Crvena podrška prepričava intervju Vidžej Prašada za italijanski levičarski podkast „99 media“.
Nadolazi plima besa (angry tide) u Latinskoj Americi, predsednik Najib Bukele je u Salvadoru predstavio zakon i red (“law and order”) model za odgovor na ogorčenje kriminalom: on po kratkom postupku “eliminiše” kriminalce masovnim neselektivnim hapšenjima i ubistvima – “konačnom pravdom” (summary justice) u siromašnim predgrađima. Takav model je nedavno primenjen i u Brazilu, u Riu, gde je policija u masovnom obračunu ubila oko 120 ljudi. Ne nude se nikakvi programi protiv siromaštva, za pružanje izlaza iz bede, samo kažnjavanje. Predsednik Havijer Milei iz Argentine daje iluziju da desnica ima novu ekonomsku viziju i energiju. Da bi ova kombinacija policijskog i ekonomskog nasilja potpuno zavladala Latinskom Amerikom moraju se eliminisati izuzeci poput Venecuele i Kube. Evropska unija sramno podupire ove namere a svojevrsni vrhunac je da predsedavajući Nobelovog komiteta zahteva da Korina Mačado bude postavljena na vlast u Venecueli.
Izbori u Čileu nagoveštavaju početak “angry tide”-a, plime ogorčenja. Mejnstrim levica zato mora da razmisli koji je uopšte njen projekat, koja je njena ponuda? Ne može samo da paniči o fašizmu (Hose Antonio Kast koji je pobedio na izborima je iz poznate nacističke prorodice). Levica mora nešto da ponudi ljudima, prethodna čileanska Boričeva vlada, kao što su to radile i centralno leve vlade u Italiji, samo je menadžerisala krizu, nije bilo nikakve snažne ideje. Mejnstrim levica u Latinskoj Americi mora na Donroe doktrinu1 SAD da odgovori svojom, Bolivarijanskom doktrinom. Vrlo je malo trgovine u okviru same Latinske Amerike a sada Kina sustiže SAD kao glavnog trgovinskog partnera kontinenta, iz prostog razloga što SAD ne mogu da apsorbuju npr. bakarnu rudu iz Čilea i druge sirovine jer nemaju toliku proizvodnju. Mile neće u Argentini napraviti čeličanu koja bi kupovata rudu iz južnoameričkih rudnika – bilo bi svakako dobro ako to pokuša – ali će za takvu investiciju morati da ide u Aziju. SAD ne mogu da reše ovaj problem podkapaciranosti svoje industrije za dve ili četiri godine (u kojim vremenskim formatima funkcioniše njihova politika) to treba da bude planski, dugotrajan proces.
Realno gledajući nema geopolitičke borbe Kine i SAD. Kina nema vojne baze i ambiciju za kontrolom sveta. Borba je u sferi trgovine ali se ukazuje kao geopolitička borba, kao neka halucinacija iz realnosti. Evropa je vezana za SAD transatlanskim finansijskim kablom, to je najveća razmena na svetu, trilioni i trilioni. Neozbiljno je misiti de se to može lako promeniti, nemačka buržoazija radije drži novac u SAD nego u Nemačkoj. Evropska buržoazija ne voli Trampa kao što ne voli bilo koje neotesane (indecorum) političare, ne voli naravno ni fašiste ali npr. u Italiji na svakom ćošku imate neku fašističku građevinu, memorijalnu tablu itd, to im ne smeta. Berluskoni je izbrisao edukaciju o komunizmu a postmoderna akademija sa svojim soft antikomunizmom nije se tome naročito protivila I sad imamo naivne, banalne pretpostavke o tome kako je Tramp krov za ovo ili ono, da, on je imperijalista ali imperijalizam je stariji, bitniji problem od samog Trampa, koji je i sam uslovljen imperijalističkom strukturom a ne obrnuto. On je vulgaran, priča stvari koje se ne pričaju javno ili van muških klubova, ali “kultivisani” Bajden nije bio manji imperijalista od njega. Bajden je npr, Latinsku Ameriku “unapredio” iz zadnjeg (backyard) u prednje dvorište SAD (frontyard). Nema razlike u smatranju Latinske Amerike za prednje ili zadnje dvorište SAD, pa oni su valjda svoje sopstveno dvorište. EU ima sličan status, Tramp ni ne razlikuje EU od Evrope, Evropske komisije itd., on i Britaniju “đuture” smešta u EU. Povišenje vojnog budžeta zemalja NATOa iz EU na 5% dovešće do velikog rasta zagađenja, zašto se EU ne bavi takvim problemima “u svom dvorištu”?
Progeresivni deo buržoazije će nam se obratiti da se zajedno borimo protiv ANGRY TIDE, oni će doći do levice da pitaju da se zajedno borimo i protiv imperijalizma, a mi im moramo odgovoriti “Da, ali borba će se voditi sa našim a ne vašim programom”. Pitanje dana proističe iz činjenice da desnica nema odgovore na nivou svetskog ekonomskog sistema, Mile ne može da shvati da kad na primer učini pesos jakim argentinske elite premeštaju novac u inostranstvo. Desnica nema viziju koja može da poboljša živote ljudi, zato se fokusira na kulturni rat protiv migranata, manjina, itd. Prvi napad na EU nije došao iz Rusije kako se to tvrdi već iz Britanije, Brexit je ponudio jednostavne, emocionalne odgovore na složena, sistemska pitanja. To desnica danas nudi u Latinskoj Americi i sa tom poplavom besa ćemo se svi susresti. Traži se žrtveno jagnje, a to može biti imigracija (u Britaniji), islam (u Francuskoj) itd. Ljudi vide imigrante i iako svakako neće da rade njihove dostavljačke ili poslove branja voća na jugu Italije, imaju emocionalnu odbrambenu reakciju koju eksploatiše desnica. Ali problemi italijanske ili francuske prirvrede su veći od problema na koje se fokusira krajnja desnica, koja traži lake odgovore na teška pitanja i brza rešenja za dugotrajne probleme. Racionalan je fokus desnih političara na migrante u smislu oportune političke mobilizacije ali je iracionalan jer ne rešava probleme. Ljudi gledaju slike svojih roditelja, radnika, u odelima, kao članova sindikata, kao dela nekada napredujuće klase a danas su sve siromašniji, nemaju posao, egzistenciji se preti a nema strukturnih odgovora nego se nude prosta rešenja koja rezultiraju u nasilju, ubistvima.
Postavlja se pitanje novog nacionalizma. Ne možemo lako prevazići lokalni i nacionalni okvir rešavanja problema stanovništva, ne postoji globalna reprezentacija ljudi iako su tehnički gledano globalno povezani. Emocionalni identitet ne može se lako prevazići, još smo u svetu nacija, nemate kome ni da se obratite za svoje probleme na globalnom nivou. Tu se i EU ispostavlja kao problem, EU ima loše strane kao što je dominacija nemačke privrede kroz Euro zonu ali i dobre kao što je npr. Šengen režim. Sa druge strane, NATO jeste veliki problem, on treba da bude raspušten jer pokušava da uništi svet. Sad se sprema da iz holandskih baza na ostrvima kod Venecuele bombarduje Venecuelu! Nikakve diskusije nema o tome u Holandiji ili hilo gde u Evropi, kao ni o bombardovanju Benina od strane Francuske.
Po pitanju borbe protiv imperijalizma zaboravite na mitove o Gandijevoj ”nenasilnoj” borbi, borba imperijalista uvek je bila nasilna, pa je uzvratno nasilje često tek neophodna odbrana. Setite se neselektivnog pucanja topom u masu protestanata u Indiji, Fransuckog nasilja u Vijetnamu i Alžiru, u Gvineji Bisao portugalske vlasti su pucale i ubile radnike u štrajku. Sama kolonijalna struktura je rat i nasilje pa su često takvi bili i odgovori kad se u borbi nije uspevalo nenasilnim metodama.
Photo: l’Humanité
- „Donroova doktrina“ je geopolitički termin iz 2025. godine koji koriste analitičari i mejnstrim mediji (uključujući Njujork tajms i Vol strit žurnal) da bi opisali oživljavanje i proširenje Monroove doktrine od strane predsednika Donalda Trampa. Ona predstavlja pomak u spoljnoj politici SAD ka asertivnoj dominaciji nad zapadnom hemisferom, dajući prioritet regionalnoj kontroli nad globalnim angažmanom u Aziji ili Evropi.