Saga zvana „makedonska politička kriza“ se nastavlja. Štaviše, polako počinje da miriše na rat i unutrašnje sukobe. Ovog puta ne između Makedonaca i Albanaca, nego između samih Makedonaca, koji su dozvolili da ih VMRO-DPMNE (konzervativci Nikole Gruevskog) podeli na članove VMRO i one ostale – tačnije izdajnike. Predaja manadata od strane predsednika države, Đorđa Ivanova, pretvorila se u tešku farsu, i po ko zna koji put dolazi do kršenja Ustava. Siroti Ustav, raskupusan je gore od seoske fudbalske lopte.
Posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 11. decembra 2016 godine, rezultati su bili oprečni. Prema izbornom sistemu, Makedonija je podeljena na 6 izbornih jedinica na teritoriji cele zemlje, i još dve u dijaspori. Poslednji rezultati su govorili sledeće: na nivou države, 620 hiljada građana je glasalo za SDSM (socijaldemokrati) i koaliciju, a od tog broja oko 24 hiljada albanskih glasova je otišlo upravo SDSM-u. Za VMRO-DPMNE je glasalo 450 hiljada, ali prema računu po izbonim jedinicama, koalicija SDSM je dobila 49 poslanika, nasuprot 51 poslanika koalicije VMRO-DPMNE. Na dan pre Božića, 6. januara 2017 godine, albanska stranka DUI je izašla u javnost sa političkom platformom iza koje su navodno stajale sve albanske stranke i koja je tražila dvojezičnost u svim državnim institucijama, promenu državnog grba, himne i zastave, uključivanje političkih predstavnika Albanaca u pregovore sa Grčkom, i osudu navodnog genocida nad Albancima u periodu iz 1912. do 1954. godine. Reakcije u javnosti su bile burne, posebno što je indikativan bio odlazak albanskih političara iz Makedonije u Tiranu i susret sa premijerom Edijem Ramom. Režimski mediji su opet počeli da da huškaju narod i da stvaraju atmosferu straha da će se Makedonija raspasti, te da Albanci žele dvojezišnost kako bi lakše došlo do federalizacije i kasnijeg otcepljenja. Histerija je bila začinjena i klovnovskom izjavom američkog senatora Dana Rorhabakera da Makedonija nije zemlja i da treba da se podeli. On se kasnije izvinio.
Pošto je makedonski predsednik Ivanov, koji završava svoj drugi mandat, za ovih 8 godina već dokazao da je pod direktnom kontrolom Gruevskog, mandat za sastav vlade je prvo dao svom šefu. Međutim, lider albanske stranke DUI, koja je 9 godina bila u koaliciji sa VMRO-DPMNE, Ali Ahmeti, pokazao se kao najbolja udavača na Balkanu. Nedeljama je odugovlačio i komplikovao pregovore, dajući izjave u javnosti da se pregovaraj oko upotrebe albanskog jezika, ali na kraju je istina izašla na videlo. DPMNE ni po koju cenu nije želeo da dozvoli da Specijalno Javno Tužilaštvo, koje sprovodi istrage oko kriminalnih radnji visokih funkcionera DPMNE, produži sa svojim radom. Mora da se napomene da je i sam Gruevski pod istragom ovog tužilaštva. Već je Evropska Unija, preko svog komesara Johanesa Hana otvoreno reagovala i izrazila očekivanje da predsednik Ivanov preda mandat Zoranu Zaevu, lideru SDSM. Ipak, strah da će navodno albanski jezik postati oficijalni jezik na teritoriji cele zemlje i da će makedonska deca biti prinuđena da ga uče u školama, postajao je sve veći. DPMNE je uz pomoć svoje medijske mašinerije lepo spakovala laž da će SDSM uvesti obavezni albanski jezik širom zemlje, vešto skrivajući fakt da je upotreba albanskog jezika regulisana još Ohridskim ugovorom iz 2001. godine, kojim je okončan vojni konflikt i Zakonom za upotrebu jezika iz 2009. i 2011. godine. U ovim pravnim aktima piše da se albanski jezik koristi kao drugi oficijalni jezik u opštinama gde albansko stanovništvo procentualno čini više od 20% ukupne populacije, dok se albanski jezik godinama koristi u Parlamentu, a dvojezične su table već na autoputevima i ulicama. Takođe, drugi kanal Makedonske Televizije odavno ima program na albanskom jeziku. Uprkos tome, Makedonija se nije raspala, a ni Albanci nisu tražili otcepljenje.
Na žalost, želja da se po svaku cenu ostane na vlasti i da se ne ide u zatvor, nadvladala je razum. Poslednja dva dana, navodni Građanski pokret za spas Makedonije je organizovao proteste u Skoplju i još dva grada u Makedoniji sa proglasima u kojima se navodi da neće dozvoliti da se zemlja raspadne i da građani moraju da je spasu od Zorana Zaeva. Ti protesti su puni govora mržnje prema Albancima i svim građanima zemlje koji nisu članovi ili simpatizeri DPMNE. Prekjuče je protest kulminirao kukavičkim napadom sa leđa na novinarsku ekipu portala A1on.mk, a dva novinara su završila u bolnici. Juče je predsednik Ivanov, kako su svi očekivali, i što je nalagao ustav, trebalo da dâ mandat Zaevu za formiranje vlade, ali on je to odbio izgovorom da neće dozvoliti da jedan čovek (Zaev) uništava državu. Ipak, isti taj Ustav, koji je već raskupusan, ali je jedino pribežište u ovom političkom ludilu, tj. njegov član 90, predviđa da Parlament može da se sazove i da prostom većinom izglasa predloženu vladu i premijera, i bez dodeljivanja mandata od strane predsednika republike. Međutim, pitanje je da li će onda poslanici DUI glasati za tu vladu.
Sve u svemu, oseća se strah u vazduhu, strah od rata. Za razliku od ranijih perioda, Makedonci se danas ne plaše Albanaca, već drugih Makedonaca kojima je DPMNE isprao mozak i sa bednom platom od 200 evra ubedio ih da njihova budućnost zavisi samo od DPMNE, tj. da bez DPMNE na vlasti neće biti ni njih ni Makedonije. Nije važno što su njihovi funkcineri ukrali milijarde, važno je da mrzimo svakoga ko nije Makedonac, nije pravoslavan i nije član DPMNE.