U1 osmom odeljku Kapitala, koji nosi naziv „So-Called Primitive Accumulation” („Takozvana primitivna akumulacija”),2 Marks opisuje brutalne procese putem kojih su radni ljudi odvojeni od životnih sredstava, a bogatstvo koncentrisano u rukama zemljoposednika i kapitalista. To je jedan od najdramatičnijih i najčitljivijih delova knjige.

Ujedno, on predstavlja i neprestani izvor zabune i polemike. Doslovno na desetine članaka pokušavalo je da objasni šta je „primitivna akumulacija” zaista značila. Da li se ona odvijala samo u dalekoj prošlosti ili se odvija i danas? Da li je izraz „primitivna” predstavljao pogrešan prevod? Da li bi trebalo usvojiti novi? Šta je tačno predstavljala „Marksova teorija primitivne akumulacije”?

U ovom tekstu, napisanom za moju predstojeću knjigu The War Against the Commons: Dispossession and Resistance in the Making of Capitalism (Rat protiv javnog: Razvlašćivanje i otpor u stvaranju kapitalizma), tvrdim da je Marks pojam „primitivne akumulacije” smatrao obmanjujućim i pogrešnim. Razumevanje onoga što je on zapravo rekao osvetljava dva temeljna marksistička pojma: eksploataciju i eksproprijaciju.

***

Dvadesetog i dvadeset sedmog juna Marks je održao dvodelno predavanje članovima Međunarodnog udruženja radnika (Prve internacionale) u Londonu.3 Na jasnom i direktnom engleskom, oslanjao se na ideje koje će se pojaviti u skoro završenom prvom tomu Kapitala kako bi objasnio radnu teoriju vrednosti, višak vrednosti, klasnu borbu i važnost sindikata „kao žarišta otpora nasilju kapitala.”4 Pošto je engleski prevod Kapitala objavljen tek nakon njegove smrti, ova predavanja su engleskim radnicima bila jedina prilika da o pomenutim idejama saznaju neposredno od onoga od koga su te ideje proistekle.

Objašnjavajući na koji način radnici prodaju svoju radnu sposobnost, Marks je postavio retoričko pitanje o tome kako je došlo do toga da se na tržištu pojave dve vrsti ljudi – kapitalisti, koji poseduju sredstva za proizvodnju i radnici, koji moraju da prodaju svoju radnu snagu da bi preživeli.

„Kako dolazi do te čudnovate pojave da na tržištu nalazimo grupu kupaca koji poseduju zemlju, mašine, sirovine, životna sredstva, a sve su to, osim zemlje u njenom neobrađenom stanju, proizvodi rada, dok na drugoj strani nalazimo grupu prodavača koji nemaju ništa da prodaju osim svoju radnu snagu, svoje radne ruke i svoj mozak.”5

Potpuni odgovor na ovo pitanje prevazilazio je, kako je rekao, okvire njegovog predavanja, ali „istraživanje tog pitanja pretvorilo bi se u istraživanje onoga što ekonomisti nazivaju ,prethodnom ili prvobitnom akumulacijom’, ali što bi trebalo da se zove prvobitnom eksproprijacijom.”6

„Videli bismo da ta takozvana prvobitna akumulacija ne znači ništa drugo nego niz istorijskih procesa koji su se završili raspadanjem prvobitnog jedinstva koje je postojalo između radnog čoveka i njegovih sredstava za rad… Kad je odvajanje radnog čoveka od sredstava za rad jednom već izvršeno, onda će se ovakvo stanje održati i na sve širem stepenu reprodukovati dokle god ga jedan novi i temeljiti prevrat u načinu proizvodnje opet ne obori i ponovo ne uspostavi prvobitno jedinstvo u novom istorijskom obliku.”7

Marks je uvek pažljivao birao reči. Nije tek onako zamenio akumulaciju s eksproprijacijom. Zamena je posebno važna, jer je to bio jedini put da je dotični problem razmatrao na engleskom, tako da nije bio podvrgnut prevodu.

U Kapitalu je ovoj temi posvećeno osam poglavlja u odeljku pod nazivom „Die sogenannte ursprüngliche Akkumulation”, što je u engleskim izdanjima kasnije prevedeno kao „So-Called Primitive Accumulation”. Još jednom, Marksova pažljiva upotreba reči je bitna – dodao je „so-called” da bi istakao da istorijski procesi nisu bili primitivni i da nisu predstavljali akumulaciju. Veliki deo zabune povodom značenja Marksovih pojmova oslikava, ovde i na drugim mestima, nerazumevanje njegove ironične namere.

U prvom pasusu on nam kaže da „ursprüngliche Akkumulation predstavlja njegov prevod Smitovog izraza previous accumulation. Reč ursprüngliche (previous) stavio je pod navodnike, sugerišući da je neprikladna. Iz nekog razloga, navodnici su izostavljeni u engleskim prevodima, pa je Marksova ironija izgubljena.8

U 1800-im, primitivno je bilo sinonim za prvobitno – na primer, Primitivna metodistička crkva tvrdila je da sledi prvobitna učenja metodizma. Kao rezultat toga, u francuskom izdanju Kapitala, koje je Marks priredio 1870-ih, reč ursprüngliche prevedena je kao primitive; to se prenelo na engleski prevod iz 1887. godine i od tada imamo posla s primitivnom akumulacijom, iako se značenje reči promenilo.

Marks objašnjava zašto je koristio navodnike i reč so-called upoređujući ideju prethodne akumulacije sa hrišćanskom doktrinom da svi patimo zbog toga što su Adam i Eva zgrešili u dalekoj mitskoj prošlosti. Zagovornici prethodne akumulacije pričaju sličnu bajku za decu:

„Isto je tako davno u minulo doba bila na jednoj strani elita vrednih, razboritih i pre svega štedljivih ljudi, a na drugoj lenji nevaljalci, koji su proćerdali sve što su imali, pa i više od toga… Tek tako se dogodilo da su prvi nagomilali bogatstvo, a oni drugi nisu više ništa imali da prodadu osim rođene kože. I od tog praroditeljskog greha postoji siromaštvo velike mase, koja još i danas, uprkos svemu radu, nema šta da proda do sebe samu, i bogatstvo jedne šake ljudi, koje neprekidno raste, iako su oni odavno prestali da rade.”9

„Ovakve bljutave detinjarije” nam se svakodnevno propovedaju „radi odbrane svojine”, ali kada u obzir uzmemo stvarnu istoriju, „osvajanje, podjarmljivanje, pljačka i ubijanje, jednom reči nasilje, igra, zna se, glavnu ulogu.”10 Poglavlja takozvane primitivne akumulacije opisuju brutalne procese putem kojih su „velike mase ljudi bile iznebuha i nasilno otkidane od svojih sredstava za život i… bacane na tržište rada kao obespravljeni proleteri.”11

„Ovi novooslobođeni postaju prodavci sebe samih tek pošto im se otmu sva njihova sredstva za proizvodnju i sva jamstva za opstanak koja su im pružale stare feudalne ustanove. Istorija ove njihove eksproprijacije zapisana je u analima čovečanstva neizbrisivim potezima krvi i ognja.”12

Marksovo razmatranje usredsređuje se na eksproprijaciju u Engleskoj, zbog toga što je razvlašćivanje radnih ljudi tamo bilo najpotpunije provedeno, ali on takođe govori i o masovnim ubistvima starosedelaca u Americi, pljački Indije i trgovini afričkim robovima – „to su bili idilični metodi prvobitne akumulacije.”13 Ta i druge slične rečenice ilustruju Marksov dosledno sarkastičan stav o primitivnoj akumulaciji. On ne opisuje primitivnu akumulaciju, već osuđuje one koji koriste taj pojam da bi prikrili brutalnu stvarnost eksproprijacije.

Neprepoznavanje Marksovog polemičkog stava spram pojma „primitivne akumulacije” dovelo je do još jedne zablude – da je on smatrao da se ona odvila u dalekoj prošlosti, kada se kapitalizam rađao. To je ono što su Adam Smit i drugi prokapitalistički pisci podrazumevali pod primitivnom akumulacijom, a kao što smo videli, Marks je to shvatanje uporedio s mitom o rajskom vrtu. Marksova poglavlja o takozvanoj primitivnoj akumulaciji naglašavala su nasilnu eksproprijaciju koja je postavila osnovu za rani kapitalizam jer je odgovarao na tvrdnju da se kapitalizam razvio mirnim putem. Ali njegovo razmatranje uključuje takođe i Opijumske ratove iz 1840-ih i 1850-ih, čišćenje brda u kapitalističkoj Škotskoj, glad izazvanu kolonijalizacijom koja je usmrtila milion ljudi u Orisi14 u Indiji 1866. godine i planove za ograđivanje i privatizaciju zemlje u Australiji. Sve se ovo dešavalo za vreme Marksovog života i dok je pisao Kapital. Ništa od navedenog nije bilo deo praistorije kapitalizma.

Eksproprijacije koje su se odvile u prvim vekovima kapitalizma bile su razorne, ali daleko od toga da su bile dovršene. Po Marksovom mišljenju, kapital tu nije mogao da miruje – njegov krajnji cilj bio je „eksproprijacija svih pojedinaca od sredstava za proizvodnju.”15 Na drugom mestu je pisao o velikim kapitalistima koji „razvlašćuju sitne kapitaliste” i „eksproprijaciji poslednjeg ostatka neposrednih proizvođača kod kojih još ima šta da se ekspropriše.”16 Drugim rečima, eksproprijacija se nastavlja i nakon što kapitalizam sazre.

Reč akumulacija često upotrebljavamo nemarno, za sakupljanje ili gomilanje, ali ona je za Marksa imala specifično značenje i odnosila se na povećanje kapitala dodavanjem viška vrednosti, neprekidan proces koji predstavlja rezultat eksploatacije najamnog rada.17 Svi primeri koje opisuje u poglavlju „Takozvana primitivna akumulacija” tiču se pljačke, razvlašćivanja i eksproprijacije – zasebnih prisvajanja bez ekvivalentne razmene. Eksproprijacija, ne akumulacija.

U istoriji kapitalizma uočavamo neprestanu dijalektičku interakciju između dva oblika klasne pljačke, koje je Piter Linebo nazvao X2 – eksproprijacije i eksploatacije. „Eksproprijacija prethodi eksploataciji, ali su one međuzavisne. Eksproprijacija ne samo da priprema teren, da tako kažem, ona intenzivira eksploataciju.”18

Eksproprijacija je otvorena pljačka. Ona uključuje prisilno ograđivanje, razvlašćivanje, ropstvo i druge oblike krađe, bez ekvivalentne razmene. Eksploatacija je prikrivena pljačka. Čini se da radnici, u vidu nadnica, primaju punu platu za svoj rad, ali u stvari poslodavac dobija više vrednosti nego što plaća.

Ono što su Adam Smit i drugi opisali kao postepeno stvaranje bogatstva od strane ljudi koji su bili marljiviji i štedljiviji od drugih bila je zapravo nasilna, prisilna eksproprijacija, koja je stvorila prvobitne prilike za eksploataciju i od tada nastavila da ih širi. Kao što kažu Džon Belami Foster i Bret Klark u knjizi The Robbery of Nature: Capitalism and the Ecological Rift (Pljačka prirode: Kapitalizam i ekološki procep):

„Kao i svaki složeni, dinamički sistem, kapitalizam karakterišu i unutrašnja sila koja ga pokreće i spoljašnji objektivni uslovi koji mu postavljaju granice i prema kojima se odnosi večito menjaju. Unutrašnja dinamika sistema određena je procesom eksploatacije radne snage, pod velom ekvivalentne razmene, dok njegov primarni odnos prema spoljašnjem okruženju predstavlja odnos eksproprijacije.”19

Ukratko, Marks nije imao „teoriju primitivne akumulacije”. Posvetio je osam poglavlja Kapitala dokazivanju da politički ekonomisti, koji su promovisali takvu teoriju, nisu bili u pravu, da je to bila „bajka za decu” izmišljena s ciljem prikrivanja stvarne istorije kapitala.

Marksovo davanje prednosti izrazu „prvobitna eksproprijacija” nije predstavljalo samo igru rečima. Pomenuti izraz obuhvatio je njegovo shvatanje da „eksproprijacija neposrednih proizvođača od zemlje – privatna svojina na zemlju jednih koja uključuje nesvojinu drugih – jeste osnovica kapitalističkog načina proizvodnje.”20

Neprekidno odvajanje ljudi od njihovog neposrednog odnosa sa zemljom nije bio i nije miran proces: on je zapisan u potezima krvi i ognja.

Zato je ispred izraza „primitivna akumulacija” stavio reč „takozvana”.

Preveli Nenad Bradonjić i Aleksandra Petrović

foto: flickr.com/Stephen Bugno

  1. Članak je originalno objavljen 05.09.2022. godine u online časopisu Climate & Capitalism, čiji je glavni urednik autor ovog rada. Zahvalni smo mu na odobrenju da članak prevedemo na srpski. Prim. prev.
  2. U srpskom prevodu Moše Pijade i Rodoljuba Čolakovića, objavljenom u SFRJ u okviru 21. toma izdanja Karl Marx-Friedrich Engels: Dela, to je 24. glava sedmog odeljka i nosi naziv „Takozvana prvobitna akumulacija”. Međutim, s obzirom na to da autor pravi razliku između termina primitive i original, kao i da Marksa citira prema engleskom izdanju Kapitala (Karl Marx, Capital: A Critique of Political Economy, prev. Ben Fowkes (London: Penguin, 1976)), mi smo ih, tamo gde ih on upotrebljava, prevodili kao primitivno i prvobitno. KMFED u fusnotama skraćenica je za izdanje Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, 46. vol. (Beograd: Institut za međunarodni radnički pokret i Prosveta, 1968–79). Prvi broj u zagradi označava broj volumena, a drugi broj stranice unutar njega. Prim. prev.
  3. Kasnije, tj. 1898. godine objavljeno pod nazivom Value, Price and Profit. Prim. prev.
  4. KMFED (27, 124).
  5. KMFED (27, 107).
  6. KMFED (27, 107).
  7. KMFED (27, 107).
  8. U srpskom prevodu navodnici su zadržani. Videti KMFED (21, 630). Prim. prev.
  9. KMFED (21, 630).
  10. KMFED (21, 630–631).
  11. KMFED (21, 632).
  12. KMFED (21, 631–632).
  13. KMFED (21, 648).
  14. Savezna država Republike Indije, danas poznata pod imenom Odiša. Prim. prev.
  15. KMFED (23, 373).
  16. KMFED (23, 204).
  17. Videti KMFED (21, 511): „Primenjivanje viška vrednosti kao kapitala ili ponovno pretvaranje viška vrednosti u kapital zove se akumulacija kapitala.” Prim. prev.
  18. Peter Linebaugh, Stop, Thief!: The Commons, Enclosures, and Resistance (New York: PM Press, 2014), 73.
  19. John Bellamy Foster i Brett Clark, The Robbery of Nature: Capitalism and the Ecological Rift (New York: Monthly Review Press, 2020), 36.
  20. KMFED (23, 675).