Dragoslav Dimitrijević, publicista iz Beograda, redovno u listu Politika objavljuje argumentovane odgovore na revizionistička prepravljanja istorije, kojima se na stranicama Politike daje sav raspoloživi prostor. Međutim, nemaju svi njegovi odgovori prođu kroz uredničke i ideološke kriterijume Politike. Objavićemo nekoliko Dragosavljevih tekstova koji u skorije vreme nisu smatrani za podobne za pojavljivanje na stranicma ovog dnevnika
U nedelju 7. avgusta 2022, na strani 9, „Politika“ je objavila tekst Slobodana Ćirića, da je Viši sud u Valjevu ponovo rehabilitovao Nikolu Kalabića.
U opširnom obrazloženju novog rešenja o rehabilitaciji sudija Dragan Obradović je podsetio da je punomoćnik predlagača, advokat Goran Branković, u završnoj reči konstatovao da je jasno da Nikola Kalabić nije bio pripadnik kvislinških formacija.
Kalabić je bio u kvislinškim formacijama, jer se početkom decembra 1941. legalizovalo pet odreda: Ljubićki, Požeški, Užički, Crnogorski i odred Nikole Kalabića.“ (Kosta Nikolić: “Istorija ravnogorskog pokreta”, k.1, str.154)
„Legalizirani Mihailovićevi četnički odredi su dio Nedićevih pomoćnih trupa, sa statusom sličnim onim četničkim odredima Koste Pećanca, koji su se krajem avgusta 1941. pridružili snagama Nedićeve vlade. Jednom Naredbom generala Badera, /nemačkog komandanta Srbije/ datiranom 10. aprila 1942, svi odredi dobrovoljaca i svi Pećančevi i legalizirani Mihailovićevi četnici stavljeni su pod komandu nemačkih posadnih divizija na raznim područjima. Dati su im specijalni brojevi (D-1 do D-19 dobrovoljačkim jedinicama, C-20 do C- 38 „samostalnim“ četnicima, tj. legaliziranim Mihailovićevim četnicima i C-39 do C-101 četničkim odredima Koste Pećanca,…(Jozo Tomašević: „Četnici u drugom svjetskom ratu“, str.183-184)
Kalabić je sarađivao sa okupatorskim oružanim snagama. „Advokat Goran Branković je istakao i da su u ponovnom postupku kao svedoci ispitani istoričari Bojan Dimitrijević, Veselin Đuretić, Milivoj Bešlin, Milan Radanović i da nijedan od njih nije prezentovao bilo koji dokaz o saradnji Nikole Kalabića s pripadnicima okupatorskih oružanih snaga.“
Kako su Nemci procenjivali vojno-političku situaciju u Srbiji, Kosmaju i Šumadiji vidi se iz izveštaja za avgust 1944. godine, koji je poslao nemačkoj Vrhovnoj komandi Behrends Hermann SS general i viši vođa SS i policije za Srbiju:
„Situacija se u tolikoj meri promenila kako na užem području nadležnosti tako i delom na opštoj liniji… Uglavnom ovladava mišljenje da se vreme nemačke okupacije približava svome kraju i da će okupator za kratko vreme dobrovoljno ili prisilno napustiti zemlju…
Situacija kod neprijatelja u Srbiji:
Okrug Beograd: Komunisti: Znatno pojačana dejstva Šumadijske , Kosmajske i Podunavske brigade u prostoru Sopot –Lazarevac –Aranđelovac – Azanja – Drugovac…
DM: Neprekidne borbe protiv gore navedenih komunističkih bandi.
Velika akcija komandanta DM, Majora Kalabića, sa oko četiri hiljade ljudi, potpomognuta Dobrovoljačkim korpusom, Srpskom državnom stražom i nemačkim jedinicama je još u toku… (DSUP FNRJ, NOS, k.8, str.903-921).“
Kalabić je naređivao izvršenje zločina – „Takođe, kako dalje piše u „Politici“ nijedan od navedenih eksperata svedoka, nije mogao potvrditi da odluke državne komisije ukazuju da je Kalabić izvršio ratni zločin, učestvovao u izvršenju ratnih zločina ili naredio izvršenje nekog od ratnih zločina.“
Ako odluke državne komisije to ne ukazuju, u knjizi Milana Radanovića „Kazna i zločin – Snage kolaboracije u Srbiji“, na strani 136 piše: „U noći 25. decembra 1943. četnici pod komandom Nikole Kalabića poklali su veći broj civila u selu Kopljare, pokraj Aranđelovca. Od 22 ubijenih 19 su bili romske nacionalnosti.”
Nikola Kalabić je u depeši od 29. decembra 1943, obavestio Dražu Mihailovića o ovom pokolju:
„U Kopljarima uhvaćeno je na spavanju i poklano 24 aktivna komunista od kojih su 20 Cigani, koji su priznali da su bili takozvani „jarugari“, danju rade svoje poslove kući, a noću u akciji. Sve sam poklao.“
Napad na Drugovac naredio je Kalabić. – Isidor Đuković, u svojoj knjizi “Druga šumadijska brigade”, na stranama 153-154. o četničkom zločinu u Drugovcu piše:
„Neposrednu organizaciju napada izradili su komandanti korpusa KGG i smederevskog korpusa na sastanku u Velikoj Krsni 28. aprila. Posle toga su naredili četničkim jedinicama da 28.aprila do 17 časova zauzmu kružni raspored oko Drugovca: u Velikoj Krsni 1. i 3. brigada (oko 800 četnika) korpusa KGG; U Duboni 2. i 4. brigada korpusa KGG (oko 700); u Živkovcu, Umčarima i Šepšinu 1. grupa brigada Avalskog korpusa (oko 300); U Suvodolu, Binovcu i Malom Orašju Smederevski korpus (oko300); ukupno oko 2.100 četnika…
Nosilac napada na Drugovac bio je korpus KGG.
Njegov komandant je 28. aprila izdao zapovest za napad na selo.
U uvodu zapovesti piše da je oko 200 komunista i naoružanih seljaka organizovalo odbranu na ivici sela Drugovca, da oni puštaju četnike u selo pa ih napadaju s leđa i bokova; da je celo selo naklonjeno komunistima, uključuje se u borbu i viče „ura“; da je na crkvi osmatračnica, a na odžaku mlina puškomitraljez, itd.
„Da se selo Drugovac očisti od komunista i da se ilegalni klomunisti, koji su sada u tome selu, pohvataju i unište“. Komandant korpusa KGG je angažovao tri svoje i jednu brigadu Smederevskog korpusa za direktan napad na selo.“ (Arhiv VII, Ča, k. 28, Reg. br. 21/2. Kraj zapovesti nije sačuvan)“
„Posle završenog pokolja četničke jedinice napuštale su selo. I dok se dizao dim iznad stotinu zapaljenih kuća, čulo se stropoštavanje nadstrešnica, gorele slame i seno, volovi i konji i sve što je godinama stvarano, i dok su za svojim najmilijim naricale majke, sestre, žene i deca, dotle je „Kraljeva vojska u otadžbini“, ostavljala razbojište sa kolonom prepunih kola opljačkanih stvari…
Iza sebe četnici su ostavili: 24 zaklana, 41 streljanog, 4 izgorela, 3 umrla od batina, 120 kuća zapaljenih i preko 200 domova opljačkanih“.
(Radoslav Paunović:“Nepokorni Drugovac“, str.120)
Kao razlog za takav stav suda /za rehabilitaciju Kalabića/ navedeno je to što su svi pripadnici JVuO – ravnogorski pokret u pogledu antifašističkog delovanja izjednačeni sa borcima NOR-a, shodno zakonu iz 2004. Republički Odbor Subnor-a Srbije koji je, koliko mi je poznato, 28. februara 2011. godine zvanično tražio da se taj zakon i zakon o rehabilitaciji stave van snage, jer je njima ozakonjena revizija Narodno oslobodilačkog rata.
A pošto je 02. 02. 2005. RO SUBNOR-a Srbije podneo predlog za ocenu ustavnosti pomenutog zakona iz 2004. godine a Ustavni sud ga nije uzeo u postupak, RO SUBNOR-a zadržao je pravo da podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Nije mi poznat dalji postupak SUBNOR-a.
A Kalabić nije osuđivan jer je posle hapšenja, odveo grupu pripadnika OZNE koja je uhapsila Dražu Mihailovića koji se kao odmetnik krio, a za njegovu se sudbinu zvanično ne zna.
Sistem dželata, kame i telesnih kazni. Uviđajući veliku aktivnost partizana u kosmajskom, a naročito u podunavskom srezu, major Trifković, komandant Privremene komande šumadijskih korpusa je 15. Juna 1944.godine poslao Načelniku Štaba Vrhovne komande JVuO Draži Mihailoviću izveštaj o situaciji u Smedervskom kraju i Kosmaju, u kome je pored ostalog naveo i sledeće:
„U vezi Vašeg naređenja Br.II 320 i 348, o situaciji u Smederevskon kraju, mladenovačkom i Kosmajskom srezu podnosim sledeći izveštaj:
U ovim krajevima situacija se naglo pogoršava i dalje se stalno pogoršava. Zahvaljujući neaktivnosti naših komandanata komunisti se svakim danom sve više ojačavaju kako u pogledu broja ljudi tako i u pogledu brojnog stanja oružja i municije.
Naši komandanti u uverenju su da je dovoljno mobilisati ljude milom ili silom i obrazovati vojne jedinice, prokrstariti sa istim kroz sela, izvršiti likvidaciju koga bilo i nastaniti se u neki siguran kraj i odatle komandovati. Smatraju da je dovoljno biti krut vojnik i disciplinu zavesti sistemom dželata, kame i telesnih kazni. Oni tome narodu, sem u selima gde stalno borave, koja su naša od početka, ne umeju da pruže nijednu toplu reč, u sela zalaze retko i to kao kaznena ekspedicija…(Arhiv VII Br. reg. 32/4-5, k. 54)
U tekstu koji je „Politika“ objavila na strani 9 u ponedeljak 19. septembra t.g u rubrici “Hronika”: „Nastavlja se pravna procedura o rehablitaciji – Advokat unuke Nikole Kalabića odovorio na žalbu“, u kome autor Slobodan Ćirić, između ostalog piše: Tokom celokupnog dokaznog postupka jasno je utvrđeno da ne postoji nikakva odluka nadležnog organa kojom je Nikola Kalabić proglašen za ratnog zločinca“ navodi advokat Goran Branković, u odgovoru na žalbu Višeg javnog tužilaštva u Valjevu na rešenje o rehabilitaciji nekadašnjeg komandanta Kraljeve Gorske garde Jugoslovnske vojske u otadžbini, koje je početkom jula ove godine doneo Viši sud u Valjevu, sudija dr Dragan Obradović“
Dalje piše da advokat Branković pominje Narodnooslobodilački rat kao građanski što ne odgovara istorskoj istini, jer to je bio NOR.
U „Politici“ dalje piše: „Povodom navoda da je Državna komisija bila formirana 1943. godine na zasedanju AVNOJ-a kao najvišeg organa vlasti države koja je tada bila priznata od strane relevantnih međunarodnih faktora, Branković ističe da je jedina međunarodno priznata država u to vreme bila Kraljevina Jugoslavija. On za odluke Državne komisije kaže da su „odluke jedne ilegalne partije u Kraljevini i zato nemaju nikakvu pravnu snagu, a za Demokratsku federativnu Jugoslaviju, koja se u žalbi pominje ukazuje da je usanovljena tek posle Trećeg zasedanja AVNOJ-a krajem novembra 1945. godine.
Jeste KPJ bila ilegalna partija i u okupiranoj Jugoslaviji, ali i jedina partija koja je pozvala narod na ustanak. AVNOJ je održao sednicu krajem novembra 1943.godine, a 1. decembra iste godine na Teheranskoj konferenciji Čerčil, Staljin i Ruzvelt odlučili su da se u okupiranoj Jugoslaviji vojno pomažu samom partizani koji su tako dobili međunarodni legalitet, a na bruku jugoslovenske vlade koja je bila u izbeglištvu u Londonu i u kojoj je Draža Mihailović bio vojni ministar i sarađivao sa okupatorima.
Nije Demokratska federativna Jugoslavija ustanovljena tek posle trećeg zaedanja AVNOJ-a krajem novemba 1945. godine kako je, prema „Politici“, izjavio advokat Goran Branković, već je vlada Demokratske federativne Jugoslavije obrazovana 7. marta 1945. godine, a na trećem zasedanju AVNOJ-a sve njene odluke su potvrđene kao zakonite.
Povodom dovođenja Nikola Kalabića u vezu sa zločinom u selu Drugovcu krajem aprila 1944.godine, Branković,konstatuje da Kalabić nije bio prisutan na tom mestu u to vreme,…
O tome sam pisao u prednjem delu ovog teksta.
Autor fotografije: Горан Деспотовић