Glavna tema 8. broja časopisa STVAR je fašizam. Pored autorskih tekstova – koji su se bavili odnosom fašizma i neoliberalizma; fašistoidnošću savremenog bankarskog sistema; usponom nove ekstremne desnice, neorasizma i neofašizma u Evropi; vezom italijanskog istorijskog fašizma sa savremenim kvazi-neutralnim pokretim „ni levo ni desno“; propitivanjem istorijskog nacional-socijalizma iz perspektive geopolitike; analizom srpskog istorijskog revizionizma; životnom pričom antifašistkinje Jeke Kozline; političkom ekonomijom nemačkog fašizma i njenim vezama sa neoliberalizmom; materijalističkom metodologijom u analizi fašizma, ideologije i klase; fašizmom u delu Deleza i Gatarija; takozvanim „antikapitalizmom“ u nacizmu i vezom anti-semitizma i nacionalsocijalizmom – ovaj broj donosi i neke ključne prevode tekstova o fašizmu (Buhajm i Šerner, Uloga privatnog vlasništva u nacističkoj; Pol Matik, Koliko je nov ‘’novi poredak’’ fašizma?; Išaj Landa, Šta reči uopšte znače? – Preliminarna razmatranja fašizma, socijalizma, liberalizma i semantike; Antonio Gramši, Poreklo i ciljevi zakona o tajnim društvima u skupštinskom govoru druga Gramšija; Paolo Virno, Teze o novom evropskom fašizmu; Bertolt Breht, Platforma za leve intelektualce; Bertolt Breht, O teatralici fašizma i Gabor Balaž, Izveštaj o građanskom ratu).
Pored glavnog temata, 8. broj STVARI donosi i tekstove o politici štednje, kapitalizmu i utopiji; potom prevode dva teksta iz marksističke teorije vrednosti; prikaze; intervjue i književni odeljak sa proznim tekstom.
Iako STVAR 8 teži skoro 500 strana, glavna tema ovog broja ni blizu nije iscrpljena, a nadamo se da će ovaj broj biti podsticaj za daljnje plodotvorne analize i rasprave. Da je tema goruća, znamo iz nama savremenog iskustva sve veće fašizacije društva, zato smo „… pokušali da damo nove impulse u razumevanju fašizma i njegovog kompleksnog ali suštinskog odnosa sa kapitalizmom. U samom naslovu ovog temata sadržana je ideja da fašizam nema samo jedan oblik, a pogotovo da se on ne može svesti na istorijsku pojavu fašizma koja je vladala u Evropi od 20-tih godina prošlog veka pa do kraja Drugog svetskog rata. Redukovanje fašizma na taj jedan oblik ne samo da je povesno netačno, nego – što je još bitnije – umanjuje mogućnost da primetimo nove fašistoidne opasnosti koje vrebaju ovde i sada. Ono što ostaje kao veliko i otvoreno pitanje jeste kako ćemo zvati te nove oblike fašizma i u kojoj vezi oni stoje sa istorijskim naci-fašizmom.
Možemo reći da je 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) pobeđen jedan fašizam, ali nisu nadvladane sve one objektivne istorijske determinacije koje rađaju fašizam u raznim njegovim oblicima. Stoga, kada se istog tog 9. maja (po briselskom vremenu) slavi i dan Evrope, trebalo bi podsetiti da temelji na kojima počiva današnja Evropska unija, neoliberalni kapitalizam i tehnokratski birokratizam, jesu i temelji preteće fašizacije društava, dovodeći nas u situaciju u kojoj moramo prvo znati i umeti prepoznati nove oblike takvih antidemokratskih i antisocijalnih tendencija.“ (Uvod)
PDF 8. broja časopisa STVAR se može preuzeti ovde.