Na parlamentarim izborima u Makedoniji, koji će se održati sutra, prvi put učestvuje jedna autentična levičarska partija. Nju čine aktivistkinje i aktivisti koji su godinama delovali u organizacijama i udruženjima sa jakim ideloškim predznakom i koji su svoj politički kapital sticali na ulici, na protestima i u javnim debatama. Levica, partija koja je formirana pre nepunih godinu dana, na izbore izlazi sa sloganom „Iskra u mraku“ i sa listama u prvih pet izbornih jedinica.Jedna od najupečatljivijih ličnosti u Levici je profesor Dimitar Apasiev, poznati pravnik i orator, dugogodišnji aktivist, autor šest knjiga i preko 50 stručnih radova, i savetnik Specijalnog javnog tužilaštva. On je član predsedništva partije i nositelj izborne liste Levice i prvoj izbornoj jedinici. Sa Apasievim smo razgovarali o kontekstu u kome se Levica pojavljuje, političkom progonu njenih članova, njenom pozicioniranju i programskim odrednicama, kao i o njegovim očekivanjima od izbora. Kao jedna od deset antirežimskih opcija (u opoziciji ima ukupno 10 partija i četri koalicije), Levica se zalaže za neprivilegovane i obespravljene. Pored velikog akcenta na socijalnu pravdu, Levicu karakteriše i izražen antielitizam u pogledu domaće politike, i antiimperijalizam u pogledu spoljne politike. Apasijev čvrsto veruje da će Levica na ovim izborima postati parlamentarna partija. Ceo intervju, koji je za Novi plamen radio član redakcije Anastas Vangeli, možete videti u nastavku.

ANASTAS VANGELI: Kako biste objasnili pojavljivanje Levice i izlazak baš na ovim parlamentarnim izborima, u kontekstu političkog puta nezavisne Makedonije, a posebno u kontekstu političkih dešavanja u nekoliko poslednjih godina?

DIMITAR APASIJEV: Levica je je hronološki dug i širok proces. Ova atipična stranka je nešto do sada neviđeno na makedonskoj političkoj sceni u minulih 25 godina. Ona je plod procesa levičarske fermentacije i zrenja dece tranzicije. Iako je nova stranka, Levica je sastavljena od „starih“ aktivista koji su bili prisutni u svim protestnim pokretima u minulom periodu. Mi smo pravo osveženje na našoj neinventivnoj političkoj sceni. Levica je sastavljena od obrazovanih, nekompromitovanih i mladih ljudi koji su bili prvi na ulicama i barikadama kada je to bilo najpotrebnije i koji su pokazali kako se pruža otpor pred naletom policijskih kordona. Mi, iako mladi, imamo dugogodišnji staž praktikovanja raznih formi političkog aktivizma preko mukotrpnog terenskog rada kroz nekoliko levičarskih udruženja (Lenka, Solidarnost i dr.), sindikata, protestnih pokreta, neformalnih gupa i građanskih inicijativa. Zbog toga, Levica je po mnogo čemu različita od drugih uobičajenih stranaka kod nas, jer smo je gradili odozdo. Levica nema lidera, nema sponzora, nema prtljag iz prošlosti.

Levica je jedna od retkih stranaka koje idu same na ove izbore. Taj potez je naišao na podršku, ali i na kritiku kod onih koji su pozivali na široki opozicioni front protiv Gruevskog. Koja je bila logika te odluke i kakvi su njeni rezultati?

Izlazak na izbore je najbolja strateška odluka rukovodećihorgana stranke. Ako želimo da ostanemo dosledni do kraja, u praksi ne postoji „širok opozicioni front“! Postoje druge četiri koalicije i šest stranaka protiv režima. Odluku smo doneli nakon što je ignorisan naš predlog o stvaranju širokog nadpartijskog bloka protiv gruevizma i arogantno odbijen sanitarni kordon za nekoaliranje sa DPMNE (iako su česte glasine da je u Pržinu dogovorena široka postizborna koncentraciona vlada između SDSM i DPMNE). Bila bi prava šteta ako bismo koalirali sa SDSM, jer nemamo ama baš ništa zajedničko sa njihovim bogatašima. Naše majke i sestre su čistačice u njihovim domovima.

Da smo želeli da se prodamo za fotelje, ne bismo gradili stranku „partizanski“ – bez oligarha, nego sa parama od članarine. Koaliranje sa SDSM bi ugušilo našu autentičnost u borbi i prekrilo bi pepelom sve prošle godine iskrenog političkog aktivizma koji je počeo 2008. godine. Pretopili bismo se sa njihovim crvenoburžujskim redovima i za mesec dana ugasio bi se žar koji nosimo u borbi. Da ne zvučim uvredljivo, ali završili bismo kao LDP i kompanija – neprepoznatljivi, neinteresantni i nerelevantni u javnom diskursu.

S druge strane, naši planeri i stratezi su procenili da ćemo samostalnim izlaskom na izbore ojačati front protiv gruevizma, jer ćemo privući „neopredeljene“, koji nikad ne bi glasali za SDSM zato što su izgubili radna mesta i ostali na ulici baš u njihovo vreme. Hiljade ovakvih ljudi ostali bi kod kuće da se nije pojavila Levica i režim bi bio jači. Da rezimiram, Levica je poslednji klin konačnog udara za detronizaciju Gruevskog! Odavde, glas dat za Levicu je glas koji ne samo što ne rastura otpor, već ga ojačava nekoliko puta više.

Članovi rukovodećih tela Levice bili su i još uvek se vuku po sudovima u vezi sa njihovim učešćem u protestima protiv abolicije Ivanova u proleće ove godine. Kao pravnik, kako tumačite ove procese?

Ovo su klasični procesi političkog progona režima protiv naše stranke. Ne postoji nijedna druga stranka u Makedoniji, na Balkanu i u Evropi u kojoj je skoro polovina najviših rukovodilaca izložena krivičnom gonjenju i pretnjama kažnjavanjem! Tako nešto postoji samo u erdoganističkoj Turskoj i dešava se kurdskim strankama! O ovome su obaveštene sve relevantne međunarodne institucije. Na poziv Partije evropske levice, slučaj je iznesen i pred Evropski parlament, na specijalno zakazanoj sesiji o stanju u Makedoniji. Iako smo se, suočeni sa makedonskom svakodnevicom, nekako navikli na ovo, moramo istaći, ako želimo da budemo ozbiljni, da je ovo neviđeni presedan i skandal za jednu „demokratsku državu“.

Konkretno, u procesima protiv naših članova, naš odličan pravni tim je, za razliku od drugih uhapšenih, koji su priznali krivicu da bi se nagodili i prošli sa lakšim kaznama, rešio da ide do kraja! Slučajeve ćemo dobiti sudskim putem. Ne plašimo se ni podmitljivih tužilaca, ni uplašenih sudija. I mi imamo tefter! Imamo i kapacitete, a i pravno znanje, u fer postupku, da se borimo sa ovim trećeklasnim pravnicima i da vratimo nadu ljudima da bez borbe nema pobede protiv nesposobnih poslušnika i privezaka režima.

Jedna od najznačajnijih karakteristika makedonske politike, između ostalog je velika siva senka, uticaj i umešanost „službi“ – u prvom redu UBK – u svaku sferu upravljanja i života. Kako se Levica bori i kako će se boriti protiv službaške i policijske „države u državi“?

Naši članovi su prisluškivani i praćeni godinama, ali to nas nije uplašilo u našoj istrajnosti i promovisanju iskrene levičarske ideologije. Mora da profunkcionišu demokratski mehanizmi za spoljašnju kontrolu nad „službama“, inače ćemo potonuti u mračnim krizama, reketu, ucenama i ružnim scenarijima za destabilizaciju. Ovakvo protivzakonito prisluškivanje celog naroda ne vrše ni najbezosećajniji imperijalistički okupatori u zemljama Trećeg sveta. Ali, to je već pitanje za dijagnozu i patologiju, a ne za politiku! Tajna policija je najveća rak rana zbog koje je i došlo do ove političke krize – najveće posle rata u 2001. godine. Svaka „reforma“ koja ne kreće od nje samo je otrov u venama sistema, za koju ćemo protivotrov tražiti decenija.

Kakva je ekonomska platforma i vizija Levice? Koje su najvažnije ekonomske mere za koje se Levica zalaže?

Našu ekonomsku platformu su napisali doktori nauka i profesori koji su teorijski dobro obrazovani i sa iskrenim levičarskim ubeđenjima. Ona je ponuđena u predizbornom programu i jednom rečju je radikalna! Samo odlučni rezovi u ovoj nenormalnoj situaciji prezaduženosti mogu da postignu rezultate koji će biti vidljivi u nekom optimalnom roku od dve godine. Jer ne treba da ostarimo dok nas reformišu! Pola života nam je prošlo u „reformama“.

Makedonska se ekonomija danas odlikuje brojnim strukturnim problemima koji vode neefikasnom i neefektivnom korišćenju raspoloživih resursa, a preko toga i lošem kvalitetu života za najveći deo ljudi. Drugim rečima, prema onome što imamo, treba da smo bogati, a skapavamo u siromaštvu?! To znači da ova neoliberalistička mantra u privredi jednostavno ne funkcioniše! Iz našeg iskustva shvatili smo da blage reforme koje se provode nisu dovoljne. One su samo vakcina za ovo bolesno društvo. Zbog toga, nudimo nekoliko „revolucionarnih“ mera za izlaz iz bede i za blagostanje ljudi. Ukratko, filozofija naše političke ekonomije zasniva se na dva stuba. Prvi stub je progresivna poreska reforma, koja će omogućiti pravedno finansiranje javnih rashoda. Reforma bi bila izvršena u pravcu smanjenja poreskih stopa za siromašnije, i povećanja za bogatije, s ciljem da bude izvršena preraspodela bogatstva, a ne njegovo gomilanje u rukama malog broja ljudi ili porodica. Drugi stub je regulacija divljeg i lihvarskog bankarskog sektora preko eliminacije viška likvidnosti banaka i smanjenja bankarskog profita, kamata i provizija, s ciljem da više nema zakonski pokrivene pljačke građana.

S obzirom na ograničeni prostor, izložio bih samo nekoliko najvažnijih ekonomskih mera: (a) revizija kriminalne privatizacije i konfiskacija nelegalno stečene imovine svih dosadašnjih vladajućih struktura i oligarha, uvođenjem nezastarevanja krivičnog gonjenja za tzv. ekonomski kriminalitet; (b) zabrana buduće privatizacije javnih preduzeća – pošta, železnica, vodoprivrede, elektrana, i sl.; (c) uvođenje poreza na luksuz, tj. bogatstvo; (d) ograničenje koncesionarstva na prirodna bogatstva i javna dobra i usluge, smanjenje cena putarina i definitivno ukidanje plaćanja parking usluga na javnim površinama; (e) građenje državnih stanova koji bi se prodavali finansijski ograničeim građanima, bez učešća i sa 0 % realne kamate; (f) ukidanje izvršitelja; itd.

Usled sistemske korupcije i nedostatka kompetentnog kadra, Makedonija u velikoj meri ne funkcioniše kao suverena država, jer mnoge političke odluke zavise od „stranog faktora“. Makedonija i Balkan su ponovo prisutni u globalnim političkim debatama, ovog puta kao (potencijalno) žarište za geopolitičke konflikte u vreme kada glavni spoljni igrači (SAD, EU i evropske nacionalne vlade, Turska, Rusija i Kina) prolaze kroz procese sopstvenog nacionalnog redefinisanja i menjanja svojih viđenja regiona. Kako se Levica postavlja prema uticaju stranih vlada u Makedoniji? Kakav bi bio odnos prema glavnim spoljnim igračima i kakvo bi bilo pozicioniranje u vreme tenzija oko potencijalnog konflikta između njih?

Spoljna politika Levice biće politika internacionalizma i antiimperijalizma. Trenutne vladajuće elite su pristalice realpolitičke teorije vladanja i pozicioniranja na međunarodnoj sceni. To je pristup prema međunarodnoj politici koji nema sluh za moral, pravdu i interese drugih naroda, već uzima u obzir samo pragmatizam, brakove iz interesa i udruživanje sa jačim. Regionalna politike Levice biće politika mira i saradnje, sa posebnim osvrtom na saradnju sa balkanskim zemljama, jer je Makedonija deo te geografske i kulturološke celine. Dalje, Levica će se zalagati za razvoj i potpuno poštovanje međunarodnog prava i institucija međunarodnog pravosuđa i u ovom pravcu strogo osuđuje klijentelizam koji danas vlada u diplomatiji.

Na međunarodnom nivou, Levica će se, zajedno sa ostalim progresivnim i antimilitarističkim silama iz zemlje i inostranstva, zalagati za hitan prekid pregovora za prijem u NATO pakt, jer smatramo da članstvo u ovom „reliktu Hladnog rata“ neće doneti ništa dobro ovom narodu.

Zalažemo se za produžavanje pregovora za članstvo u EU, ali u jednu reformisanu i više demokratsku uniju koja neće umanjivati socijalna prava svojih građana, na račun bogaćenja multinacionalnih korporacija i velikih monopola.

I konačno, u pogledu vrućeg kestena, spor o imenu zemlje, pozicija Levice kreće od principa samoopredeljenja, da ime države mora ostati kakvo jeste – Republika Makedonija erga omnes! Svaki dogovoreni dodatak, koji bi važila isključivo i samo u inter partes odnosu sa susednom Grčkom, ali ne i u odnosima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama – moraće da bude odobren od strane naroda na referendumu.

Koja su vaša lična očekivanja od izbora? Koji je najbolji ishod? Koji je minimum ishoda koji smatrate uspešnim (ne samo u pogledu Levice već uopšte kao ishod na izborima)?

S obzirom na opštu klimu, bojkot Levice od strane televizijskih stanica, bes šarenih opozicionara i represiju režima nad nama, siguran sam da se, koristeći uspešno i kreativno socijalne mreže, glas Levice uspešno širi prema onima koji su naša ciljna grupa na ovim izborima – mladima, čak i više od naših očekivanja. Rejting nam raste svakim danom. Očekujemo da baš mladi, koji možda do sada nenamerno nisu glasali, ne mogući da podnesu vulgarni populizam DPMNE-a i elitizam SDSM-a, prvi put budu motivisani i sa čistim srcem daju svoj glas za Levicu. Zato smo ubeđeni da ćemo postati parlamentarna stranka, a o broju poslanika nezahvalno je prognozirati. I jedan da uđe, vredeće koliko za deset njihovih. I da ne zaboravimo, naši poslanici su prvi koji će na posao ići biciklom. Za inat Silvanevoj Bonevoj.

PODELITE