednosti. Nikako ne pominjati potrebu za osuđivanjem zločina imperijalističkih Putina tipa Klintona, Bajdena, Buša, rečju, doprineti pokolju u Ukrajini raspirivanjem i terciranjem službene rusožderske 2 EU ratne propagande tipa Kaje Kalas (mada, Žižek je praktičniji i temeljitiji od te influenserke, predlagao je npr. uvođenje Evropske vojske); Dalje, “Tramp nije intervenisao u Venecueli da bi ponovo uspostavio demokratiju tamo, već da bi dobio slobodan pristup njenim ogromnim rezervama nafte i mineral; Putin je napao Ukrajinu da bi obnovio Veliku Rusiju kakva je postojala pre Oktobarske revolucije i, u drugačijem obliku, pod staljinizmom:” – Irak i Libija dakle nisu napadnuti zbog nafte? To se zove: uzgred presvući predtrampovske imperijalne zločine kao motivisane uvodjenjem demokratije; Još uzgrednije proglasiti carsku Rusiju u kojoj su Ukrajinci bili prosto negirani kao kultura i nacija sa periodom “staljinizma” sa snažnim projektima afirmacije ukrajinske nacije, ukrajinizacije obrazovnog i kulturnog sistema itd.
- Sakriti imperijalističku, ideološku, političku, ekonomsku, i istorijom najstrašnijih zločina normalizovanu prirodu sveta u kome: “živite u strahu ako ste u maloj zemlji, uživajte u nepristojnoj moći ako možete, samo budite svesni da principi nisu važni… maske su pale… “ – kao da je taj prethodni, podjednako imperijalistički ali utešno “zamaskirani svet”, ipak bio svet ideološke borbe za demokratiju i ljudska prava.
- Iz takvog uvoda i okvira, ničeg lakšeg i ničeg filozofski primitivnijeg do “otkriti da ideologija ipak i dalje funkcioniše”, wow! Kao primer će se, uz uzgredno poistovećenje Benona i Lenjina, pri čemu Žižek kritikuje Benona (kao ideologa Trampovog “populizma”, haha, populizam, reč — ideologemski džoker — koja je sama po sebi odustajanje od ideološke analize, ali drugom prilikom o tome) to jest njegove sledbenike, samo zbog toga što nisu ažurnije uradili “Lenjinov posao” na rušenju države, pa je ona “postala” tek alatka u rukama korporativne oligarhije. Ma jasno, Benon i Lenjin su mali iste političke namere i svrhe u imperijalističkom svetu: tipičan primer, doduše istočnoevropski podlog, apdejta teorije o “dva totalitarizma”
- “Isto važi i za Rusiju i Izrael”, ovo je već tup(AV)o 3 i u odnosu na sopstvenu tezu, jer koja protivrečnost postoji u kolonizatorskoj to jest genocidnoj (ispustio Žižek tu reč negde) politici Izraela u Palestini?? I kako može postojati u imperijalističkom svetu koji je zasnovan i postojan na istim takvim kolonozatorsko-genocidnim politikama i praksama?? Šta je tu specifično cionistički, hoće li Žižek da bude proglašen antisemitom jer diskriminatorski gleda na pravo Izraela, kao svake evropske bele naseljeničke kolonije, da zatre lokalno stanovništvo? Šta je protivrečno u opisanoj “evroazijskoj Putinovoj” politici, pa zar se u celom svetu nacionalizam i konzervatizam ne nameću kao jedini od kolektivnog Zapada politički (i ideološki) dozvoljeni odgovori na opšte rasulo koje je priredio imperijalistički poredak lažno se predstavljajući kao univerzalno liberalan i demokratski??
- Onda ide Žižekovo vrlo lukrativno otkriće veka: “ono što preovlađujući „realizam“ ignoriše jeste ekstremna ideologija koja je našoj stvarnosti potrebna da bi se reprodukovala.” Iako ga je Vivek Čiber podučio u vezi aludnosti prikrivanja materijalne stvarnosti ideološkom nadgradnjom, Žižek tera po svome, on u stvari poručuje: ‘Ne, reprodukovanju stvarnosti nije potrebna ekonomska eksploatacija praćena sistematskim političkim ucenjivanjem, militarističkim potiskivanjem i kulturnim poniženjem većine čovečanstva, već je toj reprodukciji potrebna tek ideologija!’. Kao kad bi rekli da goniču robova nije potrebna plata od robovlasnika da bi gonio robove već mu je prevashodno potrebna ako ne i dovoljna robovlasnička rasistička ideologija.
- Haiti: iz Žožekovog teksta nejasno je ko već 200 godina kažnjava Haiti? Nije li to niz zapadnih imperijalističkih, sasvim državnih bandi? Ili su to prosto bile kod kuće liberalno-demokratske a na strani banditske države? Iz Žižekovog teksta ne da se zaključiti ko to kažnjava Haiti ali eto, tamo su zavladale bande. Ali ne samo tamo, i u drugim državama. Kojim? Jesu li to periferne kapitalističke države? Kome su podređene, kako i zašto, to jest, u čije ime ili za čiji interes funkcionišu bande? Btw. je li to rutinizovana implementacija vaninstitucionalnog nasilja – tipičan simptom krize kapitalističke države? Ne znamo jer se selimo u “druge delove sveta”, Iran je sad in, gde navodimo ime žrtve policijske brutalnosti. Prelazimo na desperadose iz Vagnera, pa onda na Izrael, u tipičnom ugađanju površnosti i ignoranstvu zapadnjačke neokolonijalne malograđanske svesti, tipskom AOC air-head stilu: sve je to tako komplikovano i “svi su oni isti”. Nema međutim imena žrtava EU parapolicija koje nadziru migrantske rute i raznim metodama satiru ljude, žene, decu koji su još za vakta borbe Zapada za demokratiju i ljudska prava raseljeni iz svojih Palestina. Nebitno za Žižeka u ovoj situaciji kad je potrebno što preciznije naciljati Iran. A da, Rusija i Izrael kao oni spoljni krugovi mete, smešteni tu na isti nivo iako van istog nivoa kao kažnjivi i nekažnjivi subjekti međunarodnog prava. Možda pročitati iz Hegelove Logike poglavlje o meri (Measure). Pominju se još i Ekvador i Meksiko, ali to je Treći svet forget it! Zanimljiva greška u prevodu u ovom pasusu, kako izraelska država “podstiče pod uslovima poricanja”, to je kao neki blurt prevodioca, da Žižek u ovom tekstu podstiče, ma prosto sokoli imperijalizam, poricanjem samog njegovog postojanja?
- Bande koje terorišu i proteruju Palestince na Zapadnoj obali, bande koje su eto “nezavisni deo civilnog društva” haha, nezavisni od moći imperije baš kao i svi beli naseljenici u svim kolonijama. Da, ovde se upravo radi o podsticanju imperijalističke logike i politike pod uslovima poricanja da upravo ta politika iideologija stoji iza ovako “nezavisnih civilnodruštvenih“ praksi i politika. Nezavisni su od imperijalističke logike i politike baš kao i civilnodruštveni časopis Danas gde Žižek drži svoje proimperijalističke propovedi.
- “Unutar samih SAD, Tramp sprovodi neku vrstu unutrašnje kolonizacije “ – dok Obama, koji je proterao više imigranata od Trampa u prvom mandatu – to nije radio, dakle, stalna ucena, pretnja i opresija nad migrantskim radništvom nije strukturna potreba imperijalističke ekonomije već kapric sa pravog puta skrenulih političara. “Prema novim smernicama, ICE sada dozvoljava svojim oficirima da na silu ulaze u domove ljudi tokom imigracionih racija bez sudskih naloga”, hm, a nedavna nova pravila u vezi romskih naselja u Sloveniji? Nevredno pomena u ovakvoj analizi opšte a latentne ideološke inficiranosti? Ili primer Norveške sa tamošnjim kvotama za rasnu prisutnost u gradskim kvartovima?
- Ogledalce ogledalce, ko je istovremeno “najopasniji” i najpopularniji filozof imperije: “Sa izvesnom ironijom, možemo reći da Tramp efikasno pokušava da funkcioniše kao hrišćanski bog: de fakto kralj SAD koji vodi svoju zemlju uglavnom dekretima i istovremeno vrhovni buntovnik protiv države… … sam Tramp, aktuelni predsednik, podneo je tužbu protiv Poreske uprave SAD (IRS), zahtevajući 10 milijardi dolara odštete od savezne vlade koju nadgleda, tvrdeći da je nepravedno oštećen u svom ličnom svojstvu… Predsedavajući upravo vladom koju tuži, Tramp je priznao: “Pa, nikada nije bilo ništa slično. Budimo iskreni”… Ovo je kao što je Žižek istovremeno i informant i garant zapadne zatucanosti u pogledu nerazumevanja projekta socijalizma XX veka i filozofski poslužitelj-prosvetitelj imperijalne elite u procesu zamiranja svake dijalektičke iskrice njene svesti i savesti. Pa kako takvu osobu smatrati dvorskom ludom, potpuno obrnuto. posao dvorske lude je da pobudi te iskrice i spreči brainrotting svojh gospodara!
- “Senator Adam Šif je rekao: “Morate mu odati perverznu vrstu priznanja za čistu smelost prevare. To vam je jednostavno upadljivo”.”… Izgleda da samo jaka teorijska podloga omogućava da se ne primeti da kapitalističke i imperijalističke elite ne vide ništa perverzno u tome da same sebi određuju poreze a da državu razumeju kao kancelariju za obavljanje svojih zajedničkih poslova.
- Naravno, beg iz noćnomorne realnosti u film. Mi smo pobegli u forume teatar, manje je pod kontrolom imperije. Imali smo u Kulturnom centru Rex slično iskustvo koje Žižek prepričava iz Vudi Alenovog filma. Iz tamo održanog procesa ispalo je da, začudo, noćna mora nije od Trampa to jest od juče.
Dakle, ako nameravate govoriti o ishodima imperijalizma a ne pomenuti imperijalizam:
- Zanemarite celinu, strukturu i genezu, bavite se izolovanim, partikularnim simptomima to jest posledicama, time se, baš kao u tabloidnoj štampi, pažnja sa suštinskih političkih pa i ideoloških pitanja – usmerava na incidente, bizarnosti i skandale
- Izjednačite uzroke i posledice: američki to jest imperijalizam političkog Zapada i subimperijalne patologije tipa Putinove ili iranske vrhuške; time ćete razvodniti pitanje odgovornosti to jest činjenicu da je i odgovornost subordiniranih subordinirana i sebi omogućiti da se usmerite na voljne ili nevoljne neprijatelje imperije umesto na samu imperiju. To će vam olakšati i ulepšati život.
- Ovo šapatom: donekle, ali samo donekle izostavljajte a odnekle preživajte najbestidnije militarističko halakanje i ratnohuškačko zavijanje evropske političke bagrelite.
- Ako je to višem cilju potrebno, izignorišite i time sakrijte paradržavni teror EU, koja ne samo da podjednako teroriše migrante i rutinizirano dere kožu sa leđa što svojoj što svetskoj sirotinji, nego je najmila i najarcala celu jednu po kapacitetima osrednju perifernu državu i naciju (Ukrajinu) da ispolicajiše neposlušnu, po kapacitetima gargantuansku periferju (Rusiju).
- Predstaviti sve to kao neku novu situaciju, neku noćnu moru, iako tu moru decenijama žive ili su živeli pobijeni, osakaćeni i urnisani milioni Irana, Iraka, Nikaragve, Libije, Kongoa, Sirije, Sudana, Gaze…
- U suštini kukaš za starim, navodno ne tako lošim, u suštini suštine plasiraš istu tezu kao i Marko Rubio: očuvajmo imperijalnu kulturu i njenu materijalnu osnovu – imperijalizam. Jednostavno, materijalno-strukturno budeš evet efendija imperije ali sa idejnim horozontom istočoevropskog malograđanskog oportunizma. Žižek je bio primeran vojnik u JNA a primeran propagandni vojnik je i u NATOu, gde ćete boljeg primera oportunizma.
Foto: Universidade de Brasília
- Poljski istoričar Pavel Vargan na X-u objašnjava da su Istočnoevropske elite žrvtovale socijalizam za pristupnicu u (imperijalni) klub belosti ili „club of whiteness“.
- Rusožderstvo, kao i malograđanština imaju svoju istočnoevropsku i zapadnoevropsku specifičnost, zajedničko za obe je apatit za gargantuanskim resursima i to bez posrednika bilo kakve autonomne ruske vlasti. Specifičnost zapadne varijante je u navodno preživelom bauku komunizma a istočne u neprijatnom podsećanju da tranzicija nije morala da se odvija na tako destruktivan i ponižavajući način, od koga sad istočnoevropske privrede i društva moraju da “spasavaju” “populisti” to jest nacionalistički demagozi.
- AV – u smislu da otprilike baš ovako nekako na politiku Rusije i Izraela gleda g. Aleksandar Vučić.