Ulog u demokratiju je uvek ličan ulog u zajedničkom dobru. Ako nismo spremni da uložimo napor, da potrošimo vreme da bismo potražili izveštaj, da insistiramo na transparentnosti, da učestvujemo u donošenju odluka, onda ćemo zauzvrat dobiti šuplju demokratsku ljusku koja će sakrivati grubo autokratsko vladanje.
Svih ovih dvadeset i pet godina sedimo daleko od politike i ostavljamo našim partijama da vladaju nad nama. Politički sasvim nepismeni, dali smo im celu moć da se igraju sa nama kako im je ćef i zbog toga smo saučesnici u kriminalnom gušenju Republike. Obuzeti makedonskim kalkulanstvom i konformizmom, izuzimamo se od političkog života Republike i ostavili smo je nebranjenu. Zato što ne možemo da povučemo liniju, čvrstu i jasnu crvenu liniju od koje nema odstupanja, društvo nam tone u krizu, političku, ekonomsku… opštu krizu. Zato što zbirština egoista ne može da živi u Republici. Res publica je nešto javno, javna stvar, javno dobro, dobro za sve! Hajde da rešimo, ako ne želimo da živimo zajedno, onda zajedno da precrtamo ono „Republika“ ispred Makedonija. Trenutni vladaoc vas uverava da nećemo dati ime i zbog toga vam nećemo dati Republiku. Čini se, uspravljeni ispred ove ucene, većina nas ne bi želela da damo ni jedno ni drugo! Ali isto tako, čini se da nismo svi spremni da ih tražimo nazad! A podrazumeva se, kad nam ih uzimaju, treba da se izborimo za njih.
Tonemo u anomiju, stanje poremećenih, izmeštenih i nejasnih društvenih odnosa sa narušenom zajedničkom solidarnošću, pretvaramo se u amorfnu masu sebičnih egoista koji su duboko preplašeni i zabrinuti za svoje lične interese. Najlakše nam je da se pravdamo da epiteti, partije, moćnici ne računaju na nas, ali račun nam svejedno stiže na sto. Račun je jednostavan, odavno stavljen na sto ispred nas. To što skoro svi želimo da odemo u toalet u tom trenutku kada nam se isporuče računi za pojedeno i popijeno, stvara problem koji otkriva da je mali broj spremnih da igraju ovu igru. Većina su sebičnjaci i kukavice i takvi ne zaslužuju demokratiju i Republiku.
Takvi zaslužuju i verovatno žele nekog drskog i bezobraznog da vlada i sa bednim udvaranjem kod moćnika da dobiju mrvice. Pored nekog nasilnika i oni se osećaju sigurniji, možda će dobiti po neku ćušku, dve, a možda će ih počastiti zaposlenjem za ćerku/sina. Zbog ličnog interesa vredi da se istrpe sramota i karikaturalno saginjanje pred jeftinim, razularenim moćnicima, sitnim i krupnim biznismenima, sitnim i krupnim direktorima, lokalnim i državnim političarima.
Demokratija se shvata samo kao pravo na glas, iako bi trebala da predstavlja instrument kako bi Republika išla napred prema našoj volji. Koliko nam je Republika samo karikatura javnog dobra, toliko smo i mi samo karikature građana, neslobodni, bezglasni i uplašeni.
Republika je ideal koga svi želimo i ne prihvatamo alternativu. Pokvarena, pervertirana i izmanipulisana demokratija ne može da bude opravdanje za naizgled legalno izdržane izborne procedure i u isto vreme usmrćivanje postulata Republike. U Republici to nije dozvoljeno.
Parlamentarna demokratija služi za artikulisanje i organizovanje volje naroda preko različitih partija, a ne za obračun sa suprotno mislećim partijama i njihovim članstvom. Partije su samo jedan instrument za organizovanje volje jednog dela naroda, koji ako je dovoljno ubedljiv, dobija mogućnost da vodi Republiku, javno dobro, sve nas, napred. Neumorno proglašavanje domaćih neprijatelja države, shvaćeno je kao partija na vlasti, a ne kao da je sama Republika protiv republikanskih principa.
Proglašavanje dela ravnopravnih građana za izdajnike i oduzimanje njihovih prava da učestvuju u javnom dobru suprotno je Republici. S druge strane, pravoverni partijci grabe privilegije i time uzurpiraju javna dobra u svoju korist. Uzima se od jednih, daje se drugima, a svi smo isti u Republici, jer je ona naša.
Lider koji zauzvrat uređuje i upravlja ovaj partokratski klijentelistički sistem, sa vrha piramide moći sve snažnije se ograđuje od izazivača koji traže pravdu. Takva hijerarhija je suprotna Republici. U Republici ne može da bude dobro samo nekolicini, a loše, manje ili više, većini. Ali, za Republiku ravnopravnih i podjednako slobodnih građana treba da se izbori većina. Razulareni i razuzdani vlastodršci deset godina uzurpiraju vlast zato što nema ko da im kaže da stanu. Opozicione partije su prethodni vlastodršci, oni koji su zloupotrebili dato poverenje kad su imali mogućnost da uspostave pravni i pravičan poredak. Oni sada muku muče opet da dobiju poverenje. Posebno što su redovno ocrnjivani kao izdajnici, korumpirani, željni moći, neprijatelji države.
U ovoj zemlji, dvadeset i pet godina demokratija se svodi na pravo na glasanje. Jednom izglasane partijske elite izoluju se i etabliraju u vladajućoj klasi. Brzo zauzimaju, dele i grabe sve moguće izvore sitne moći, raspoložive resurse, dohodovne funkcije i raspredeljuju međusobno sve pozicije koje nose bilo kakve privilegije u društvu.
Moleći za kakvu takvu ekonomsku sigurnost, u zavisnosti od ličnih kontakata i mreža poznanstava, građani postaju navijači i saučesnici u razgrabljivanju društvenih resursa, rasturaju, pustoše i haraju javnu stvar, javna dobra, Republiku. Što bliže do partije na vlasti to bliže do zapošljavanja, bliže do poslovnog ugovora, bliže do nameštenih tendera, bliže do džipa, bliže do keša za odmor.
Sat, stan, ručkovi, pijanke, to je cena demokratije i Republike u Makedoniji. Neko ih je zgrabio, neko se sakrio i prikrada se da ih zgrabi. U partiji ili van nje, na vlasti ili van nje, svi su saučesnici u razgrađivanju javnog dobra i ismevajudruštvenu solidarnost, svi pljuju u lice Republici!
Republika gori već dve i po decenije. Nisu je zapalili huligani i plaćenici, sorošoidi i izdajnici! Republiku dave i gaze političke elite za ostvarivanje ličnih interesa. Republiku sahranjujemo mi građani sa našim saučesništvom u pljački, prihvatajući da glođemo kosti gospodara naše ekonomije i našeg javnog dobra koje elite su prisvojile a da nas nisu pitale.
Republika je u plamenu od prvog dana nezavisnosti, zapaljena i potpaljena od naših političara i novostvorenih gazdi. Republika mora da sagori celo to đubre i da se rodi pročišćena od plamena beskrajne tranzicije. Treba da u nas sagore egoizam, strah, kukavičluk i apatija i da postanemo aktivni graditelji Republike.
Trebadapotražimonazadnaše, javnodobro, opštustvar, REPUBLIKU! I da damo sve od sebe da bismo imali to javno dobro, REPUBLIKU!
Vreme je da konačno počnemo da gradimo našu zajednicu ravnopravnih, jednakih, slobodnih građana! Slobodnu da negujemo i razvijamo naše individualno izgrađene identitete, etničke, nacionalne, seksualne, polove, građanske, kosmopolitske!
Ravnopravne pred pravnim poretkom jednako važećim za sve! Jednake u pravima i mogućnostima da radimo, napredujemo i budemo adekvatno plaćeni i zaštićeni!
Vreme je da iz pepela niče Republika Makedonija 2.0! Za našu decu.