Pre nekoliko dana u Kruševcu u Beloj sali Kulturnog centra Kruševca (KCK) trebalo je da se održi tribina pod naslovom ’’Savremeni problemi mladih i duhovno zdravlje’’ na kojoj bi jedini govornik bio dr Miroljub Petrović. Tribina je otkazana iz nepoznatih razloga. Ovaj tvrdokorni zagovornik kreacionizma i teoretičar zavere trenutno se nalazi na turneji po Srbiji gde obilazi gradove i na različitim skupovima promoviše pomenute ideje. Iako ovaj fenomen izaziva podsmehe i u široj javnosti se obično tumači kao jedan bezazleni alternativni stand-up komičar, on ni u kom slučaju to nije. Zapravo, odlično predstavlja refleksiju dubljih političkih i društvenih problema.
Sluđenim i obespravljenim ljudima izgubljenog poverenja u vlast i institucije, svesnim nepravde i državne nefunkcionalnosti, prepuštenim samoorganizovanju bez ikakve pomoći u strahu od neizvesne budućnosti potrebni su odgovori na najelementarnija pitanja, počevši od osnovne egzistencije pa na dalje. Primamljivost teorija zavera leži u davanju jednostavnih odgovora na kompleksna pitanja. One na prvi pogled deluju jako složeno i uz dodatno vešto baratanje velikom količinom (obično apstraktnih) informacija nastoje da učvrste polazno stanovište. Međutim, način interpretacije i kontekstualizacije svih tih informacija nabacanih na gomilu samo prividno stvara utisak o posedovanju dubinskog kritičkog posmatranja određene pojave/problema.
Za razliku od WikiLeaks-a koji objavljuje poverljiva dokumenta sa jako rigoroznom kontrolom provere verodostojnosti uz propratni tekst kako bi se kompletna priča smestila u odgovarajući kontekst, teorije zavere se uglavnom zasnivaju na slabim i teško proverljivim dokazima kao i pseudo-nauci. Primera radi ’’Protokoli sionskih mudraca’’ su najeksploatisaniji pamflet u istoriji korišćen od strane desetine teoretičara kojim navodno dokazuju plan Jevreja u nameri da zavladaju svetom. Naravno, ovaj antisemitski dokument je plagijat sačinjen od ruske tajne policije Ohrane kako bi se kompromitovali Jevreji u Carskoj Rusiji. No, dodatni problem u raskrinkavanju zavera je to što svi ti nezavisni istraživači ’’legitimitet’’ crpe povremeno iz poverljivih dokumenata koje nakon nekoliko decenija službe bezbednosti i obaveštajne agencije daju javnosti na uvid. Ako je tada izvršena neka tajna akcija, sada postoji ’’opravdan’’ razlog za sumnju da nam se sve servira ’’kako bi se skrenula pažnja sa mnogo bitnijih događaja’’ koji se odigravaju iza kulisa.
Odlazak u širinu jeste manipulativni manevar u nastojanju da se zamaskira izostanak temeljne analize. Kako se u većini slučajeva teorije zavere svode na to da ’’postoje neki važni ljudi iza kulisa koji upravljaju svim novcem na svetu, kao i našim životima’’ i da se ’’njihovi ljudi nalaze na vodećim pozicijama najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija, vlada i država’’, običnom čoveku nije teško da prihvati odgovore ove vrste.
Negativna reakcija na krizu legitimiteta etabliranih političkih aktera posledica je nemanja izgrađene alternativne opcije na mejnstrim političkoj sceni jer se kompletna scena bazira na raznovrsnosti političkog istog. Izigrano poverenje u nedostatku progresivnih političkih snaga artikuliše dominantni neokonzervativni populizam. Za razliku od partijskog desničarskog populizma i mobilizacije stanovništva za odbranu nacionalnih interesa kroz razgradnju liberalizma, kod ovdašnjih teoretičara zavere uz jako prisustvo etnocentrizma forsirano se koristi propagandna antisistemska leva retorika. Svojatanje pojedinih stavki iz levih politika prvenstveno kroz okvir kritike finansijskog sektora radi pridobijanja šire podrške, a radi očuvanja desnog ideološkog okvira, desničarski pojedinci/pokreti/partije su kroz istoriju već činili. U tom kontekstu, teorije zavere su krajnje reakcionarne jer depolitizovanjem pasiviziraju dugo akumulirano nezadovoljstvo i pomažu dodatnom učvršćivanju postojećih ekonomskih odnosa moći.
Uprkos odricanju od svih ideologija koje zagovornici teorija zavera nedvosmisleno vide kao jedan od glavnih instrumenata vladara iz senke, paradoksalno u njihovom antisistemskom narativu nema mesta za kritiku slobodnog tržišta. A i zašto bi, kada teoritačarsko-zaverenička industrija vredi više desetina miliona dolara godišnje. Štaviše, mnogi zaverenici na svojim sajtovima imaju plaćen prostor za reklamiranje portala za online kockanje i biljne meleme – koji su odličan proizvod za proboj na tržište zbog zavere globalnih farmaceutskih koncerna da nam serviraju razne bolesti putem vakcina i lekova. Većina tih sajtova koristi najjednostavnije teme jer to publici treba da dokaže kako kod njih postoji autentičan otklon od praćenja aktuelnih dizajnerskih trendova koje nameće globalna industrija.
Ono što je takođe karakteristično za teorije zavere jeste targertiran spoljni neprijatelj(i) koji sistematski radi na uspostavljanju Novog svetskog poretka. Bez (izmišljenog) neprijatelja nemoguće je razbuktati mržnju i opravdati zaveru. Tako globalni teoretičari poput popularnog Dejvida Ajka kao glavni spoljni uzrok problema vide reptilijance (ljudi gušteri), dok ovi ’’naši’’ lokalni optužuju tajne službe sa ’’trulog zapada’’ za sve loše što se dešava Srbiji.
Kod nas postepeno jača anti-vakcinaški lobi[1] čija je predvodnica nadrilekarka Slađana Velkov sa svojim savetovanjem da se većina bolesti mogu izlečiti gledanjem u sunce i korišćenjem sode bikarbone. No, glavni igrači na sceni su osvedočeni homofob, mizoginičar, islamofob i ksenofob[2] Dejan Lučić koji već dvadeset godina najavljuje islamizaciju Srbije, ali ona eto, nikako da se dogodi – dok se njegove knjige u kojima iznosi sve te teorije o ugrožavanju Srba od strane muslimana sasvim solidno prodaju; Tu je i novodesničarski propagandni filmski dokumentarista i samoprozvani ’’revolucionar’’ Boris Malagurski,[3] koji ujedno radi i kao tv voditelj na radio televiziji BN. Bez sumnje uticaj ovog čoveka na širu javnost nikako nije zanemarljiv uzimajući u obzir da njegovu stranicu na fejsbuku prati više od 245.000 ljudi. Dvojcu Lučić-Malagurski se od skoro po popularnosti približio i Miroljub Petrović, a nedavno je ovo nesveto trojstvo imalo zajednički nastup upravo u emisiji Malagurskog gde su govorili o ’’tajnim društvima’’ i njihovom kreiranju naših sudbina, naravno.
Doktor filozofije Miroljub Petrović se pitanjem kreacionizma i teorijama zavere bavi duže od deceniju, ali je tek od nedavno postao poznat široj javnosti nakon što je na zvaničnom Balkan info Youtube kanalu osvanula serija njegovih gostovanja u emisiji Intervju, a zatim i na drugim kanalima u kojima se još ranije pojavljivao. O njegovoj popularnosti svedoči nemali broj klipova sa preko pola miliona pregleda, što ga u ovom momentu čini najpopularnijim teoretičarem zavere u zemlji, na čemu i Malagurski može da mu pozavidi.
Iako je imao mnogo mračnih bisera, izjava koja ga je proslavila je ’’Ideš pod mač bato’’. Dakle, smrtna kazna pozivom na broj 555-333 koju na licu mesta izvršavaju ’’dežurne sudije’’ za sve one čije ponašanje nije društveno pihvatljivo a koje Petrović naziva satanistima – dileri droge, depresivci, članovi nevladinih organizacija, pripadnici LGBTQ populacije,[4] nevernici, politički nepodobni, itd. Dodatni problem u ovoj priči predstavlja targetiranje Žena u crnom kao najveće antisrpske i, razume se, satanističke organizacije, što je svojevrstan indirektan poziv desničarskim ekstremistima na reakciju. Kada prestane za poimeničnim obeležavanjem srpskih neprijatelja, onda se bavi predstavljanjem vizije njegovog idealnog društva. Po njemu, to društvo trebalo bi da bude obnovljeno Dušanovo carstvo u kome bi ljudi poštovali zakone zapisane u Bibliji – što znači da je u njegovoj percepciji teokratija idealnotipski model državnog uređenja. U skladu s tim, ovaj čovek otvoreno zagovara nasilje nad ženama, ali i svođenje žena na reproduktivne mašine. Povrh svega, od njega smo čuli i da su škole ’’debilane’’, te da bi nakon njihovog ukidanja brigu o vaspitanju i obrazovanju dece imala porodica. Dalje, pored škola trebalo bi ukinuti penzioni sistem i javno zdravstvo jer toga nije bilo u Dušanovom carstvu, pa nam valjda nije potrebno ni danas. Jer, biti pravoslavni Srbin i živeti u skladu sa prirodom je nešto najpreče.
Da postoje još onih koji baštine ovakve stavove imali smo prilike da se uverimo početkom maja kada je krajnje desničarska organizacija ’’Alternativa’’ organizovala predavanje na temu ’’Kako obnoviti Dušanovo carstvo’’ gde je govorio upravo Miroljub Petrović. Ova organizacija preuzela je odgovnornost za lepljenje postera i nalepnica sa porukama mržnje na vrata prostorija Inicijative mladih za ljudska prava etiketirajući ih kao ’’Soroševe plaćenike’’. Saradnja između Petrovića i Alternative nije neko iznenađenje, kao ni ustupanje sale opštine Voždovac za održavanje tog opskurnog predavanja. No, opštinska sala je bila premala da primi više od 400 uglavnom mladih ljudi, pa je kompletan događaj premešten u Centar za sport i kulturu ’’Šumice’’. Nakon toga imao je više[5] gostovanja na televiziji Happy sa nacionalnom frekvencijom.
Međutim, ukoliko se posmatra kao izolovan entitet Miroljub sam po sebi nije toliki problem. Na globalnom nivou imamo odličan primer oličen u predsedniku SAD-a Donaldu Trampu, koji kroz vrcave pseudohumorističke izjave takođe širi ideologiju mržnje. Vodeći se tom logikom, ako je takav vid komunikacije dozvoljen najvišim svetskim zvaničnicima, zašto ne bi bio i ostalim ljudima. Zato je daleko zabrinjavajuće to što se na društvenim mrežama u komentarima sve učestalije provlači da Petrović ’’možda malo preteruje, ali je u pravu za mnoge stvari’’. Davanje medijskog prostora za promovisanje antirazumskih i antinaučnih tvrdnji uz veličanje srednjovekovnih feudalnih vladara kao vrhovnih moralnih uzora koje prati apsolutno odricanje prosvetiteljskog i emancipatorskog građanskog nasleđa je nešto što može da bude isključivo pogubno po jedno društvo. Pošto ovakve i/ili slične ideje bujaju u vremenima društvenih kriza, kada se napravi paralela sa zvaničnom državnom kulturnom politikom u krajnjoj liniji možemo da uvidimo mnogo dodirnih više tačaka nego što se čini na prvi pogled.
Nije potrebno detaljno analizirati dokument Stretegije za razvoj kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. da bi se uvidelo plansko insistiranje na takozvanom srpskom stanovištu. Vučić je još lane pokrenuo inicijativu da se u parku Manjež podigne spomenik Stefanu Nemanji zbog ukazivanja ’’poštovanja prema srpskoj državnosti i čuvanju nacionalnog identiteta’’, što je svojevrsna ’’kataklizma modernizma’’. Ministar kulture Vladan Vukosavljević pre desetak dana najavio je da država kreće u boj za spas ćirilice o čemu će brinuti novo telo – Savet za srpski jezik. O besmislenoj izjavi ministra da je ’’ona u Srbiji ugroženo pismo’’ već je pisano. To je samo početak na koji se nadovezuje još očuvanje nacionalnog identiteta, kulturna i religijska pripadnost, ’’širenje naučno utemeljenih saznanja o genocidu nad srpskim narodom u 20. veku’’ i predstavljanju srpskog naroda kao žrtvenog, itd. U proteklom periodu u javnosti se pojavila peticija, odnosno napad kreacionista za reviziju izučavanja teorije evolucije u školskim kurikulumima i uvođenju ’’teorije’’ kreacionizma u škole. Pokušaj izguravanja Darvina iz škola je pokušaj odbacivanja progresivnih obrazovnih tekovina. No, i pored toga, nekadašnja ministarka Ljiljana Čolić i aktuelni predsednik odbora za nauku Muamer Zukorlić agresivno zagovaraju kreacionističko stanovište i krajnje banalnom argumentacijom (Bog tvorac; čovek nije nastao od majmuna) napadaju zvaničnu nauku. Izgleda da dodatne konzervatizacije obrazovnog sistema nikad nije na odmet. A pored svega, iz godine u godinu sve više maha uzima revizija državne istorije koju prati rehabilitacija četničkih zločinaca i ostalih kolaboracionista i kvislinga, uz besramno proterivanje i odricanje antifašističke oslobodilačke borbe NOVJ koja je izvojevala pobedu u Drugom svetskom ratu. Sve to, samo malo drugačije zastupa i Miroljub Petrović, te u tom smislu predstavlja jako koristan instrument u rukama države.
Sprovođenje neoliberalnih ’’mera štednje’’ najviše pogađa javni interes koji se na taj način žrtvuje u korist privatnog – prvo stradaju obrazovanje i zdravstvo. Dakle, po pravilu najgore prolaze oni već najugroženiji društveni slojevi i marginalizovane grupe. Kako država ne želi da uloži u obrazovanje, kao produkt društvene krize imamo uspon konzervativizma i alternativnog konzervativizma. Otud ne treba ni malo da čudi održavanje tribine ’’Savremeni problemi mladih i duhovno zdravlje’’ u Kruševačkom kulturnom centru. Zbog nepostojanja autonomije u odlučivanju, u ovoj javnoj ustanovi moguće je dobiti prostor za takve stvari, ali ne i za savremeno kulturno stvaralaštvo i/ili za tribinu na kojoj će neko predstaviti progresivan kritički osvrt prema vlastima na bilo koju temu. Tako establišment direktno guši demokratičnost ukidajući građanima pravo na mogućnost participiranja u organizovanom dijalogu, ukoliko nije u skladu sa vladajućom doktrinom.
[1] Nedavna dešavanja u Rumuniji najbolje ilustruju potpuno odsustvo smisla kod zagovornika nevakcinisanja. Takva odluka odvela je više desetina dece u smrt. Više o tome na http://www.examinus.org/vakcine-i-vakcinacija/epidemija-malih-boginja-u-rumuniji-2017/
[2] Dovoljno je videti na Jutjubu bilo koje njegovo gostovanje u nekoj od tv emisija i/ili snimke sa tribina.
[3] Temeljnu dekonstrukciju manipulacija i laži iznetih u njegovim filmovima potpisuju Bartul Čović i Stefan Gužvica https://www.noviplamen.net/glavna/tezina-lazi-borisa-malagurskog-deo-hiljadugodisnji-kosovski-boj/
https://www.noviplamen.net/glavna/tezina-lazi-borisa-malagurskog-ii-deo-cia-snajka-cia/
https://www.noviplamen.net/glavna/tezina-lazi-borisa-malagurskog-iii-deo-bosanski-lebensraum/
[4] Jedno vreme je vodio Centar za lečenje homoseksualizma na Fruškoj Gori koji je i osnovao.
[5] Na zahtev gledalaca!