Studentski protesti i blokade fakulteta zahvatili su više od 60 fakulteta na četiri državna univerziteta u Srbiji. Pisma podrške studentima potpisale su stotine profesora i saradnika pet državnih univerziteta. Studenti su organizovali plenume, kao oblik neposredne demokratije, na kojima raspravljaju i odlučuju o svojim aktivnostima.
Novi Plamen donosi razgovor sa predstavnicima studentskog plenuma na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji su u samom srcu protesta i blokada koje se šire akademskom zajednicom. Studenti nam govore o mehanizmima neposredne demokratije kroz koje organizuju otpor, o solidarnosti sa srednjoškolcima, prosvetarima i drugim društvenim grupama, kao i o pokušajima vlasti da diskredituje njihov pokret. Takođe razmatraju snagu i slabosti plenumskog organizovanja, odnos prema političkim partijama i mogućnost širenja zahteva na širi socijalno-ekonomski plan. Jedno od glavnih pitanja je i da li će ovaj studentski bunt uspeti da izazove dublje promene u društvu.
NOVI PLAMEN: Možete li nam reći da li se talas protesta i blokada širi i u kojoj se fazi trenutno nalazi, koliki je broj fakulteta koji u njima učestvuju i profesora koji ih podržavaju?
STUDENTI: Talas protesta i blokada se definitivno širi i iz trenutne perspektive deluje da će se taj talas širenjana staviti sve dok svi zahtevi ne budu u potpunosti ispunjeni. Broj fakulteta u protestu je prešao broj 80, sa gotovo jedinstvenim stavovima profesora i uprava da podrže studente, a u mnogim slučajevima poput našeg na Filozofskom, sva odeljenja su i zvanično stupila u protest ističući iste zahteve kao mi studenti. Direktna, neposredna demokratija, izražena kroz plenume, moćno je oruđe koje je veoma doprinelo brzom širenju ovog protesta, jer su studenti konačno dobili mogućnost da zaista predstavljaju svoje ideje, predloge, da komentarišu tuđe i glasaju za njih. Trenutna faza, nakon što je 100 000 ljudi izašlo na ulicu podržavajući naše zahteve (od kojih su mnogi prvi put bili na protestu), ogleda se u smišljanju dalje strategije za povezivanje sa onim delovima društva sa kojima smo i do sad razmenjivali podršku – podsećamo da su u protestu i mnogi maturanti srednjih škola, poljoprivrednici, prosvetni radnici i drugi.
Studentske proteste podržavaju učenici srednjih škola. Imate li informaciju o tome koji je to broj i da li se ta podrška širi?
Vlast je pokušala da uguši taj talas srednjoškolskih protesta preuranjenim početkom raspusta, ali povratak sa zimskog raspusta je samo doveo do toga da je skoro 50% škola stupilo u štrajk. Prosvetari su uprkos sindikatima stupili u štrajk, i sada taj broj škola u blokadi vrši pritisak na ovu manju većinu – uz nas studente, da i oni stupe u blokadu i da tako tim putem zaustavimo jednu granu državnih aparata. Ne zaboravimo, prosveta je jedna od najbitnijih određenja države kao takve. Njena suspenzija bi dovela do većeg pritiska na vlast da ispuni legalno i legitimno naša 4 zahteva.
Kako funkcionišu plenumi i da li uočavate neke slabosti u funkcionisanju ovih oblika neposredne demokratije? U čemu je njihov značaj za građanski aktivizam uopšte, a posebno za trenutne studentske akcije? U čemu je prednost plenuma u odnosu na studentska predstavnička tela?
U situacijama poput ove sa našim protestom, plenumi igraju važnu ulogu pre svega zbog pozivanja na masovnu uključenost u donošenje odluka kao i u njihovo izvršavanje putem radnih grupa koje su otvorene za sve zainteresovane studente. Stalno održavanje studenata aktivnim kroz plenume i radne grupe olakšava mobilizaciju za protestna okupljanja i druge vrste akcija. To su dometi koje ne mogu da dosegnu studentska predstavnička tela, pre svega zbog njihove ,,odrođenosti” od samih studenata, nepoverenja koje studenti u njih imaju (priličan broj studentskih plenuma je izglasao i formalno nepoverenje predstavnicima svojih fakulteta u visokim studentskim telima) i sličnih problema. Plenumi se održavaju svaki dan, pa su studenti putem njih uvek u prilici da na vreme budu informisani, i da na vreme i donose odluke u skladu sa aktuelnim dešavanjima. Komunikacija među plenumima fakulteta u blokadi takođe se odvija na dnevnom nivou, pa su tako svi studenti informisani i o predlozima i dogovorima koji dolaze sa drugih fakulteta. Jedina ,,slabost” može biti u tom relativno sporom procesu potvrđivanja odluka među fakultetima, kao i u čestim, ali neophodnim, zasedanjima plenuma i sastanaka radnih grupa, koje mogu dovesti do preopterećenja i zamaranja učesnika. Ne možemo da tvrdimo da je ovaj sistem plenuma uvek i svuda primenjiv kao najbolje rešenje za građanski aktivizam, ali u slučaju našeg protesta definitivno se ispostavlja kao ključan za opstanak i širenje. Međutim, ovaj oblik organizovanja – koji nazivamo plenumskim – putem svoje direktne demokratije zapravo štiti fundamentalno određenje naših studentskih protesta a to je transparentnost.
Studentski predstavnici su više puta istakli da studentski protesti nisu stranački i ideološki „obojeni“, iako nema sumnje da su politički u najširem smislu, jer zahtevaju delanje nosilaca političke vlasti. Da li postoje razmišljanja o tome da se zahtevi prošire i na socijalno-ekonomske, koji tište znatnu većinu stanovništva? Da li mislite da bi bilo potrebno da se protestima pridruže radnici, poljoprivrednici i drugi delovi društva?
Tačno je da smo svesni da je ovo što radimo neka vrsta politike, kao i da se od samog početka trudimo da ne dopustimo upliv bilo kojih političkih stranaka jer smo svesni da je situacija u kojoj se nalazimo posledica sistema u celini, za koji su manje više odgovorni svi političari. U tom smislu, trudimo se i da razmišljamo real-politički. Zahtevi iza kojih stojimo na našim protestima i blokadama tiču se konkretne tragedije koja je potresla čitavo društvo, kao i pitanja uslova i cena studiranja, što je izazvano za sad osujećenim namerama države da izdvoji veliki novac za sufinansiranje stranih privatnih fakulteta. Sem toga, podržavamo sve socijalno-ekonomske zahteve koje su isticali različiti delovi društva koji su u poslednje vreme ulazili u proteste, i pozivamo i sve ostale da se uključe u proteste i istaknu zahteve za rešavanjem njihovih problema. Država blagostanja je ono što treba našoj državi, kako bi sprečili društveno raslojavanje uslovljeno koruptivnom neoliberalnom idejom koja u sebi nema nikakve humane odlike jer izjednačava korist sa profitom; što uvodi stvari onda na teren koruptivnog potencijala koji nužno znači da se ustav i zakon krše.
Da li postoji opasnost od uspostavljanja neformalnih centara moći u studentskim redovima, koji bi bili u stanju da nametnu svoju volju studentima i da ostvare kontrolu nad pokretom? Studenti su istakli da je njihov pokret nehijerarhijski i horizontalan, te da u njemu nema vođa. Kako to utiče na organizovanje i odlučivanje studenata?
Opasnost od pokušaja nametanja volje karijerista različitih vrsta postoji uvek, i zato smo od samog početka naših blokada uveli mehanizme kojima bismo u začetku zaustavili bilo koga sa takvim namerama. Nametanje volje pojedinaca onemogućeno je samim postojanjem plenuma i implementiranjem direktne demokratije. Odsustvo hijerarhije i bilo kakvih ,,vođa“ s jedne strane ohrabruje sve studente da se uključuju u donošenje odluka, i da osećaju da su te odluke zaista njihove, a ne smišljene iza nekih zatvorenih vrata od strane nepoznatih predstavnika, a sa druge strane štiti učesnike protesta od bilo kakvih targetiranja od strane medija ili ucena od strane vlasti.
U javnosti se mogu čuti s jedne strane bojazni, a s druge strane nadanja da će nastupajući praznici dovesti do opadanja elana onih koji protestuju. Mislite li da postoje oblici borbe i sredstva pomoću kojih se energija velikog broja učesnika protesta može očuvati u dužem vremenskom periodu, kako studentski i uopšte građanski aktivizam ne bi splasnuo?
S obzirom da na ovaj intervju odgovaramo baš nakon prazničnog perioda i to sa blokiranog fakulteta punog studenata, na žalost onih koji su priželjkivali suprotno mi ipak možemo posvedočiti energiji koja i dalje postoji. Istina je da deo studenata praznike provelo u svojim domovima, ali nezanemarljiv broj studenata i dalje je bio na fakultetima i sa istim elanom se pripremalo za dalje korake. Tako da je naša snaga danas nakon praznika još jača. Nećemo garantovati za aktivizam generalno zbog njegovog semantičkog negativnog značenja u javnom diskursu, ali iz trenutne perspektive možemo reći da će studenti zaista biti u protestu sve do pravog ispunjenja zahteva.
Predsednik Republike Srbije izjavio je da su studentski zahtevi ispunjeni. Studenti se ne slažu s tim. Zašto?
Zahtevi pre svega nisu ispunjeni do kraja, i na način nakoji su studenti to tražili, tačnije, nisu ispunjeni putem nadležnih legalnih i legitimnih institucija. Mi se upravo tim institucijama i obraćamo. Želimo da naša država poštuje svoj normativni sistem koji je integrisan u samom ustavu naše države. Ustav je naš formalni društveni ugovor.
Kako ocenjujete broj nastavnika i saradnika koji su podržali blokade i proteste? U čemu se može ogledati praktična strana podrške nastavnika i saradnika protestima?
Broj ljudi koji se okupio oko nas studenata je zaista zadivljujuć. Što govori dosta. U izvesnom smislu, blokada je pokazala kako je moguće transcendirati razlike kada je u pitanju stvar koja je od opšteg značaja za celi narod. I, tu su nam profesori pokazali bezrezervnu podršku – pošto mi studenti Filozofskog fakulteta jesmo pokazali i njima i samima sebi, kako je uslov jednakosti imati razlike. A to je zaista važna lekcija koju naš fakultet treba da nas nauči – i, naučio nas je. Što se tiče praktične strane podrške, ona je stvarno na visokom nivou – a ogleda se u: pružanju informacija i saveta, prijateljskom pristupu koji je lišen formalnog autoriteta, donacijama i sl.
Šta biste odgovorili na tvrdnje da iza svakog velikog pokreta, pa i ovog studentskog, stoji neko ko ih usmerava i određuje kakav će njihov tok i ishod biti? Bilo je tvrdnji u medijima da iza studentskog pokreta stoji opozicija i da su studenti imali podršku kolega iz Hrvatske.
To su diskurzivni manevrizmi. Dakle, u pitanju su laži kojima vlast pokušava da spreči urušavanje svoje hegemonije. Jer, treba objasniti celoj Srbiji preko medija, kako sad odjednom naprasno svi studenti stupiše u blokade i “državnu” neposlušnost – kada je Srbija zemlja meda i mleka. Naše ograđivanje od političkih pokreta i NVO-ova je sam kamen temeljac blokade, ova zabrana obojavanja sa naše strane je nastala na prvom plenumu – i toga ćemo se držati jer verujemo da nijedan bunt do sada nije uspeo baš zato što su pređašnji oblici protesta bili tako politički instruisani i obojeni. A, što se tiče podrške iz Hrvatske, takav gest je najlakše iskoristiti za svoju interpretaciju i korist. Tako, uvek imate mogućnost uperiti prstom u hrvatsku službu jer osim istorijskog međudržavnog animoziteta (koji je utkan u kolektivnu svest) – imate činjenicu da nam je blokadna kuvarica iznimno pomogla da uspostavimo plenum kao telo direktne demokratije. A blokadnu kuvaricu su kreirali hrvatski studenti još pre jednu deceniju, kada su oni blokirali uspešno univerzitet. U pitanju je dakle, kreiranje slike za simulakrum koji konzumira deo naroda, međutim, pokazalo se za sada kako je naša odlučnost i naša pravdoljubivost na strani istine i na strani koja istrajava uprkos kreiranim simulacijama i diskursima kojima država upravlja. Što se tiče toka i ishoda, kao što smo već rekli – dok se ne ispune zahtevi nema reči ni o toku ni o ishodu jer su zahtevi i tok i ishod.
Foto: Flickr
Comments are closed.