Studentski protesti u Srbiji – šansa koja se ne sme propustiti
Autor: NEMANJA DROBNJAK
Talas studenstkih protesta u Srbiji širi se nepredviđenom brzinom i njihov kraj se za sada ne nazire. Na dan nastanka ovog teksta svi fakulteti beogradskog, novosadskog i niškog univerziteta su u blokadi, kao i veliki broj fakulteta u Kragujevcu. Protestnim blokadama se pridružuju i srednje škole širom Srbije, kao i nekoliko sindikata prosvete. Razlozi za blokade su sasvim opravdani, a inicirani su činjenicom da se ni nakon više od mesec dana ne zna čija je odgovornost za pad nadstrešnice koja je ubila 15 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. Lavina nezadovoljstva je pokrenuta svim kasnijim reakcijama zvaničnika vlasti na ovaj događaj, a one se mogu svesti na zastrašivanja, pozive na medijski linč i hapšenja građana čiji je jedin “greh” traženje odgovornosti.
Milovan Đilas, Uspomene, I deo: U poluseljačkoj odeći
Autor: MILOVAN DJILAS
Bio sam se čvrsto rešio da ne stignem u Beograd u svojoj poluseljačkoj i otrcanoj odeći. Na to me naterivalo još više to što sam očito privlačio pažnju, tako da je svak u meni prepoznavao naivnog poluseljaka, koji je krenuo u svet na školovanje.
Klasna analiza postsocijalističke Srbije
Autor: SLOBODAN PETROVSKI
Što Srbija dublje tone u dužničko ropstvo i status kolonije, to se političko klatno pomera sve više udesno, obezbedjujući manevarski prostor za dodatno kanalisanje nezadovoljstva masa. Medjutim, pomeranje udesno ne može ići u nedogled. Zato se mora obezbediti prostor za pomeranje “ulevo“. Težnja je da se mase radnika i seljaka odvuku levo-liberalnom stranputicom, kako ih još uvek slabašne levičarske snage ne bi organizovale ka revolucionarnoj borbi. “Leva“ alternativa u vidu zelenog pokreta jeste samo liberalizam umotan u ekološku oblandu, koju imperija koristi kao stožer gradjanske klase, odnosno kompradorsku grupu za pritisak na “stabilokratiju“
Saopštenje za javnost redakcije Novog Plamena
Autor: admin
Redakcija Novog Plamena ovim putem želi da pruži snažnu podršku studentima u blokadi i njihovom nastojanju da se kroz postavljene zahteve istraje u studentskoj borbi i stvari pomere sa mrtve tačke u pravom smeru – otkrivanju potpune odgovornosti za pad nadstrešnice i traženju adekvatne kazne za krivce
„BORBA”, iz knjige „Pozni Marks, 1881–1883: Intelektualna biografija”
Autor: MARCELLO MUSTO
Razgovor s Marksom uverio je njujorškog novinara da se našao oči u oči s čovekom koji je „duboko shvatio savremenost”, čija je ruka „od Neve pa do Sene, od Urala pa do Pirineja, pripremala tlo” za novo vreme. Očaralo ga je Marksovo umeće „obuhvatanja pogledom evropskog sveta, zemlje po zemlje, oslikavajući karakteristične crte, događaje i ličnosti – one na površini i one skrivene u dubini”
Krunoslav Stojaković: “Die Linke je za godinu dana dobila 10.000 novih članova”
Autor: GORAN MARKOVIĆ
Novo rukovodstvo je posljednja šansa za kadrovsku i programsku obnovu stranke.
Levica i Rio Tinto
Autor: DUŠANKA MILOSAVLJEVIĆ
Levica je već pokazala izuzetnu organizacionu sposobnost što antiratnim (Palestina Srbija, Komitet protiv rata i imperijalizma) što sindikalnim organizovanjem (Radnički glas). Solidarna kuhinja uspeva da koordiniše preko 300 ljudi u jako složenom logističkom sistemu i da isporučuje hranu onima kojima je potrebna već 5. godinu. Naš osnovni zadatak nije nametanje kontra-hegemonog anti-kapitalističkog i anti-imperijalističkog narativa temi kopanja litijuma, već nametanje sopstvenog modela organizovanja, organizaciono superiornog u odnosu na aktuelni nedemokratski model koji pati od boljki samovolja organizatora, iscrpljivanja u šetnjama, toga da u slučaju hapšenja ili korumpiranja par organizatora pobuna prestaje. Naš zadatak treba da bude direktan rad sa lokalnim stanovništvom i lokalnim ekološkim organizacijama, odozdo, političko samoorganizovanje sa meštanima Jadra, odnosno ljudima kojima ne preti samo pritvor već i ugrožavanje gole egzistencije, od kojih ova stvar na kraju dana jedino i zavisi.
Zid je srušen, postojan je zid: gde smo 35 godina nakon rušenja Berlinskog zida?
Autor: NEMANJA DROBNJAK
Da li je Berlinski zid zaista pao? U realnosti jeste, ali je u političkom i idejnom smislu, on samo pomeren na Istok. I u tom procesu pomeranja je dobijao drugačije strukture. Nije bio betonski, već žičani i virtuelni, ali u procesu izgradnje. Trijumfom zapadne neoliberalne paradigme i porazom socijalizma, vremenom je pomeran na obode same Ruske federacije. Zato se rat u Ukrajini danas između ostalog može tumačiti i kao provera izdržljivosti tog zida i pokušaja stvaranja novog, te je Ukrajina danas zato jako važna Evropskoj Uniji, pa se zato neretko čulo i od zapadnih zvaničnika, a i samog Zelenskog da se Evropa danas brani u Ukrajini
Jedna digresija: Uloga perverzne inverzije u modernizaciji Srbije
Autor: MIRA BOGDANOVIĆ
Na kraju imamo krunu perverzne inverzije: skorašnje istraživanje javnog mnijenja Đorđa Vukadinovića pokazuje da su pristaše kopanja rude najneobrazovaniji i najstariji stanovnici Srbije. Dakle, oni podržavaju modernizaciju. Što bi Latinka Perović imala reći na ovu temu? Za razliku od Vučića, najneobrazovaniji i najstariji nažalost ne znaju ni za Webera, ni za Šekspira, Getea i Hemingwaya, ali znaju za Vučića. Oni su za. Da li su oni i najžešće pristaše ruske orijentacije o kojoj pričaju Biserko i Hill?
Levica i predsednički izbori u SAD
Autor: VELIZAR MIRČOV
Ono što je došlo kao veliko iznenađenje (za neke pozitivno, a za neke negativno) za predstavnike svih struja u Demokratskoj stranci je da je Kamala Haris odabrala sadašnjeg guvernera države Minesote Tima Volza sa svog podpredsedničkog kandidata. Neki od novinara i analitičara sa korporativnih medija kao što su CNN i NSNBC su, skoro plačljivim glasom, ovakav izbor označili kao veliku grešku i pretnju za kampanju Kamale Haris. Oni koji su se obradovali ovakvim izborom bili su sindikati i levo krilo demokratske stranke uključujući i najpoznatije predstavnike tog krila Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio Kortez.
Ko je Tim Volz?
90 godina od Asturijske komune
Autor: ANDY DURGAN
Danas, kada se suočavamo sa usponom nove ekstremne desnice, čini se važnijim nego ikada prisjetiti se, devedeset godina kasnije, događaja iz oktobra 1934. u Španjolskoj. Generalni štrajk koji je u ovoj državi objavljen kao odgovor na ulazak autoritarne desnice u vladu predstavljao je bez presedana jedinstven odgovor koji je iznjedrio blistav primjer radničkog samoupravljanja: Asturijsku komunu.
Kritika šetajućeg uma – uzmicanje antilitijumskog pokreta pred sistemom i komfor kao politika
Autor: MARKO ĐORĐEVIĆ
Možemo se zanositi popularnim režimskim i antirežimskim idejama, da smo mi kao narod drž’ -ne daj vezani za demokratski proces i da vlast menjamo isključivo na izborima, da je Vučić batinom razbio proteste ’20. ili da ih je ’21 rasturio isključivo Savom Manojlovićem. Međutim, da nije bilo idejnog pristanka masa da se sve vrati na staro, mogao bi on da vrti opšta mesta, tuče i spletkari sa Manojlovićem koliko mu volja, ništa ga ne bi spasilo novih ustupaka ili pada s vlasti. Taj refleksni „povratak na staro“ je ništa drugo nego delovanje materijalne sile vladajućih ideja
Spašavanje klime: jednostavno nije isplativo
Autor: MAJKL ROBERTS
Zašto klimatski cilj nije postignut? Zašto ne pritiču potrebna finansijska sredstva? Problem nije u ceni koštanja obnovljivih izvora energije. Cene obnovljivih izvora energije su naglo pale u poslednjih nekoliko godina. Problem je u tome što vlade insistiraju na tome da privatne investicije treba da stoje iza težnje ka obnovljivoj energiji. Ali privatne investicije nastaju samo ako je ulaganje isplativo.
Piketerosi – jedna propuštena prilika
Autor: MILORAD GAČEVIĆ
Uprkos tome što je Argentina početkom XX veka bila središte i glavno latinoameričko uporište anarhističkog pokreta koji je u ovoj zemlji bio poprilično vitalan, on nikad nije uspeo da postane deo levičarskog mejnstrima. Ali razvojem pokreta piketerosa, kasnije i praksi samoupravljanja u fabrikama, početkom XXI veka i anarhistički pokret doživeo je novu mladost, pri čemu je pokazao svoj emancipatorski i delatni potencijal.
PREPRIČ Seminara za svakoga: “Levica i (periferna) država, (periferna) levica i nacija”
Autor: NEBOJŠA MILIKIĆ
Srednjeklasni idealizam otkrio je svoju vezu sa komunističkim revolucionisanjem društva neplanirano, nehotično, uočivši nevoljno ali postepeno svoju izvesnu nefunkcionalnost, skoro pa uzaludnost (perifernu verziju badjuovskog tzv. “praznog aktivizma”) i još gore, svoju nepotrebnost na kapitalističkoj periferiji
Neslaganja oko samoupravne privredne politike: debata Tempo – Todorović
Autor: IVAN RADENKOVIĆ
Novi plamen ekskluzivno donosi tekst izlaganja našeg prerano preminulog saradnika i druga, Ivana Radenkovića (1977-2018) o ekonomskim debatama u Jugoslaviji pedesetih. Ivan je ovo izlaganje…
(Uvod u kulturne ratove:) Zašto Amerikanci više ne mogu da raspravljaju o politici?
Autor: CRVENA PODRŠKA
Crvena podrška prepričava podkast Krisa Hedžisa sa YouTube kanala koji nam otkriva poreklo i prirodu dubokih podela u američkom medijskom prostoru u kome se dve suprotstavljene frakcije «Jedinstvene partije» («Uni Party» – kako se često referiše na zajedničku donatorsko-lobističku kotrolu nad Demokratskom i Republikanskom partijom) više ni ne razumeju međusobno, tako da je dijalog postao i nemoguć.
Kuda s Marksom i marksizmom u XXI veku? Marginalije uz čitanje novih tumačenja Marksovog dela
Autor: MILORAD GAČEVIĆ
Postavlja se pitanje kako nakon propasti socijalističkih sistema treba da se ponašaju marksisti i pripadnici brojnih pokreta, organizacija i partija koji se legitimišu kao marksisti, socijalisti, komunisti? Pred njima u principu stoje dva puta
Lenjin između demokratije i diktature
Autor: GORAN MARKOVIĆ
Boljševici su proglasili crveni teror u septembru 1918. godine, skoro godinu dana po dolasku na vlast. Uradili su to nakon ustanka lijevih esera, pokušaja atentata na Lenjina, Trockog i Zinovjeva, te ubistva nekolicine boljševičkih vođa. Provodili su ga sa različitim intenzitetom, nekad nemilosrdno i krvavo, a nekad u blažem i manje oštrom obliku
Prilog za istoriju antifašističke borbe: Vulčove čete u borbi protiv predratnih fašista
Autor: VOJISLAV MARTINOV
Dvadesetih godina 20. veka biti komunista bilo je veoma rizično. Na organizovano nasilje kojem su bili izloženi članovi ove partije, trebalo je odgovoriti fizičkim otporom. Revolucionarnom pokretu bili su potrebni vojnici, kakav je bio Franjo Vulč, slovenački komunista i dobrovoljac iz Prvog svetskog rata, koji je dobio zadatak da formira proleterske akcione čete – prvi oblik antifašističke borbe u Jugoslaviji