Novonastali slučaj avganistanske porodice Nuri, za koji bi normalan čovek pomislio da je arhiviran pre dve godine, (odnosno onda kada je Fadrih Nuri, u medijima nazvan mali Pikaso, sa svojom porodicom dobio državljanstvo Srbije) izneo je u javnost nove argumente u korist mržnji i netrpeljivosti prema ljudima.
„Moja majka, sestra ili ćerka; odnosno, moj otac, brat ili sin, morali su da napuste Srbiju i potraže posao u inostranstvu zato što im Srbija ništa nije dala ni omogućila.“
Iako na prvi pogled ova tvrdnja nema nikakve veze sa migrantima, njeno spajanje sa činjenicom da je Srbija dala državljanstvo porodici Nuri, a sve u kontekstu male, male, male grupe… „STOP naseljavanju migranata“, dolazi se do racionalizacije unutrašnje mržnje i do ispoljavanja besa, ne prema onima koji su odgovorni, nego prema onima koji, kao i mi, pate.
Zanimljiva je stvar, a ovde moram da navedem definiciju migranta: osoba koja se seli sa jednog mesta na drugo, pre svega da bi pronašla posao ili bolje uslove za život. Dakle zanimljiva je činjenica da je nečija majka, sestra ili ćerka; odnosno otac, brat ili sin migracijom u drugu državu u potrazi za poslom, korom hleba ili boljim životom postao takođe migrant. Dakle, njihova ćerka, sestra ili majka; odnosno sin, brat ili otac politikom male, male, male grupe … „STOP naseljavanju migranata“, odnosno da budemo do kraja precizni, politikom nacoša kao što je pokret Nacionalni stroj odnosno Firer, politikom ultra desničara kao što je pokret Miše Vacića, odnosno politikom desnih demagoga kao što su Dveri ili Dosta je bilo, ovi ljudi se bore i protiv prava njihovih porodica u inostranstvu. A svuda u svetu, u skoro svakoj zemlji postoje pokreti i populisti koji dele njihovu nacionalističku ideologiju. Čak i kada je ona čisto demagoška, u svrsi mobilisanja glasačkog tela, odnosno odvajanja parčeta Vučićeve pogače, ova politika je krajnje opasna.
Iako mala, mala, mala grupa… „STOP naseljavanju ljudi“ zabranjuje promovisanje političkih partija na njihovoj stranici, to zapravo u ovom trenutku uopšte nije bitno. Cilj ove grupe (bar trenutno) nije promovisanje ove ili one političke opcije, već je cilj da se pogača nečijeg biračkog tela okruni, i da se tako stvori pogodan teren za privlačenje tih birača na jednu stranu kada za to dođe vreme. Ljudi koji se danas doje, i koji će se u budućim mesecima dojiti sisom nacionalizma i šovinizma, sutra će vrlo lako prihvatiti poruke desnih demagoga. Njima će video Boška Obradovića u kome meša bistru i zaprljanu vodu delovati kao krajnji domet kreativnosti čoveka u 21. veku.
Ali, nije mi ovde bio cilj da toliko pišem o politici. Odvela me misao… Želeo sam da ukažem na jednu drugu činjenicu.
Naime, pre dve godine Mali Pikaso, odnosno Fehrad Nuri i njegova porodica dobili su državljanstvo Srbije zato što je ovaj mališan u izbegličkom kampu stvarao slike i crteže koje je zatim prodao na humanitarnoj izložbi, a novac koji je zaradio prosledio je bolesnoj srpskoj deci. Dakle, to se desilo pre dve godine, i veoma mi je teško da ovaj izolovani slučaj povežem sa „planom vlade Srbije da u Srbiju naseli milione migranata“. Ali nekome izgleda da nije.
Tim ljudima kojima nije teško da povežu neka lica sa nekim delima, i neka dela sa nekim planovima, skrenuo bih pažnju da svakog februara bar po jedan košarkaš Zvezde i Partizana dobije srpsko državljanstvo da bi mogao da igra na Kupu Radivoja Koraća. Poslednji u nizu je bio Kevin Panter, koji je tako zauzeo mesto nekom omladincu iz Srbije u najboljih 12. Nekom dečaku koji bi do kraja života pamtio debitantski nastup za svoj tim. Kevin Panter se za godinu ili dve neće ni sećati srpskog državljanstva. A mali Pikaso i njegova porodica će dobročinstvo ljudi u Srbiji pamtiti do kraja života. A to dobročinstvo nastaviće da živi i posle njih.
Prisetih se jedne „definicije“ nacionalizma dok sam ovo pisao. Ona glasi ovako: Nacionalizam je ideologija nastala u 19. veku kako radnik ne bi tražio neprijatelja u poslodavcu (tajkunu, kapitalisti, državi) koji ga izrabljuje, nego u radniku druge nacije.
Eto, za kraj mislite o tome. I ne, nisam pogrešio kada sam negde u tekstu napisao „STOP naseljavanju ljudi“ umesto „STOP naseljavanju migranata“. Možda su oni koji su napravili grupu pogrešili.
Znali su.
Znali su, gadovi, i krili su.
Krili su da bi prodali
svoje akcije skupo,
a kuće vaših mrtvih roditelja kupili pojeftino.
Krili su da bi samleli
Vaše meso i vašu krv i vaše kosti
U mlinovima svoje pohlepe.
Lagali su radi dobiti.
Ubijali su ljude radi dobiti.
Ni ne znamo, još, koliko su pobili.
Možda i ne saznamo.
Ali oni su znali.
Imali su najbolje
Informacije i predviđanja
I sve učene glave
Ovog sveta da im kažu
Skotovi su znali.
Skotovi su znali, i opet su lagali,
Da iscede svaku kap
Krvi i topline
iz svakog napaćenog Sapijensa.
Pamtite da su znali.
Kad izbrojimo mrtve
I kasapin dođe po svoje,
Pamtite da su znali.
Pamtite da su se uzdali
u svoje gomile zlata da ih spasu
Pamtite da su prodali decu poput vaše,
Da su napadali radnike poput vas,
Da su videli vas i vaše komšije,
I vaše nazovi-neprijatelje kao iste:
Siromašne. Radnike.
One koji grade gomile
Ali se nikad ne goste
Ne ubiru dobit.
Toliko dugo mi
Robovasmo u njihovim oknima,
Kujući blještave maske
za Bogove stare koliko i vreme –
Pohlepu i Mržnju i Gnev
I zmajevi se smejaše.
I načiniše sebi oklope
Od znoja vaših čela, i
nada vaše dece,
i zlata
hiljada, hiljada
zdrobljenih snova i
mrtvih maštanja.
Zato što su znali.
Sve ovo vreme, znali su.
Imaju svoja krizna skloništa,
Svoje daleke planinske jazbine,
Svoje vojske poslušnika,
I sve zalihe hrane
Za koje su vam rekli
Da ne vredi kupovati.
Kad se prašina slegne,
Neka se setimo
Neka uzmemo kasapinov račun
I zakucamo ga na njihova jebena vrata.
Jer sada,
Znamo.
(Pesmu napisao Eš Bermudez, preveo Milan Kurjački.)
foto: Novosti.rs